AAA

EKONOMIJA | 11.10.2017 14:55

Ekonomisti: U Srbiji pada gradnja stanova i usporava rast BDP-a

Dugoročno održiv rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) moguć je jedino uz jako gradjevinarstvo, a u Srbiji je od 2012. godine udeo gradjevinskih radova pao na 40,2 odsto ukupnih investicija, rekao je danas ekonomista Ivan Nikolić.

On je na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) rekao da se uspešne i brzorastuće ekonomije trude da gradjevinarstvo ne bude zapostavljeno.

"Za brži ekonomski razvoj Srbije neophodno je da investicije čine 25 odsto BDP-a sada su 17,7 odsto", rekao je Nikolić.

Dodao je da uprkos atraktivnom ambijentu u Srbiji investicije ne rastu potrebnom brzinom, a za značajniji ekonomski rast ukupne bruto investicije moraju biti ravnomerno rasporedjene izmedju gradjevinarstva i ulaganja u mašine, opremu i ostalo.

Zbog različitih razvojnih prioriteta taj odnos, prema njegovim rečima, može biti samo u kratkom roku narušen.

U poslednjih deset godina Srbija je, kao je ocenio Nikolić, dostigla poželjan udeo gradjevinskih radova u ukupnim investicijama samo od 2009. do 2011. godine.

"Tada su investicije u stanogradnju činile 48 odsto ukupnih ulaganja i to je postignuto subvencionisanjem stambenih kredita, a od tada su investicije padale i danas čine oko 37 odsto ukupnih ulaganja", rekao je Nikolić.

U 2015. godini stanogradnja je u Srbiji, kako je naveo, dostigla istorijski minimum jer je izgradjeno svega 10.300 stanova, odnosno 1,5 na 1.000 stanovnika.

Broj novoizgradjenih stanova smanjen je i u Beogradu pa je 2016. godine, kako je rekao, ukupna površina izgradjenih stanova bila 2,5 puta manja nego 2008. godine.

"Problem je u niskim primanjima gradjana jer za stan od 57 kvadrata u Srbiji je neophodno više od 16 godišnjih plata, a u Velikoj Britaniji, gde su kvadrati skupi, svega 5,2 godišnje plate", rekao je Nikolić.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da se ne slaže sa Nikolićevim objašnjenjem uticaja stanogradnje na privredni rast, već smatra da je ta privredna grana posledica ekonomskog rasta.

Kovačević je rekao da je privreda Srbije prošlu godinu završila sa neto dobitkom od 1,9 milijardi evra, dok je godinu dana ranije dobitak bio 1,2 milijarde evra.

"Taj preokret u poslovanju privrede posledica je zaokreta u monetarnoj i fiskalnoj politici, smanjenja budžetskog deficita, javnog duga, stabilnosti kursa i cena", rekao je Kovačević  i dodao da su prosečne kamatne stope u prošloj godini za privredu bile četiri odsto, a godinu dana ranije 5,5 procenata.

On je ocenio da je privreda "iskoračila u zonu mogućnosti da se zadužuje i ostvaruje dobitak".

Saradnik MAT-a Stojan Stamenković ocenio je da statistički podaci za avgust pokazuju da su privredna kretanja bolja nego mesec-dva dana ranije.

"Medjugodišnji rast industrijske proizvodnje je tri odsto, a preradjivačka industrija mogla bi ostvariti na kraju godine rast od šest odsto", rekao je Stamenković.

On je istakao da je proizvodnja motornih vozila, koja je značajno redukovana u junu i julu zbog štrajka u kragujevačkoj fabrici Fijat nadoknadjena, ali da u prehrambenoj industriji ozbiljno pada proizvodnja mesa što je posledica suše.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.