AAA

NA-DANASNJI-DAN | 06.07.2017 09:10 > 06.07 10:00

Na današnji dan - 6. jul

1855 Rodjen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovodja. Komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici u kojoj su Srbi izvojevali pobedu nad Austro-Ugarskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je nekoliko vojnih dela od kojih je najpoznatije "Strategija".

****

1415 Češki reformator Jan Hus spaljen je, kao jeretik, na lomači u Konstanci zbog svog teološko-polemičkog dela "O crkvi". Bio je rektor univerziteta u Pragu (1402), reformisao je češki jezik i pravopis.

1533 Umro je Lodoviko Ariosto (Lodovico), autor viteškog epa "Besni Orlando". Smatra se najvećim pesnikom italijanske renesanse.

1535 Engleski humanista i pisac Tomas Mor (Thomas More) pogubljen je kao izdajnik, zbog neslaganja sa crkvenom politikom kralja Henrija VIII (Henry). Godine 1935. katolička crkva ga je proglasila za sveca. Autor je političko-filozofskog dela "Utopija" u kojem je izneo ideju o idealnoj ljudskoj zajednici.


1885 Francuski biolog i hemičar Luj Paster (Louis Pasteur) prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, devetogodišnjem Žozefu Majsteru (Joseph Meister) iz Alzasa.

1893 Umro je francuski pisac Gi de Mopasan (Guy, Maupassant) jedan od najznačajnijih autora kratke forme u svetskoj književnosti ("Dunda", "Strasti", "Naličja", "Zamke").

1908 U Turskoj je počela "mladoturska revolucija" pod vodjstvom mladjih oficira i intelektualaca nezadovoljnih vladavinom sultana Abdula Hamida II.

1919 Prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantik, britanski dirižabl "R-34" spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku.

1923 Zvanično je proglašeno osnivanje SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), na osnovu odluke Prvog svesaveznog kongresa sovjeta krajem 1922.

1928 U Njujorku je održana premijera filma "Svetla Njujorka prvog zvučnog filma u istoriji kinematografije.

1944 U požaru koji je u glavnom šatoru cirkusa "Ringling Brothers and Barnum & Bailey" izazvao gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu, poginulo je 167 ljudi.

1962 Umro je Vilijam Fokner (William Faulkner) jedan od najznačajnijih modernih američkih pisaca. Njegov književni opus najvećim delom predstavlja sagu o sudbini američkog Juga. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1949. ("Sartoris", "Buka i bes", "Svetlost u avgustu", "Konjički gambit", "Divlje palme").

1964 Britanski protektorat u Africi Njasalend je, pod nazivom Malavi, postao nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

1967 U Nigeriji je počeo gradjanski rat zbog proglašenja nezavisnosti Istočne Nigerije (Bijafra). U dvogodišnjem ratu poginulo je više od milion ljudi.

1971 Umro je legendarni američki džez muzičar, trubač i pevač Luis "Sačmo" Armstrong (Louis Satchmo), najznačajnija ličnost u istoriji džeza. Karijeru je počeo 1918, a mnogobrojne turneje širom sveta donele su mu nezvaničnu titulu ambasadora dobre volje.

1973 Umro je nemački dirigent Oto Klemperer (Otto) jedan od najznačajnijih dirigenata 20. veka, posebno čuven po izvodjenju Betovenovih (Beethoven) dela.

1988 U eksploziji naftne platforme "Pajper Alfa" u britanskom delu Severnog mora, poginulo je 167 ljudi.

1990 Predsednik Bugarske Petar Mladenov podneo je ostavku zbog optužbi da je naredio da se tenkovima rasture antivladini protesti.

1999 Pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga u Bosni uhapsili su u Banjaluci lidera Narodne stranke i poslanika u Skupštini Republike Srpske Radoslava Brdjanina i izručili ga Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

2000 Skupština SR Jugoslavije usvojila je amandmane na Ustav kojima je tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću omogućeno da se ponovo kandiduje za predsednika SR Jugoslavije.

2000 Talas vrućina koji je zahvatio Jugozapadnu Evropu, sa temperaturama vazduha i do 45 stepeni Celzijusa, prouzrokovao je smrt 25 ljudi i mnoge požare.

2003 Predsednik Liberije Čarls Tejlor prihvatio je ponudu za azil u Nigeriji. Njegov odlazak je bio uslov američkog predsednika Džordža Buša za angažovanje SAD na uspostavljanju mira u toj zapadnoafričkoj zemlji koju već 14 godina potresaju sukobi.

2005 Iz Ulcinja ka Dubrovniku i Splitu krenula je prva redovna autobuska linija iz Crne Gore prema Hrvatskoj, posle 14 godina prekida zbog rata bivšoj Jugoslaviji.

2005 Umro je Klod Simon, francuski književnik i dobitnik Nobelove nagrade 1985. godine.

2006 Indija i Kina su, posle 44 godine, otvorile granični prelaz "Natu La".

2007 Posle 16 godina prekida, obnovljen je autobuski prevoz izmedju Beograda i Tuzle.

2009 Jovanki Broz, udovici bivšeg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita, posle gotovo 30 godina, uručen je pasoš i lična karta.

2011 Britanska kraljica Elizabeta Druga govorila je na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, prvi put posle 50 godina.

2012 Bivši argentinski diktator Horhe Rafael Videla osudjen je na 50 godina zatvora zbog kradje beba od zatvorenika tokom vladavine vojne hunte i njenog rata protiv levičarskih disidenata. Videla je na čelu Argentine bio od 1976. do 1981. godine. Za vreme vladavine vojne hunte stradalo je oko 13.000 ljudi.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.