AAA

OMS | 14.10.2016 15:20

Karima Benun: Prestanite da poričete kulturno nasleđe drugih

Brine me visok nivo politizacije pitanja vezanih za kulturno nasleđe u Srbiji i na Kosovu,“ izjavila je ekspertkinja Ujedinjenih nacija za ljudska prava Karima Benun na kraju svoje prve misije u cilju utvrđivanja činjenica u Srbiji i Kosovu.

"To svodi kulturno nasleđe na alatku i stvara monolitne diskurse koji nisu prikladni u raznolikim društvima," rekla je.

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za prava u oblasti kulture posetila je Srbiju i Kosovo od 3. do 14. oktobra, a odlučila se na ovu posetu kako bi se pozabavila tenzijama u vezi sa kulturnim nasleđem koje se javljaju između Srbije i Kosova, i kako bi šire sagledala pravo na učešće u kulturnom životu bez diskriminacije u Srbiji i na Kosovu.

„Srbija i Kosovo moraju da shvate koliko je važno posmatrati pitanja vezana za kulturno nasleđe iz ugla ljudskih prava, na osnovu prava svih ljudi da bez diskriminacije učestvuju u kulturnom životu, da imaju pristup i uživaju u kulturnom nasleđu, da imaju slobodu izražavanja, misli, savesti i veroispovesti, i da posebno imaju pravo na obrazovanje,“ dodala je.  

Specijalna izvestiteljka je apelovala na Srbiju i Kosovo da raskinu vezu između pitanja vezanih za kulturno nasleđe i nacionalističkih agendi. „Ne bi trebalo da postoji monolitno gledište u vezi toga šta jeste ili šta može da bude kulturno nasleđe, i kulturno nasleđe nikad ne bi smelo da se koristi za izgradnju diskursa ili politika čiji je cilj isključivanje drugih,“ naglasila je.

„Ohrabrujem sve da kulturno nasleđe posmatraju na holistički način, što uključuje doprinose i perspektive svih grupa. Svi, uključujući Srbe, Albance, Rome, pravnoslavce, muslimane i Jevreje i sve manjine, kao i sekularni građani, žene, pripadnici LGBT zajednice, osobe sa invaliditetom i osobe mešovitih identiteta, daju značajne doprinose kulturnom nasleđu i postojanju živopisnog kulturnog života. To se mora uvažiti,“ rekla je gospođa Benun.

Goruće pitanje je sudbina kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, koje se u mnogome sastoji od živućih spomenika koji su od vitalnog značaja za uživanje ljudskih prava. „Posebno me je pogodilo da čujem ili pročitam potcenjivački diskurs koji osporava važnost kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, ili koji namerno izostavlja spominjanje konkretne veze između Srpske pravoslavne crkve i određenih lokacija. Na drugoj strani, izažavam žaljenje i zbog diskursa koji na najmanju meru svodi važnost ili čak postojanje kulturnog nasleđa kosovskih Albanaca. Oba diskursa štete ljudskim pravima i jednako su uvredljiva,“ dodala je.

„Na sreću, imala sam prilike da se susretnem sa predstavnicima civilnog društva različitih poreklâ, koji su željni da se bore protiv takvih perspektiva i da organizuju zajedničke događaje sa grupama mešovitog sastava kako bi međusobno posetili lokacije od kulturnog značaja. Takve aktivnosti su često ograničene usled nedostatka finansija, i potrebna im je sva moguća podrška, iz Srbije, sa Kosova, i iz međunarodne zajednice.“

„Postoji jasna potreba za međusobnim priznanjem štete koja je u prošlosti naneta putem napada na nasleđe vezano za različite grupe, i patnje koju je ova šteta izazvala. Trajni mir i pomirenje ne zahtevaju ništa manje.“ Specijalna izvestiteljka se poziva na mnoge izveštaje o masovnom uništavanju džamija, istorijskih centara i kulturnih objekata poput arhiva na Kosovu, koje su vršile srpske bezbednosne snage i paravojne formacije 1999. godine, kao i one o napadima na crkve od strane Oslobodilačke vojske Kosova. Takođe se poziva na namerno uništenje, konkretno, 35 pravoslavnih crkava i spomenika između 17. i 19. marta 2004., nakon čega je usledio niz napada i incidenata čija je meta bilo srpsko pravoslavno kulturno nasleđe. Takođe je izrazila žaljenje zbog napada koji su se desili iz odmazde tokom događaja iz marta 2004., uključujući napad na atelje vajara Agima Čavdarbaše, kosovskog Albanca, u Prištini, kao i napade na dve džamije u Nišu i Beogradu. „Bezrezervno osuđujem sve ove napade i uništavanja kulturnog nasleđa i insistiram da se preduzmu svi neophodni koraci kako bi se sprečilo ma kakvo ponavljanje i kako bi se izvršioci pozvali na odgovornost, u skladu sa međunarodnim standardima.“  

„Na Kosovu, bilo mi je drago da čujem izveštaje iz nekoliko izvora koji ukazuju na posvećenost i povećane kapacitete kosovske policije za zaštitu lokacija, posebno zahvaljujući specijalizovanoj jedinici za zaštitu kulturnog nasleđa, koja je multietnička po sastavu,“ rekla je gospođa Benun. Primila je k znanju smanjeni broj prijavljenih beznednosnih incidenata u vezi s kulturnim nasleđem, dok istovremeno uzima u obzir navode da statistika ne odražava stvarnost. „Srpski pravnoslavni monasi i monahinje takođe su sa mnom podelili svoju kontunuiranu bojazan, jer nisu sigurni u svoju bezbednost, a čeznu da se osećaju dobrodošlo i prihvaćeno.“

„Kad god se dese bilo kakvi incidenti u vezi sa nasleđem, oni uvek moraju da budu javno i široko osuđeni od strane zvaničnika, kao i od strane različitih verskih i kulturnih lidera kako bi se relevantne grupe uverile da su bezbedne i naglasila apsolutna neprihvatljivost takvog ponašanja“, preporučila je Specijalna izvestiteljka. Specijalna izvestiteljka je takođe naglasila da međunarodna zajednica ima obavezu da obezbedi, uključujući i putem finansijske podrške, zagarantovanost istinske zaštite kulturnog nasleđa.

Interno raseljena lica sa Kosova doživela su uništenje svog kulturnog nasleđa kao pokušaj da se izbriše njihova istorija. Ravnopravno uživanje kulturnih prava takođe predstavlja ključnu komponentu u omogućavanju održivog povratka.

„Moram da podvučem da su lokacije od posebnog značaja za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod na Kosovu takođe važne za mnoge druge ljude, uključujući i kosovske Albance koji su ponekad dolazili u manastire ili crkve da ih posete ili se u njima mole“, rekla je gđa Benun. Sa gledišta ljudskih prava, zaštita i obezbeđivanje punog poštovanja posebne veze Srpske pravoslavne crkve sa ovim lokacijama ne znače da drugi ne treba da imaju pristup istima.

„Takođe sam uverena da su mnogi unutar Srpske pravoslavne crkve, kao i pripadnici drugih verskih ili sekularnih zajednica spremni i voljni da obezbede otvoreniji i slobodan pristup ovim lokacijama“, izjavila je ekspertkinja. „Naravno, neophodno je postići dobru ravnotežu između potrebe da se ponudi pristup i osiguravanja bezbednosti, ali preterane mere bezbednosti mogu potencijalno da dovedu do isključivanja i otuđivanja“.

„Na Kosovu je neophodno da se radi više na zaštiti drugih lokacija od kulturnog značaja, naročito istorijskih centara, starih kuća i hamama, i to posebno od privatnih aktera iz poslovne sfere“, izjavila je gđa Benun. „Iako su pravni standardi za zaštitu kulturnog nasleđa dobro osmišljeni, ti standardi moraju biti u popunosti sprovedeni u okviru bilo kojeg projekta urbanog razvoja, a civilno društvo mora da ima mogućnost da ostvari puno učešće u pravljenju nacrta takvih projekata“. Gđa Benun se posebno pozvala na situaciju u Prizrenu. Bilo joj je žao što je čula izveštaje o tome kako su branioci kulturne baštine koji su skrenuli pažnju na ove slučajeve primili pretnje za koje se veruje da su potekle od privatnih aktera.  

Specijalna izvestiteljka je izrazila zabrinutost i uznemirenost zbog činjenice da se u Srbiji, na beogradskoj lokaciji Topovske šupe, gde se u Drugom svetskom ratu nalazio koncentracioni logor za Jevreje i Rome, planira rušenje tokom 2017. godine kako bi se izgradila građevina koja se naziva najvećim tržnim centrom na Balkanu. Nada se da će druga lokacija, bivši koncentracioni logor za Jevreje, Rome, srpske civile i partizane na Starom sajmištu, biti na odgovarajući način zaštićena, uključujući i nemački paviljon, i da će patnja logoraša koji su na tom mestu sistematski ubijani biti dostojno obeležena.

„Zaista, u Srbiji i dalje postoje ozbiljni izazovi po pitanju kulturnih prava u mnogim oblastima na koje se mora hitno obratiti pažnja. Oni uključuju sposobnost diskutovanja, stvaranja i pristupa kulturnom sadržaju koji se tiče proteklih užasa iz devedesetih godina prošlog veka, kao i slobodu umetničkog izražavanja, i prava branilaca ljudskih prava“, rekla je Specijalna izvestiteljka. Mnogi od ovih izazova su povezani sa uticajem oživljenog nacionalizma. Specijalna izvestiteljka je bila zadovoljna što je mogla da primeti i pozitivne pomake, naročito činjenicu da je Parada ponosa sad dozvoljena.

U Srbiji i na Kosovu, finansiranje i dalje predstavlja najveću poteškoću na polju svih razmatranih prava i neophodno je da bude povećano. „U oba sučaja, ljudska prava moraju da budu transformisana iz diskursa odnosa sa javnošću u kulturnu stvarnost, putem davanja prioriteta kulturi i hitnog sprovođenja svih relevantnih standarda, uključujući i onih koji se odnose na toleranciju i raznolikost, kao i na obrazovanje o ljudskim pravima.“


Specijalna izvestiteljka će predstaviti sveobuhvatan izveštaj o svojoj poseti Srbiji i Kosovu Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

(*)Sve reference na Kosovo u ovom dokumentu su u skladu sa Odlukom 1244 Saveta bezbednosti 1244 (iz 1999. godine) i bez prejudiciranja statusa Kosova.

(**) Pogledati punu izjavu Specijalne izvestiteljke o okončanju misije OVDE



Gđa Karima Benun je imenovana za Specijalnu izvestiteljku Ujedinjenih nacija u oblasti ljudskih prava u oktobru 2015. godine. Odrasla je u Alžiru i Sjedinjenim Američkim Državama. Ona je profesorka prava i istraživač na institutu Martin Luter King Junior na Univerzitetu Kalifornije –Pravnom fakultetu Dejvis, gde drži nastavu o ljudskim pravima i međunarodnom pravu.Gđa Benun je aktivna na polju ljudskih prava već više od 20 godina. da biste saznali više, pogledajte internet stranicu: http://www.ohchr.org/EN/Issues/CulturalRights/Pages/SRCulturalRightsIndex.aspx  

Specijalni izvestioci predstavljaju deo onoga što je poznato kao Specijalne procedure Saveta za ljudska prava. Specijalne procedure, najveće telo nezavisnih eksperata Sistema Ujedinjenih Nacija u oblasti ljudskih prava, je opšti naziv za nezavisne mehanizme Saveta koji se bave utvrđivanjem činjenica i praćenjem. Svi koji vrše mandat Specijalnih procedura jesu nezavisni eksperti u oblasti ljudskih prava koje imenuje Savet za ljudska prava kako bi rešavali probleme koji su direktno vezani za neku konkretnu situaciju u datoj zemlji ili za tematske probleme koji se javljaju u svim delovima sveta. Oni nisu zaposleni u UN i nezavisni su u svom radu od bilo koje vlade ili organizacije. Oni deluju u svom individualnom svojstvu i ne primaju platu za svoj rad.

UN ljudska prava, stranica za datu državu – Kipar:  http://www.ohchr.org/EN/countries/ENACARegion/Pages/CYIndex.aspx  

Za upite i  pitanja predstavnika medija, molimo kontaktirajte:
U Srbiji: Gđa Milen Bido, (+ 41 79 444 40 78 / mbidault@ohchr.org) ili pišite na adresu srculturalrights@ohchr.org.

Za pitanja predstavnika medija upućena drugim nezavisnim ekspertima Ujedinjenih nacija
G. Havijer Selaja – Jedinica za medije (+ 41 22 917 9383 / xcelaya@ohchr.org)   

Za vaše internet stranice sa vestima i društvene medije: Ključne poruke o našim obaveštenjima za štampu su dostupne na UN stranicama za ljudska prava na društvenim medijima nabrojanim u daljem tekstu. Molimo da nas tagujete koristeći odgovarajuće nazive:
Twitter: @UNHumanRights
Facebook: unitednationshumanrights
Instagram: unitednationshumanrights
Google+: unitednationshumanrights
Youtube: unohchr


Pažnja: Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.

(Kraj OMS poruke)


BETA TV

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.