AAA

POSMATRACI | 07.01.2017 15:40 > 07.01 15:55

Florian Biber: Smrt u Veneciji slika Evrope

Nema boljeg mesta za refleksiju o posustalosti Evrope, nego što je to jedan od njenih najgrandioznijih gradova, jedan od najvećih na kontinentu u kasnom Srednjem veku, piše austrijski politikolog i istoričar Florian Biber u najnovijem članku "Smrt u Veneciji u evropskom stilu". (Death in Venice. European Style).

To propadanje traje vekovima i malo je mesta toliko slikovito propalo kao Venecija koja danas ima manje stanovnika nego posle katastrofalne kuge 1629-31. godine, kada je umrla trećina njenog stanovništva.

Pominjući roman Tomasa Mana "Smrt u Veneciji", Biber piše da to nije samo priča o starenju i suprotstavljanju smrti i propadanju, već je "to slika u ogledalu kontinenta uoči Prvog svetskog rata, slika njegovog raspada. Luksuz i propadanje nekada velikog grada su savršena pozadina za sumrak sjaja Evrope u to vreme".

"Venecija izgleda kao da je uzor za ostatak Evrope: Trgovačka sila koja je nekada svetom dominirala veštom trgovinom i politikom, svedena je na mesto koje posećuju hiljade turista, mlatarajući štapovima za 'selfi-snimke', bez ikakvog znanja o mestu ili značenju (venecijanskih) lavova, kupola i kanala", piše Biber.

Evropa, baš kao i Venecija, nastavlja on, "kopirani su u kockarnicama u Las Vegasu i u kineskim imitacijama evropskih gradova, kao dezinfikovani muzeji/zabavni parkovi. Kontra-projekat Evropske unije za svodjenje Evrope na turističko odredište, na delu je poslednjih pola veka".

"Kontinuirane krize EU prete svodjenjem Evrope na putanju Venecije: pad, spadanje na jedno odredište, dezinfekcija, pretvaranje u robu, ironično odvojenu od sopstvene prošlosti i od slavne i od mračne", piše u članku.

Tokom debata povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, piše Biber, "tvrdio sam da kao nulti sat Evrope treba posmatrati 1914. godinu, a ne 1945.", jer "to je bio trenutak kada je stari, post-Napoleonovski poredak uništio sam sebe, što je dovelo do dva svetska rata i porasta kako fašizma, tako i komunizma".

U protekle dve decenije, "smatrali smo 1989. godinu kraj Hladnog rata, drugom velikom prekretnicom, završetkom kratkog 20. veka koji je počeo 1914. godine, kako tvrdi (istoričar) Erik Hobsbaum" koji je, medjutim, "možda požurio".

Biber objašnjava da "1989. kao prekretnica stvara osnovu za objašnjenje da je period posle nje oblikovan u odsustvu ideološke konfrontacije, i uz pobedu liberalne demokratije. Danas, kada je liberalna demokratija pod pritiskom u Sjedinjenim Američkim Državama, a mirovni projekat evropske integracije je u krizi, postavlja se pitanje da li je 1989. zaista kraj 20. veka, ili će buduća istorija tvrditi da 20. vek nije bio tako kratak i da je trajao do 2016. godine?" pita Biber.

(Članak u celini: https://florianbieber.org/2017/01/06/death-in-venice-european-style/)

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.



Posmatraci