AAA

POSMATRACI | 26.04.2017 14:40

JUKOM: Uz pojam oštećenog, definisati i pojam žrtve u zakonodavstvu

Direktor Jukoma Milan Antonijević izjavio je danas da je u krivično zakonodavstvo Srbije posred termina oštećenog, potrebno uvesti pojam žrtve da bi se unapredio njihov položaj u krivično-pravnom postupku.

"Znači da se na jedan adekvatniji način prepozna, ne samo ono što postoji u medjunarodnom pravu već da se unapredi položaj žrtava u krivično-pravnom postupku i da se njihova prava na odredjen način garantuju. Kada govorimo o oštećenom prevashodno se nekako podrazumeva da je to neko materijalno oštećenje... Medjutim, kod pojma žrtve ta pitanja bi bila mnogo jača", kazao je Antonijević novinarima u Beogradu.

U pauzi tokom skupa "Oštećeni (žrtve) u krivičnom postupku" Antonijević je kazao da su u zakonodavstvu Srbije prepoznate "ranjive grupe", kao ono koje bi trebalo štiti.

"Medjutim, uvodjenje pojma žrtve znači proširenje prava njihovih zastupnika u krivičnom postupku. Govorimo i o maloletnicima i o drugim ranjivim grupama ženama, koje bi sigurno bile na adekvatniji način zaštićene. To je sve predvidjeno Akcionim planom (za Poglavlje 23), te stoga na nama je da pratimo da li se te stvari menjaju u sistemu", naveo je Antonijević.

On je kazao da bi trebalo napraviti službu koja bi pratila "sprovodjenje prava žrtava u krivičnom postupku".

Komentarišući to što žrtve seksualnog nasilja često moraju da više puta ponavljaju svoje iskaze, Antonijević je naveo da je to "višestroko ugrožavanje i viktimizacija samih žrtava" i njihovo "nepotrebno izlaganje delovima krivičnog postupka gde se ponovo traumatizuju".

On je kazao da se u delima kao što su zločin iz mržnje, seksualno nasilje mora povećati osetljivost sistema i tužilaštva i sudova, a i centara za socijalni rad.

Antonijević je rekao da za žrtve tih krivičnih dela nije prioritet materijalno obeštećenje, već one "mnogo veći fokus stavljaju na izvesnost kažnjavanja" svojih zlostavljača, a uz to i na svoj položaj tokom krivičnog postupka i odnos svih koji učestvuju u postupku prema njima, a "to žrtve najviše boli u samom postupku", naveo je on.

Antonijević je na skupu rekao da Poglavlje 23 u pregovorima o prijemu Srbije u EU, predvidja izmene položaja oštećenih, odnosno žrtava, u skladu s medjunarodnim standardima.

On je rekao da je izradjena analiza potreba, ali nije dostavljena organizacijama civilnog društva i apelovao na Ministarstvo pravde da to uradi.

Zamenik zaštitnika gradjana Robert Sepi je rekao da se više od polovine pritužbi upućenih toj instituciji, odnosi na rad pravosudnih organa.

"Dobar deo tih pritužbi podnose i oni koji su najbliži srodnici žrtava krivičnih dela. Najgrublja klasifikacija... je da se položaj oštećenih može tretirati kao... povreda svih prava koju trpe i drugi gradjani Srbije, i kao povreda njihovih originalnih prava koja im pripadaju kao oštećenima", naveo je on.

Sepi je rekao da takva "kolateralna šteta" proizlazi iz povrede tri prava: prava na sudjenje u razumnom roku, prava na pravično sudjenje i prava na besplatnu pravnu pomoć.

On je rekao da "katalog prava koji ZKP garantuje oštećenim, to deluje bogato i raznovrsno".

"Medjutim, sama činjenica da, prema našem pravnom sistemu, oštećeni može imati svojstvo svedoka, tangira njegov položaj i dovodie do snižavanja njegovih prava. Ukoliko oštećeni ima status svedoka, njemu može biti uskraćeno pravo razgledanja spisa do njegov svedočenja", kazao je Sepi.

Medju preporukama koje se navode za unapredjenje položaja oštećenih, odnosno žrtava, navodi se i brisanje odredbe iz Zakonika o krivčnom postupku koja definiše pretpostavku odustajanja oštećenog žrtve od gonjenja ukoliko ne prisustvuje glavnom pretresu, obezbediti zaštitu ličnih podataka oštećenog žrtve u krivičnom postuku.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.



Posmatraci