AAA

NA-DANASNJI-DAN | 20.07.2017 09:05 > 20.07 09:06

Na današnji dan 20. jul



1855 Rodjen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovodja. Učesnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao je nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo "Strategija".


****

1304 Rodjen je italijanski pisac Frančesko Petrarka (Francesco Petrarca). Smatra se poslednjim pesnikom srednjeg veka i prvim individualistom u evropskoj poeziji. U svoje vreme bio je poznat i cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemičkim spisima, a u svetsku književnost je ušao zbirkom soneta "Kanconijer", posvećenih njegovoj ljubavi Lauri.

1402 Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore (sada Ankara) pobedio je tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu. U bici, kao turski vazal, učestvovao je sa odredom teške konjice srpski vladar Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, stradalog 13 godina ranije u Kosovskoj bici, u kojoj je učestovao i Bajazit.

1654 Potpisan je anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugalije.

1847 Rodjen je nemački postimpresionistički slikar Maks Liberman (Max Liebermann). Kao pobornik novih ideja, osnovao je 1898. Berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici 19. i 20. veka u evropskim metropolama okupljao protivnike umetničkog akademizma.

1866 U austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci su kod ostrva Visa potpuno razorili italijansku flotu, a poginulo je više od 1.100 ljudi.

1890 Rodjen je grčki kralj Djordje II koji je stupio na presto 1922, a već 1923. je zbačen. Vratio se 1935, a nakon nemačkog napada u Drugom svetskom ratu (6. aprila 1941) zajedno s vladom pobegao je u Kairo, zatim u London, odakle se vratio 1946.

1917 Potpisana je Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju su potpisali srpski premijer Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.

1919 Rodjen je novozelandjanski planinar Edmund Persival Hilari (Percival Hillary) koji je 1953, zajedno sa Šerpom Tensingom Norgejom, prvi osvojio Mont Everest (8848), najviši planinski vrh na svetu.

1923 Ubijen je meksički revolucionar, vodja Seljačke revolucije 1910, Fransisko Pančo Vilja (Francisco Pancho Villa).

1937 Umro je italijanski inženjer Djuljelmo Markoni (Guglielmo Marconi), jedan od autora bežične telegrafije. Prvi je uspeo da pošalje radio-signal preko Atlantika (1901). Za radove na bežičnoj telegrafiji podelio je 1909. sa Karlom Ferdinandom Braunom Nobelovu nagradu za fiziku.

1944 Nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg (Claus Schenk, von Stauffenberg), pokušao je atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe koju je doneo i stavio pod konferencijski sto tokom sastanka u jednoj baraci kod Berlina. Hitler je lakše ranjen, a zaverenici su pogubljeni.

1945 Umro je francuski pisac Pol Valeri (Paul Valery), "klasik simbolizma", koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha u periodu izmedju dva svetska rata. Bio je član Francuske akademije i predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Društvu naroda u Ženevi ("Mlada Parka", "Mornarsko groblje", "Pogledi na savremeni svet").

1951 U jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen je jordanski kralj Abdulah (Abdullah). Kralj Jordana postao je 1946.

1954 U Ženevi je sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta.

1969 Američki kosmonaut Nil Armstrong (Neil) postao je prvi čovek koji je stupio na Mesec. Armstrong je boravio na Mesecu dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod "Apolo-11".

1974 Turske snage izvršile su desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.

1976 Američki kosmički brod bez ljudske posade "Viking 1" spustio se posle 11 meseci leta na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.

1982 U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije (IRA) u Hajd parku i Ridžents parku u centru Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.

1988 Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile su sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike (Namibija).

1994 Šef izraelske diplomatije Šimon Peres (Shimon) doputovao je u posetu Jordanu. To je bio najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio Jordan.

1996 Pobunjenici iz plemena Hutu napali su izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 ljudi, mahom žena i dece.

2000 Nakon devet dana pregovora završen je bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecinijski sukob nije pronadjeno, a sukobi Izraela i Palestinaca su nastavljeni.

2000 Korzikanski nacionalisti prihvatili su, nakon pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time su okončane 20-godišnje tenzije izmedju separatista i vlasti.

2001 Posle 20 godina pauze, iz Bagdada je krenuo prvi putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.

2001 Nemački lideri su polaganjem venaca zvanično odali poštu oficirima za neuspeli atentat na Adolfa Hitlera 57 godina ranije.

2005 Umro je Čarls Čibiti (Charles Chibitty) poslednji Komanči "šifrant" iz Drugog svetskog rata. Bio jedan od 14 pripadnika plemena Komanči koji je radio-poruke prevodio na njihov maternji jezik tokom "Dana D" iskrcavanja na Normandiju 1944. godine.

2009 Sudsko veće Medjunarodnog krivičnog suda u Hagu osudilo je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora, a njegovog rodjaka Sredoja Lukića na kaznu zatvora od 30 godina zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti nad bosanskim Muslimanima u Višegradu 1992/94.

2011 Posle sedam godina skrivanja u Vojvodini je uhapšen poslednji haški begunac Goran Hadžić i izručen Tribunalu u Hagu.

2011 Umro je Lusijan Frojd (Lucian Freud), jedan od najpoznatijih britanskih umetnika 20. veka koji je crtao pretežno portrete i aktove. Njegova slika "Nadzornica socijalne pomoći spava" prodata je 2008. za 17,2 miliona funti, postavivši rekord za najskuplju sliku nekog živog umetnika. Lusijan je bio unuk psihoanalitičara Sigmunda Frojda.

2012 Ubijeno je 12 osoba, a ranjeno 50, kada je 25-godišnji Amerikanac otvorio vatru u jednom bioskopu u gradu Aurora u Koloradu, na premijeri filma "Uspon mračnog viteza", najnovijeg nastavka u serijalu o Betmenu.

2013 Preminula je Helen Tomas (93) dugogodišnji izveštač iz Bele kuće i jedna od pionirki angažmana žena u novinarstvu.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.