AAA

ZELENA-SRBIJA | 05.05.2017 14:40 > 05.05 14:43

Alarmantni znaci klimatskih promena

Povećanje temperature, koncentracija ugljen-dioksida, rast nivoa mora i povlačenje glečera jasni su znaci da je globalno zagrevanje jače nego ikada, što će biti tema sastanka o sprovodjenju Pariskog klimatskog sporazuma u ponedeljak u Bonu.

Temperature na planeti su 2016. treći put zaredom oborile rekorde sa oko 1,1 stepen Celzijusa više nego u predindustrijskoj eri, saopštila je Svetska meteorološka organizacija.

U 21. veku 16 od 17 godina spada u najtoplije otkako je 1880. otpočelo merenje.

Površina pod ledom na Arktiku je tokom leta 2016. bila manja nego ikada, a u nekim oblastima Rusije temperatura je za šest ili sedam stepeni bila veća od uobičajene.

Na drugoj strani Zemlje, Antarktik je tokom proleća na južnoj hemisferi izgubio više od dva miliona kvadratnih kilometara izmedju 2010. i 2016.

Na planinama alpskog tipa glečeri su u povlačenju već 36. godinu zaredom.

Koncentracija glavnih gasova staklene bašte, ugljen-dioksida, metana i azot-oksida su u 2016. dostigli najviši nivo, a ugljen-dioksid je u 2015. prešao granicu od 400 čestica po milionu na globalnom nivou i ta tendencija se nastavlja.

Da bi postojala šansa da se rast temperature zaustavi na 2,0 stepena Celzijusa i spreče druge najozbiljnije posledice zagrevanja, koncentracija ugljen-dioksida do 2100. ne sme preći 450 čestica po milionu.

Emisija gasova staklene bašte iz fosilnih goriva su u 2016 ostale stabilne treću godinu zaredom što je veliki uspeh, a tome su doprineli napori Kine koja može da uradi još više, navodi se u izveštaju naučnika.

Oni su upozorili i na nagli rast količine metana koji na zagrevanje utiče više nego ugljen-dioksid.

Nivo vode u okeanima nastavlja da raste i opšti nivo mora je izmedju 2004. i 2015. rastao 25 do 30 odsto brže nego pre.

Ovo povećanje ima velike šanse da se nastavi zbog topljenja glečera i ledenih površina na Antarktiku i Grenlandu, a najbrže je u Pacifiku i Indijskom okeanu.

Otopljavanje podstiče i ekstremne meteorološke prilike poput suša i vrelih talasa, a neki klimatolozi smatraju da se broj suša, šumskih požara, poplava i uragana udvostručio od 1990.

Prema podacima Svetske banke cena prirodnih katastrofa dostiže 520 milijardi dolara godišnje i one svake godine oteraju u siromaštvo 26 miliona ljudi.

Od 8.688 ugroženih ili poluugroženih vrsta, na 19 odsto utiču klimatske promene bilo temperaturom bilo drugim efektima.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.