AAA

ZELENA-SRBIJA | 14.09.2017 11:30 > 14.09 11:48

U opasnosti budućnost najdugovečnije vrste drveta u SAD

Čekinjasti bor, koji se ubraja u najdugovečnije organizme na Zemlji, gubi trku na vrhovima planina širom zapadnog dela SAD, tako da se dovodi u pitanje budućnost te vrste, navode istražitelji.

Podstaknuta klimatskim promenama, srodna vrsta ovom boru, vejmutski ili savitljivi bor (pinus flexilis) pretiče svog čuvenog rodjaka i pod povoljnijim temperaturama raste na uzvišicama koje je do sada zauzimao bor sa čekinjastim šišarkama, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Global Čejndž bajolodži (Global Change Biology).

Naučnici porede ove dve vrste bora sa dva starca koji su usporenoj trci uz planinu koja traje više hiljada godina, a okidač startnog pištolja su klimatske promene. 

"Savitljivi bor zauzima sve dobre položaje, to je uznemirujuće", rekao je istraživač Brajan Smiders sa univerziteta Kalifornija Dejvis, koji je vodio studiju. 

Čekinjasti bor može da živi 5.000 godina, što ga čini najdugovečnijim organizmom na planeti, navode naučnici. 

Šume čekinjastih borova nalaze se u istočnoj Kaliforniji, Nevadi i Juti. Oni uspevaju na golom krečnjačkom terenu koji nije pogodan za mnoge vrste drveća. Rastu na visokim visinama udarani vetrom i ekstremnim temperaturama. 

Ti oštri klimatski uslovi oblikuju njihove iskrivljene i čvornovate grane. Da bi preživeo duge sušne periode, deo drveta umre i odbaci deo svoje kore tako da izgleda mrtvo, izuzev malobrojnih zelenih borovih iglica koje ukazuju na život, navode istraživači.

Medju najstarijim i najčuvenijim je Metuzalem, koji se nalazi na Belim planinama istočne Kalifornije.

Daleki rodjak čekinjastog bora, savitljivi bor je takodje dugovečan, i može da živi 2.000 godina. Naučnici su naveli da savitljivi bor, koji obično raste na nižim terenima počinje da preskače čekinjasti bor i da zauzima i više delove planina. 

Smiders je rekao da ne može da proceni koliko čekinjastih borova postoje širom zapadnih SAD i da njima ne preti izumiranje, ali da bi mogli da budu potisnuti sa mesta gde su obično rasli hiljadama godina.

Studija o uticaju klimatskih promena na ove dve vrste bora može da se koristi za razumevanje kompleksnijih šuma, s nekoliko vrsta stabala koje se seku za drvnu gradju, rekao je Smiders.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.