AAA

EKONOMIJA | 08.11.2018 23:20

Spor u Sloveniji oko povećanja minimalne plate na 667 evra

Dan pošto je vladajuća koalicija predložila zakon o podizanju minimalne plate na 667 evra u 2019. godini, i uz postupno povećanje u iduće dve godine, u četvrtak su u Sloveniji izbila neslaganja, a poslodavci traže konsultacije s vladom.

Neslaganja su se pojavila i u samoj vladajućoj koaliciji čija su 52 poslanika potpisala predlog o minimalnoj plati, prenosi agencija HINA.

Ministar odbrane Karl Erjavec, čelnik stranke penzionera DESUS, kazao je u četvrtak pred sastanak koalicionih partnera u Vladi, da njegova stranka podržava podizanje minimalne plate, no da će to usloviti rastom penzija.

"Želimo garancije da će se popraviti i status penzionera", rekao je Erjavec.

Istakao je da je to jedan od prioriteta u koalicionom ugovoru pet stranaka u Vladi pemijera Marjana Šareca i poručio da njegovi poslanici neće glasati za predlog zakona o minimalnoj plati, ako ne bude garancije da će se ispuniti i koalicioni ugovor o redovnom i vanrednom usklađivanju penzija s platama, naročito ako se povećaju i plate u javnom sektoru.

O povećanju plata u javnom sektoru sindikati pregovaraju s Vladom, preteći štrajkovima početkom idućeg meseca.

Iz Stranke modernog centra (SMC) koju vodi ministar spoljnih poslova Miro Cerar, potvrdili su da imaju primedaba na zakon o minimalnoj plati.

O tome se može razgovarati tek u okviru socijalnog dijaloga sa sindikatima, ali i s poslodavcima, od kojih su neki izrazili otvoreno protivljenje takvom potezu, upozoravajući na mogući pad konkurentnosti privrede Slovenije, kaže SMC.

Predstavnica poslodavaca Sonja Šmuc izjavila je da je šokirana zakonskim predlogom o velikom rastu garantovane minimalne plate u idućih nekoliko godina. Slovenija se tako politikom plata pretvara u "zemlju bogatih siromaha", smatra Šmuc.

Zakon o povećanju minimalne plate predložila je formalno stranka Levica (L) koja iz opozicije podržava Vladu Šareca i osigurava joj parlamentarnu većinu.

Ta stranka koja ističe socijalne ciljeve i borbu za društvenu jednakost, tvrdi da bi ponuđen rast minimalnih plata trebalo da osigura da oko 70 hiljada zaposlenih koji su na minimalnim platama, dobije primanja za 20 odsto iznad praga siromaštva, što sada nije slučaj.

No, ekonomisti upozoravaju da rast minimalnih plata u tolikoj meri podiže i nominalnu visinu prosečne neto plate što medju ostalim zaposlenim može izazvati lančanu reakciju traženja većih plata.

Poslodavci tvrde da je pravi problem u velikim doprinosima na plate, te da to treba smanjiti, čime bi se otvorio prostor i za porast neto plata.

U sredu je predloženo da se minimalna plata u iduće tri godine, sa sadašnjih 638 evra neto, postupno poveća na 736 eura, a već početkom 2019. na 667 evra.

Poslanici triju opozicionih stranaka konzervativnog centra i desnice zatražili su vanrednu sednicu parlamenta o tome jer se protive predlogu vladajuće koalicije. Opozicioni poslanici predlažu da se umesto minimalne plate kao standard utvrdi "tarifa minimalne bruto satnice za zaposlene", kao što je po zakonu u nekim drugim državama.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.