AAA

EKONOMIJA | 28.01.2020 20:20 > 28.01 20:20

Konferencija RCC o radu na crno na Balkanu: Potrebne kombinovane mere i veća saradnja


Broj neprijavljenih radnika na Zapadnom Balkanu i dalje je velik, iako je manji nego pre, te je za suzbijanje "neformalne ekonomije" potrebno više mera i učešće svih strana, ocenjeno je danas u Sarajevu na konferenciji o zapošljavanju u regionu.


Izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost iz Srbije Čedanka Andrić izjavila je da je su male plate jedan od "generatora sive ekonomije" u Srbiji što je takozvani "fenomen siromaštva zaposlenih", pošto deo sive ekonomije nisu samo nezaposleni nego i oni koji imaju posao, ali su slabo plaćeni.
Na konferenciji "Zapošljavanje nijanse sive na Zapadnom Balkanu; Regionalne perspektive za stvaranje dodatnih i boljih radnih mesta", Andrić je rekla da obim sive ekonomije u Srbiji opada, uz rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali da to nije dovoljno jer je nejednakost velika.

"Imamo rast BDP-a, ali imamo i ogroman rast nejednakosti. Srbija je zemlja sa najvećom dohodovnom nejednakošću u Evropi. To govori da nije dovoljno imati rast, nego da treba imati inkluzivan rast", navela je Andrić na panelu "Izlazak iz senke: Od neprijavljenog ka prijavljenom radu" u okviru konferencije koju je organizovao Savet za regionalnu saradnju (RCC).

Andrić je rekla da neprijavljeni rad treba da bude povezan s pitanjem bezbednosti na radu, pošto je smanjenje neformalne ekonomije način i za suzbijanje velikog broja povreda na radu i dodala da je problem što se ne primenjuju zakoni koji su dobri.

Ministarka rada i socijalnih pitanja Severne Makedonije, Rašela Mizrahi, izjavila je da je i dalje mnogo ljudi u sektoru neformalne ekonomije, ali manje nego pre, i da je sada potreban mehanizam za unapredjenje uslova rada i zaštite zaposlenih na radu.

Kao uzroke neprijavljenog rada, Mizrahi je navela nepoverenje gradjana u državu, visoku stopu nezaposlenosti i nerešeno pitanje preduzeća u državnom vlasništvu.

"U Severnoj Makedoniji je slična situacija kao u Srbiji, Kosovu i Crnoj Gori. Imamo ljude koji su neaktivni na tržištu rada, nemaju obrazovanje koje se traži", rekla je Mizrahi.

Generalna sekretarka Unije poslodavaca Crne Gore Suzana Radulović ocenila je da je za suzbijanje neformalne ekonomije potrebno smanjenje poreskih opterećenja uz kaznenu politiku, ali i uz preventivne aktivnosti svih strana u tom procesu.

Ona je kazala da je problem što državni organi problem neformalne ekonomije vide isključivo u oblasti zapošljavanja, dok se neformalna ekonomija toleriše u svim oblastima privrede.

Radulović je rekla da država ne preduzima odgovarajuće mere za suzbijanje neformalne ekonomije i kao primer navela duvansku industriju u kojoj, kako je kazala, postoji ogromna "siva zona".

Ona je izrazila nadu da će projekat RCC-a "Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja (ESAP 2)" doneti "napredak i poboljšanje situacije" i za državu i za zaposlene i poslodavce.

Današnja konferencija koju je RCC organizovao u saradnji s Medjunarodnom organizacijom rada (MOR), označava početak projekta ESAP 2 koji sprovode RCC i ta agencija Ujedinjenih nacija.

Cilj trogodišnjeg projekta ESAP 2 je objedinjavanje rezultata postignutih u prvoj fazi (ESAP 1), kao i širenje kako bi bile obuhvaćene dodatne teme zapošljavanja i socijalne politike koje su izuzetno bitne za Zapadni Balkan.

To su neprijavljeni rad, jačanje institucionalnih kapaciteta za izradu, praćenje i ocenjivanje politika i mera tržišta rada koje bi bile usmerene na otvaranje novih i boljih radnih mesta, izloženost i uključivanje institucija sa Zapadnog Balkana u mreže i procese na nivou EU.

Direktor Kancelarije MOR za Centralnu i Istočnu Evropu Markus Pilgrim izjavio je na panelu da se pokazalo da rezultate daju sve mere za suzbijanje neprijavljenog rada, osim finansijskih podsticaja.

Pilgrim je kazao da su programi koji su obuhvatali nekoliko mera, uključujući podizanje svesti, jačanje inspekcije rada, poreske podsticaje, imali više rezultata od onih koji su imali samo jednu meru.

On je rekao da MOR nema kvantitativno istraživanje ili studiju za Zapadni Balkan, samim tim ni konkretne podatke o tome šta u regionu funkcioniše u suzbijanju neformalne ekonomije, a šta ne.

Najavio je da će zbog toga biti izabrane do tri ekonomije Zapadnog Balkana, da će vlasti tih zemalja biti upitane koje intervencije žele da realizuju u pogledu neprijavljenog rada, i da će uslediti testiranje tih intervencija, a zatim i njihova realizacija.

Konferenciju je zatvorio zvaničnik tela Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, Rudi Delaru, ističući posvećenost Evropske unije razvoju Zapadnog Balkana, naročito u zapošljavanju i socijalnoj politici.

Delaru, zamenik šefa Jedinice za medjunarodna pitanja pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju (DG EMPL), rekao je da finansiranje projekta ESAP 2 predstavlja evropsko ulaganje u budućnost dostojanstvenog rada u regionu.

"Očigledno je da se ekonomije Zapadnog Balkana susreću sa sličnim izazovima, a ESAP tu može mnogo da pomogne", kazao je Delaru.

On je naveo da će Evropska komisija u realizaciji projekta ESAP blisko saradjivati sa RCC i MOR.

"Važno je uzeti u obzir i glas radnika i glas poslodavaca jer jasno je da ako znate kakav je stav sindikata i unija poslodavaca, onda možete da formulišete dobre politike", rekao je Delaru.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.