"Želimo da ovaj proces bude jednostavan i da prodje bez troškova za gradjane", rekao je premijer na konferenciji za novinare u Zagrebu na kojoj je predstavljen predlog zakona o uvodjenju evra kao zvanične valute u Hrvatskoj, koji je danas upućen u javno savetovanje.
Plenković je pozvao gradjane da već sada gotov novac koji imaju kod sebe stave na svoje račune u bankama, jer će ih banke prelaskom na evro automatski pretvoriti u tu valutu.
On je naveo da tokom 2023. neće biti troškova prilikom zamena kuna u evro u bankama, Hrvatskoj pošti i Finansijskoj agenciji, a da će se po isteku tog roka, novčanice kune moći zameniti za evro u Hrvatskoj narodnoj banci.
Plenković je naglasio da je uvodjenje evra kulminacija procesa na kojem se u Hrvatskoj radi poslednje dve decenije, od kada je podnela zahtev za ulazak u EU i čija je članica od 2013.
"Šengenski prostor i evropodručje su jedine dve dublje integracije u koje Hrvatska još treba da pristupi, a 2022. će biti godina odluka i o jednom i o drugom", ukazao je hrvatski premijer.
Ministar finansija Zdravko Marić rekao je da će se koristiti razni mehanizmi da bi se sprečio bilo kakav dodatni, neopravdani porast cena zbog uvodjenja evra.
On je dodao da su analize sedam zemalja koje su zadnje uvele evro pokazale da je negativan efekt bio jednokratan, na godišnjem nivo od 0,2 postotna boda.
Guverner Boris Vujčić rekao je da je inflacija u drugim državama posle uvodjenja evra porasla izmedju 0,2 i 0,4 odsto najviše.
Prema njegovim rečima, očekuje se da bi učinak uvodjenja evra na ukupnu stopu inflacije biti manji od deset odsto.
On je rekao da očekuje da će se snažni inflacijski pritisci nastaviti do polovine godine, a da će se u drugoj polovini početi "izduvavati".
