AAA

EKONOMIJA | 08.04.2020 16:55 > 08.04 16:55

FS: Zaduživanje države načelno opravdano, ali treba odustati od davanja 100 evra gradjanima

Fiskalni savet ocenio je danas da je u načelu opravdano planirano veliko zaduživanje Srbije, veće od tri milijarde evra za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije korona virusa, uz uslov da mere budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da budu sprovedene bez kašnjenje, ali se ocenjuje da Vlada Srbije treba da odustane od najavljene pomoć od 100 evra punoletnim gradjanima.

"Iako Fiskalni savet načelno podržava snažnu državnu intervenciju koja je u ovom trenutku i opravdana i potrebna, naša analiza pokazuje da uspeh planiranog programa presudno zavisi od sledeća tri činioca: da sve mere iz programa budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da njihovo sprovodjenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja", navedeno je u saopštenju.

Prema oceni Fiskalnog saveta "većina planiranih mera opravdana i u skladu je sa dobrom medjunarodnom praksom, osim isplate 100 evra punoletnim gradjanima koja je potpuno neprimerena".

Mere koje su usmerene ka privredi i zaposlenima u privatnom sektoru odnose se na odlaganje poreskih obaveza, budžetsku pomoć za isplatu zarada i za povećanje likvidnosti, a koštaće budžet oko 2,5 milijarde evra i Fiskalni savet ih ocenjuje pozitivno.

"Trošak nesprovodjenja ovakvih mera bio bi daleko veći od 2,5 milijardi evra. Medjutim, najavljena isplata 100 evra svim punoletnim gradjanima Srbije koja će koštati budžet skoro 600 miliona evra (kojima budžet ne raspolaže) – višestruko je loša", naveo je Fiskalni savet.

Kako je objašnjeno, "ova mera je ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim gradjanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi jedino imalo smisla u ovom trenutku) i fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast".

"Nejasan je bilo kakav smisao politike koja defakto znači da će država pokloniti gradjanima po 100 evra tako što će ih pre toga zadužiti za tih istih 100 evra, ali s kamatom", naveo je Fiskalni savet i pozvao Vladu Srbije da odustane o dove mere.

U oceni antikriznog programa ekonomskih mera Fiskalni savet podseća da je Srbija, kao i gotovo sve zemlje pogodjene epidemijom, odlučila da reaguje na ekonomsku krizu snažnom državnom intervencijom sa idejom da se pomogne što većem delu privatnog sektora da opstane, odnosno da trenutni pad poslovne aktivnosti ne dovede do trajnog i prekomernog gašenja radnih mesta i ogromne štete za gradjane, privredu, a posledično i za same javne finansije.

Fiskalni savet je medjutim ukazao da će planirane mere koštati poreske obveznike više od tri milijerde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava, zbog čega će Srbija morati u kratkom roku snažno da se zaduži, "a taj dug vraćaće s kamatom svi gradjani u godinama nakon završetka krize".

"Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", naveli su iz Fiskalnog saveta i istakli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.

Podseća se da je Ministarstvo finansija procenilo da će fiskalni deficit u 2020. godini (uključujući i planirani paket mera) iznositi devet odsto BDP-a, što Fiskalni savet smatra objektivnom procenom, ukoliko se kriza završi do leta.

To znači, objasnili su iz Fiskalnog saveta, da će budžet osim 3,1 milijardu evra, koliko će ga koštati planirani paket mera, imati i dodatni deficit od oko milijardu evra usled očekivanog pada privredne aktivnosti (Ministarstvo finansija procenjuje pad BDP-a od oko dva odsto).

Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatnih tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, tj. dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu.

Dakle, ukupne obaveze koje mora da finansira država tokom 2020. iznosiće nešto više od sedam milijardi evra, a samo manji deo toga, odnosno nešto više od 500 miliona evra, država može da finansira iz svojih rezervi (depozita), naveo je Fiskalni savet.

"Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi, a to praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, medjunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva", upozorio je Fiskalni, savet uz ocenu da će to biti izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na medjunarodnom tržištu kapitala.

Iz Fiskalnog saveta su ozbiljnost problema ilustrovali podatkom da je već više od 90 zemalja zvanično zatražilo finansijsku i stručnu pomoć od MMF-a.

Članovi Fisklanog saveta smatraju da bi Vlada Srbije morala da efikasno usvoji sve neophodne uredbe za sprovodjenje nespornih mera i da do kraja definiše delove paketa koji nisu precizirani.

Naveli su i da je Srbija kasnila nekoliko nedelja u definisanju mera za ublažavanje nepovoljnih ekonomskih posledica u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja, što je uz mane imalo i prednosti, jer je najveći deo pripremljenog paketa, izuzimajući deo o isplati 100 evra punoletnim gradjanima, načelno u skladu sa najboljom medjunarodnom praksom i preporukama relavantnih institucija poput MMF-a, ali smatraju da vremena za dalja odlaganja više nema.

U Fiskalnom savetu su ukazali da odlaganje sprovodjenja mera povećava rizik prekomernog rasta nezaposlenosti i širenja nelikvidnosti.

"Praktično jedina planirana mera koja odmah stupa na snagu jeste odlaganja plaćanja nameta na rad, a ukoliko bi se druge mere efektuirale tek sredinom maja, kao što je prvobitno najavljeno za budžetsku isplatu minimalnih zarada, to bi se za veliki broj preduzeća moglo ispostaviti kao prekasno", naveo je Fiskalni savet.

Ocenili su kao loše to što deo planiranog paketa mera, koji se odnosi na državno garantovanje kredita za likvidnost privatnom sektoru, i dalje nije do kraja definisan.

"Nije poznato u kojoj meri će država preuzeti rizik na sebe, a u kom će to učiniti poslovne banke, što ima i budžetski i širi ekonomski značaj. Veći procenat garantovanja znači veći potencijalni budžetski trošak u budućnosti, dok bi, s druge strane, manji procenat garantovanja značio manju spremnost banaka da se upuste u kreditiranje, pa i manji protok likvidnosti ka preduzećima", objasnili su iz Fiskalnog saveta.

Smatraju i da se ne sme se dozvoliti nijednom delu države, uključujući lokalnu samoupravu, da u vremenu krize šire nelikvidnost ka privredi, podsećajući da je praksa neplaćanja dospelih obaveza u prethodnim godinama naročito bila izražena u budžetima lokalnih samouprava i lokalnih javnih preduzeća, zbog čega se ne sme ponovo dozvoliti njegova eskalacija.

Fisklani savet je naveo da će pandemija korona virusa nesumnjivo imati "snažan negativan ekonomski uticaj na dobar deo privrede i gradjana Srbije, ali i na javne finansije zemlje", ali se ocenjuje da uz odgovoran pristup Vlade, javne finansije Srbije imaju kapacitet da se izbore sa tekućom krizom.

Dodaje se i da će učešće javnog duga u BDP-u tokom ove godine najverovatnije da se poveća za više od 10 procentnih poena, odnosno na više od 60 odsto BDP-a , "što je neodrživo visok dug za Srbiju koji će morati u narednim godinama da se smanjuje na ispod 50 procenata BDP-a odgovornom fiskalnom politikom.

"Fiskalni savet ipak ocenjuje da Srbija trenutno ima kapacitet da izdrži tekuću krizu bez makroekonomskih nestabilnosti", navedeno je u analizi uz želju da se nadležna ministarstva usmere na važne korake, kako bi načelno dobar plan Vlade Srbije ostvario očekivani efekat.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.