AAA

EKONOMIJA | 22.10.2020 11:20 > 22.10 11:30

Svetska banka: Pad BDP-a Srbije ove godine tri odsto, oporavak naredne godine

Srpska ekonomija će posle više godina solidnog rasta ove godine biti u recesiju, a pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosiće tri odsto, dok se u 2021. očekuje rast od 2,9 odsto, saopštila je danas Svetska banka.

"Dugotrajna kriza izazvana kovidom-19 tokom leta, izbori, usporavanje zakonodavne aktivnosti i ekonomska kretanja širom sveta uticaće na rast u ovoj godini", navodi se u novom ekonomskom izveštaju Svetske banke.
Ukazano je da je još jedan razlog za sporiji oporavak u drugoj polovini 2020. visoka osnovica za poredjenje iz druge polovine 2019.

Učešće radne snage i nezaposlenost beleže pad tokom pandemije, istakla je Svetska banka i dodala da su mere izolacije uvedene zbog pandemije sprečile veliki broj radnika da nadju posao, što je dovelo do njihovog napuštanja tržišta rada.

U drugom kvartalu ove godine, u odnosu na 2019. na tržištu rada bilo je 183.000 ljudi, medju kojima je 132.000 prethodno imalo posao u sivoj ekonomiji, pa je tako stopa pala na rekordno niskih 7,3 odsto.

Medjutim, kako je istakla Svetska banka, pravi uticaj pandemije na tržište rada možda neće postati poznat sve do isteka programa subvencija za zarade. Taj program je zvaršen u septembru.

Dodaje se da je državni paket mera pomoći privredi doveo do rekordno visokog deficita od 4,8 odsto godišnjeg BDP-a u drugom kvartalu, uz rast javnog duga od 6,1 procentnih poena od decembra 2019. na 59 odsto BDP-a na kraju juna 2020.

"Čini se da je uticaj na siromaštvo za sada ublažen", navodi se u izveštaju Svetske banke i ukazuje da bi bolje ciljane intervencije ostvarile isti uticaj uz znatno niže fiskalne troškove.

Analize Svetske banke su pokazale da je uticaj mera podrške na privredu bio pozitivan, ali da bi i manje izdašan ali bolje ciljan paket mogao da ostvari isti uticaj, te da su najteže pogodjena preduzeća mogla da dobiju obimniju pomoć, čime bi se efekti pandemije ublažili još više dok bi se fiskalni troškovi programa snizili.

"Niska inflacija i snažna pozicija Narodne banke Srbije (NBS) predstavljale su snažan temelj za odgovor monetarne politike na pandemiju. Inflacija je u 2019. bila stabilna na niskom nivou, kakva je ostala i do kraja avgusta 2020, pri čemu je rast cena iznosio 1,9 odsto", ocenila je Svetska banka i dodala da je posle umerenog slabljenja dinara u odnosu na evro u 2019. dinar zadržao vrednost tokom 2020, prvenstveno zahvaljujući intervencijama NBS na deviznom tržištu.

Pandemija je prouzrokovala i usporavanje kreditne aktivnost i banka pa je ukupna vrednost novih kredita odobrenih privredi smanjena se za 24,2 odsto u drugom kvartalu u poredjenju sa istim periodom prošle godine, a iznos novih investicionih kredita privredi opao je za 47,1 odsto.

Nenaplativi krediti nastavili su silaznu putanju, sa 4,1 odsto u decembru na 3,7 odsto u junu., navidi se u izveštaju Svetske banke.

"Finansiranje deficita tekućeg računa postalo je razlog za zabrinutost, pošto je spoljni dug u 2020. počeo da raste, sa 61,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 69,9 odsto na kraju juna 2020. Mada je deficit tekućeg računa izražen u evrima bio niži za 11 odsto nego godinu dana ranije, njegovo učešće u BDP-u dostiglo je 2,9 odsto", navela je Svetska banka i upozorila da je deficit spoljnotrgovinske razmene nastavio da raste, povećavši se u prvoj polovini godine na 2,6
milijarde evra.

Finansiranje deficita tekućeg računa po proceni Svetske banke ne predstavlja problem, iako su neto strane direktne investicije opale u prvoj polovini godine za 19 odsto, a u okviru njih prilivi inostranog kapitala smanjeni 44 odsto.

Prema projekcijama Svetske banke, značajniji oporavak srpske ekonomije će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog.

"Investicije se neće uskoro vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati niža jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom 2021. Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će morati da izvrši obimnije korekcije u cilju eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020. godinu", navela je Svetska banka.

Procenjeno je da niža javna potrošnja i njen uticaj na privatnu potrošnju i investicije mogu u 2021. usporiti oporavak, pri čemu se trenutno projektuje rast BDP-a od 2,9 odsto.

"I dalje su prisutni brojni rizici. Pored neizvesnosti koja preti globalnoj privredi, osnovni scenario suočava se i sa unutrašnjim rizicima. Mogu se realizovati potencijalne obaveze koje utiču na javne finansije, i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata poslovanja javnih preduzeća
(Telekom Srbija, Er Srbija, pored onih koja se već dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao
što su železnice i Srbijagas)", upozorila je Svetska banka u ekonomskom izveštaju za Srbiju.

Navedeno je i da "razvoj političkih prilika, posebno u pogledu pregovora o Kosovu, mogao bi da skrene pažnju vlade sa sprovodjenja neophodnih reformi, od kojih su sa stanovišta rasta najvažnije one koje se tiču unapredjenja poslovnog okruženja".

"Postoje i faktori koji mogu da dovedu do manjeg pada ove godine i do bržeg rasta sledeće godine,
uglavnom odnoseći se na brži oporavak izvoza, strane direktne investicije i domaću tražnju. Sa druge strane oni uglavnom zavise od brzine sprovodjenja strukturnih reformi, procesa priključenja EU i dešavanjima na svetskim tržištima", ističe se u izveštaju Svetske banke.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.