Tokom pandemije, najviše su pogođena socijalna preduzeća koja se bave turizmom i ugostiteljstvom. Sa druge strane, preduzeća koja se bave poljoprivredom su u nekim fazama krize ostvarila veću proizvodnju usled lokalizovane potrošnje. To ne znači da su ona profitirala, već su koristila povećani obim proizvodnje kako bi nadomestila troškove koje su imali u raznim drugim fazama potpunog zaustavljanja proizvodnje.
Uprkos efektima COVID-19 pandemije na rad i delovanje socijalnih preduzeća, većina je bila usmerena na direktno pružanje podrške i pomoći, najpre marginalizovanim grupama u zajednici, kao što su: doniranje obroka za strare i lica sa invaliditetom, proizvodnju maski i drugih deficitarnih proizvoda, volonterske akcije pružanja psihosocijalne podrške korisnicima i slično.
COVID-19 kriza iznova je istakla pozitivnu ulogu socijalnih preduzeća u vremenima krize i utrla put za veću afirmaciju delovanja ovih preduzeća u redovnim vremenima kada se zajednica usmerava na postizanje održivog razvoja.
Digitalna i ekološka transformacija, kao i paradigma postpandemijskog razvoja zasnovana na brizi o ljudima i životnoj sredini, srž je budućeg delovanja EU, što predstavlja važne smernice za razvoj Republike Srbije.
U Srbiji je poslednje sistemsko istraživanje rađeno 2012. godine i može se zaključiti da se tadašnji sektor od 1.196 socijalnih preduzeća, sa udelom od 0.6% radne snage i 2% BDP-a Srbije, uvećao prema broju preduzeća, obimu proizvodnje i generisanom pozitivnom uticaju u zajednici.
Zaključuje se da je COVID-19 pandemija visoko pozicionirala pitanja solidarnosti i jednakosti i da je ujedno predstavlja priliku da se najpre država sistemski, odgovorno i pažljivo posveti razvoju sektora socijalnih preduzeća koja doprinose otpornosti zajednica u krizi, dok u vremenima van krize pomažu društveno-ekonomski razvoj.
U video materijalu Evropskog pokreta u Srbiji možete videti detaljnu statistiku sektora socijalnih preduzeća na globalnom nivou, u EU i Srbiji, kao i širu elaboraciju kroz pitanja i odgovore.
