AAA

EKONOMIJA | 11.10.2021 17:55 > 11.10 18:00

NBS poziva na doslednu i zdravorazumsku primenu Dopune pravnog stava VКS

Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas na doslednu i, kako je navedeno, zdravorazumsku primenu Dopune pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda (VКS) o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, a povodom iznošenja u javnost brojnih neistina u vezi sa sporovima o dozvoljenosti ugovaranja naknada za te zajmove.

Кao i 2018. godine, nakon donošenja Pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, sada se ponovo nakon donošenja dopune tog stava koristi jedna rečenica iz obrazloženja ne bi li se našao neki osnov za nastavak sporova, navedeno je u saopštenju.
Tada je to bila rečenica banka je dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč, "što je u praksi dovodilo do apsurdnih zahteva da banka dokazuje specifikaciju i strukturu tih troškova", ukazano je iz NBS.

"Sada kada je VКS doneo Dopunu Pravnog stava u kojem je izričito naveo da je ta rečenica pogrešno protumačena, koristi se deo obrazloženja gde se navodi da ovaj dopunjen stav ne utiče na sporove ako se zahtev za utvrdjivanje ništavosti temelji na tvrdnji da su troškovi kredita naplaćeni u dvostrukom iznosu zadržavanjem jednokratnog nominalnog iznosa iz odobrenog kredita i njihovim istovremenim uračunavanjem u efektivnu kamatnu stopu", navela je centralna banka.

U vezi sa tumačenjima ove rečenice, više puta iznetim u javnosti, koje se bazira na stavu da je banka dva puta naplatila naknadu ako je zadržala iznos naknade iz odobrenog kredita i uračunala taj iznos u efektivnu kamatnu stopu, iz NBS su ukazali "da je to potpuno netačno, što se matematički može proveriti".

"To tvrdimo kao institucija koja je ovlašćeni predlagač Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim je definisana i regulisana efektivna kamatna stopa i kao institucija koja je donela propis kojim se uredjuje način obračuna efektivne kamatne stope", naveli su iz NBS.

Kao primer su naveli da ukoliko se odobrava kredit u iznosu od 100.000 dinara, a ugovorena je jednokratna kreditna naknada dva odsto od tog iznosa, postoje dve mogućnosti koje su po svom materijalnom efektu apsolutno iste.

Prva je, kako je objašnjeno, da banka isplati celokupan iznos od 100.000 dinara, a da klijent nakon toga plati banci 2.000 dinara na ime naknade, iz sredstava koje je dobio od banke ili iz nekih drugih.

Druga mogućnost, je da se skrate te dve radnje (da se prebiju potraživanja banke u vidu naknade, i korisnika u vidu iznosa odobrenog kredita) i da banka zadrži iznos od 2.000 dinara, ako klijent tako izabere. U oba slučaja nema nikakve dvostruke naknade.

"Naime, naplata ni naknade, ali ni redovne kamate ni glavnice, ne vrši se kroz efektivnu kamatnu stopu. Prosto, naplata obaveza po kreditu se ne vrši kroz bilo kakvu kamatnu stopu pa ni efektivnu kamatnu stopu, nego se vrši kroz rate kredita i jednokratna plaćanja naknada i troškova", naveli su iz NBS.

Za razliku od nominalne kamatne, stope koja služi da se obračuna iznos kamate, i to tako što se tokom otplate kredita ta kamatna stopa primenjuje na preostali iznos duga (koji se pritom stalno smanjuje pa je zato udeo kamate u rati kredita vremenom sve manji), efektivna kamatna stopa nije obračunska kategorija, ona ne služi da se obračuna iznos kamate, naknada i slično.

Dok se nominalna kamatna stope upotrebljava da bi se utvrdio iznos kamate, efektivna kamatna stopa se dobija od već utvrdjenih novčanih tokova (iznosa glavnice, ukupnog iznosa kamate, iznosa svih naknada i troškova i sl.) koji se diskontuju, na neto sadašnju vrednost.

"Dakle, efektivna kamatna stopa je informativna stopa, koja služi da uporedi ukupne jednokratne i buduće novčane prilive i odlive, svodeći ih sve na neto (saldo priliva i odliva) sadašnju vrednost. Zato važi da ta stopa najvernije odražava ukupnu cenu kredita i zato je propisano da se prilikom oglašavanja efektivna kamatna stopa prikazuje uočljivije od drugih podataka o kreditu", objasnili su iz NBS.

Takodje, matematički se može utvrditi i da je tvrdnja da se na plaćenu naknadu vrši obračun kamate neistina. Кamata se obračunava na odobren iznos kredita, a na klijentu je da odluči da li će iz tog iznosa ili iz nekih drugih sredstava platiti jednokratnu naknadu.

Iz NBS su ocenili da je, kada je reč o paušalnoj tvrdnji da je evidentno da zaštita korisnika finansijskih usluga postoji samo deklarativno, "u najmanju ruku neukusno da bivši funkcioneri koji su bili nadležni za zaštitu konkurencije, uključujući i bankarski sektor, a za koje nam nije poznato da su uspešno sproveli bilo koji postupak prema bankama, sada komentarišu rezultate NBS u oblasti zaštite korisnika".

Istaknito je da je NBS samo u prethodne tri godine u postupcima po pritužbama donela 22 rešenja kojima je bankama izrečena novčana kazna, 22 rešenja kojima je bankama naloženo otklanjanje nepravilnosti i istovremeno izrečena novčana kazna i šest rešenja kojima je utvrdjena i zabranjena nepoštena poslovna praksa i ugovaranje nepravičnih ugovornih odredbi.

U više desetina slučajeva banke su, navedeno je, otklanjale nepravilnost nakon donošenja nalaza, pa nije bilo potrebno donositi rešenja, a u stotinama slučajeva nepravilnost je otklonjena u toku postupka.

Кada je reč o kontrolnim postupcima, u poslednje dve godine upućeno je šest pismenih opomena i izrečeno pet novčanih kazni, a pored toga NBS je, precizirano je, uputila bankama desetine cirkulara kojima je ukazala na koji način banke treba da primenjuju pojedine odredbe propisa kojima su uredjene finansijske usluge.

Dodaje se i da, budući da postoji opšti trend zloupotrebe prava koji se promoviše od onih koji zaradjuju od masovnih sporova, NBS ne može da objavi sadržinu svojih rešenja, nalaza i drugih dokumenata putem kojih prema bankama preduzima korektivne mere.

Ocenjeno je da zabrinjava i to što bivši nosioci javnih funkcija nadležni za zaštitu konkurencije ne mogu da prepoznaju šta je relevantno tržište bankarskih usluga, pa tako ne razumeju da NBS nije učesnik na bankarskom tržištu.

Podseća se da NBS ne pruža ni gradjanima ni privredi bilo koje bankarske usluge, dok na deviznom tržištu učestvuje kao monetarna vlast, jer kupovinu i prodaju deviza na tom tržištu koristi kao jedan od monetarnih instrumenata za održavanje relativne stabilnosti kursa dinara.

Istaknuto je i da centralna banka takodje u ulozi monetarne vlasti koristi (reverzne) repo aukcije hartija od vrednosti kako bi uticala na likvidnost bankarskog sektora, a ne da bi se nadmetala sa bankama na tržištu.

Iz NBS su se osvrnuli i na, kako su naveli, nepotpune informacije kada je reč o uporednoj sudskoj praksi u vezi sa kreditnim naknadama.

Ukazali su da je Savezni vrhovni sud Nemačke utvrdio da je jednokratna procesna bankarska naknada nedozvoljena, ali ne zato što banka nije dokazala o kojim troškovima je reč, odnosno njihov iznos i strukturu, i ne zato što je naknada dvostruko naplaćena zadržavanjem iznosa i njegovim uračunavanjem u efektivnu kamatnu stopu – nego zato što po mišljenju ovog suda cena za kapital mora da zavisi od ročnosti kredita, što kod jednokratne naknade nije slučaj.

Naime, ovaj sud je definiciju ugovora o kreditu iz Nemačkog gradjanskog zakonika (koji se ipak delimično razlikuje od domaćeg Zakona o obligacionim odnosima) drugačije tumačio u odnosu na naš Vrhovni kasacioni sud i iz toga izveo prethodno naveden zaključak.

U saopštenju je navedeno i da je nemački sud priznao da promena sudske prakse u vezi s ovim pitanjem dovodi do retroaktivnosti, pa je zato ograničio zahtev za povraćaj naknade na period od tri godine od dana kada je naknada plaćena, dok Vhovni sud Srbije nije našao za shodno da ograniči retroaktivnost domaće sudske prakse.

Iz NBS smatraju da je zanimljivo da je nemački sud ipak dozvolio ugovaranje procenih bankarskih naknada u slučaju državne banke КfW, uz obrazloženje da ova banka daje kredite pod boljim uslovima od tržišnih, pa zato može da naplati troškove, iako se time ne dira u razloge zbog kojih je taj sud našao da je procesna naknada po sebi nedozvoljena.

Pritom, namerno se preskaču odluke vrhovnih sudova Češke, i posebno Austrije, iako je srpsko gradjansko pravo više zasnovano na austrijskom, nego na nemačkom, naveli su iz centralne banke Srbije.

Dodaje se i da su vrhovni sudovi ovih država doneli potpuno drugačije presude, kojima su nedvosmisleno potvrdili pravo banaka da naplaćuju kreditne naknade i troškove.

Кada je reč o presudi suda pravde EU u objedinjenom postupku u slučajevima C 224/19 i C-259/19, iako ovo nije format u kojem je moguće na adekvatan način opisati stavove tog suda, ukazano je da postoje brojne razlike u odnosu izmedju domaćeg i španskog zakonodavstva, pri čemu se u domaćoj sudskoj praksi presude uopšte ne zasnivaju na nepravičnosti ugovorne odredbe o naknadama, već na načelima obligacionog prava.

Pritom, sam sud pravde je u toj presudi posebno ukazao na specifičnost španskog propisa kojim je implementirana evropska direktiva o nepravičnim ugovornim odredbama (93/13). U toj presudi se navodi da ugovorna odredba ugovora o kreditu sklopljenog izmedju potrošača i finansijske institucije kojom se potrošaču nalaže plaćanje naknade za obradu može stvoriti na štetu potrošača znatniju neravnotežu u pravima i obavezama ugovornih strana, kad finansijska institucija ne dokaže da ta naknada odgovara stvarno pruženim uslugama.

Medjutim, ako se imaju u vidu prethodne presude ovog suda kao što je to u slučaju C-621/17 – reč odgovara ne znači da iznos naknade mora da bude jednak troškovima u svakom pojedinačnom slučaju, nego da naknada predstavlja protivčinidbu za stvarno pružene usluge, odnosno aktivnosti banke.

Iz NBS su zaključili da nigde u uporednoj praksi nije zauzet stav da su troškovi kredita naplaćeni u dvostrukom iznosu, ako je zadržan jednokratni nominalni iznos iz odobrenog kredita i istovremeno uračunat u efektivnu kamatnu stopu.

"Razlog zašto ovakvog stava nema uporedno posmatrano je jednostavan – zato što je apsurdan", saopštila je NBS.

//

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.