AAA

EKONOMIJA | 29.05.2022 12:25 > 29.05 12:25

NALED: Ukrajinska kriza ogolila veliku slabost ekonomije Srbije - zavisnost od uvoza energenata

Privreda Srbije je visoko uvozno zavisna od energenata, jedna je od energetski najintenzivnijih privreda u Evropi i troši velike količine energije za proizvodnju jedne jedinice bruto domaćeg proizvoda, objavila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Ukazano je da je energetska efikasnost u Srbije čak četiri puta niža od proseka EU, zbog čega su privrednici u anketi NALED-a bili jednoglasni da će rat u Ukrajini imati negativne posledice po domaću ekonomiju.
Podaci energetskog bilansa Srbije za 2020. pokazuju da Srbija tri četvrtine potrebnih količina sirove nafte obezbeđuje iz uvoza, dok iz domaće, primarne proizvodnje podmiruje četvrtinu. Od ukupne vrednosti uvezene nafte gotovo dve petine dolazi iz Iraka, a oko trećine iz Rusije i Kazahstana, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Iz Rusije se uvozi 81 odsto potrebnih količina gasa i 18 odsto nafte i naftnih derivata. Kako se uticaj krize pre svega odražava kroz inflaciju odnosno rast cena energenata i proizvoda i usluga u sektorima koje primarno koriste energente u proizvodnji, procena privrednika je da će najviše biti pogođeni energetika i saobraćaj i transport, potom poljoprivreda i prehrambena industrija, građevinarstvo i na kraju trgovina.

"Gotovo 70 odsto anketiranih privrednika kao ključne izazove ističe moguće prekide u snabdevanju repromaterijalima i sirovinama, pre svega energentima, rast cena energenata i inflaciju. Nešto više od polovine očekuje da će kriza i poremećaji na tržištu trajati do dve godine i još petina da će se osetiti i duže dok je ostatak optimističniji i očekuje okončanje negativnih efekata u roku od godinu dana", rekao je Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a i direktor za poslovno savetovanje u kompaniji Pricewaterhouse Coopers.

Prema njegovim rečima, iako privrednici očekuju vrlo negativne ili umereno negativne efekte na celokupnu ekonomiju, daleko su optimističniji kada procenjuju uticaj krize na sopstveno preduzeće – tri četvrtine očekuje samo umereno negativne posledice. Čak 88 odsto ne očekuje da će menjati broj zaposlenih, a najveći deo, 44 odsto, ne očekuje ni promene u visini prihoda, jer su pre svega okrenuti domaćem i tržištu EU.

"Nešto više od polovine naših anketiranih članova, njih 56 odsto, vidi odgovor Vlade Srbije i uvedene mere kao donekle adekvatne dok je trećina u potpunosti zadovoljna. Imajući u vidu da ih veoma brine rast cena, očekivano su najbolje ocenili mere kao što su ograničenje cena naftnih derivata i ograničenje cena gasa, koje podržava više od dve trećine privrednika. Slede mere kao što su snižavanje akciza na naftne derivate, ukidanje carina na uvoz nafte i mere Narodne banke protiv inflacije", kazao je Cvetković.

Kako bi se očuvao kontinuitet poslovanja, privrednici uz postojeće mere Vlade predlažu i jednu novu uvođenje dodatnih linija za garancije i kreditiranje obratnih sredstava kompanija. Prema rečima Cvetkovića, ovaj vid podrške građanima i privredi uveliko primenjuju i druge države, među kojima su i Francuska, Crna Gora i Severna Makedonija.

Premda nije moguće pouzdano proceniti gubitke i negativan uticaj sukoba u Ukrajini na domaću privredu, evidentno je da će privredni rast u ovoj godini biti ispod planiranih četiri odsto, dok će inflacija biti viša od projektovane s obzirom na to da je već u martu premašila devet procenata, naveo je NALED.

Dodaje se da će se pogoršati osnovni makroekonomski pokazatelji, poput javnog duga, spoljnotrgovinskog i fiskalnog deficita, a sasvim je izvesno i smanjenje stranih direktnih investicija i deviznih rezervi. S druge strane, kriza može doneti i određene pozitivne efekte i ekonomske koristi, jer određeni broj kompanija, koje posluju u Rusiji, prebacuju svoje poslovanje i u Srbiju.

Anketa je obuhvatila 37 članova NALED-a, pre svega izvozno orijentisanih. Pored Srbije, anketirani članovi posluju pre svega sa zemljama Zapadnog Balkana i Evropskom unijom, dok se Ukrajina i Rusija značajno manje javljaju kao njihova tržišta.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.