AAA

EKONOMIJA | 11.01.2023 15:05 > 11.01 15:06

Keserović: Zbog visokih temperatura usred zime biće u Srbiji štete na voću

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je danas da će Srbija, zbog visokih temperatura u decembru i januaru, i očekivanog pada temperature do aprila, imati štete na voću zbog čega će se smanjiti prinosi.

"Klimatske promene su očigledne, pratim ih od 2010. godine i od tada su temperature u zimskom periodu visoke, ove godine u januaru su bile izmedju 14 i 16 Celzijusovih stepeni, pa će ako padnu temperature do aprila, osetljivo voće kao kajsije, breskve, neke vrste trešanja, pa čak možda i jabuke i kruške, biti oštećene", rekao je Keserović agenciji Beta.

Dodao je da je u poslednjih desetak godina najgora bila 2012. godina kada je zbog sličnih vremenskih uslova voće uproleće izmrzlo i šteta se procenjivala do 150 miliona dolara.

Najbolja godina u tom desetogodišnjem periodu bila je, kako je rekao, 2013. godina kada je prinos voća bio 1,68 miliona tona. Devizni priliv od prošlogodišnjeg roda biće, prema njegovim rečima, oko 800 miliona dolara i možda će nadmašiti prihode od žitarica.

Keserović je rekao da se jabuke iz Srbije izvoze i u Rusiju, bez obzira na prepreke u transportu i rast površina pod jabukama u toj zemlji.

"Ako se primenjuju najsavremenije tehnologije u proizvodnji i ostvaruje prvoklasan prinos jabuka, izvoz će se odvijati bez obzira na poteškoće, ali je i uvoz voća u Srbiju veoma visok. Naše tržište je potpuno otvoreno, iako bi moglo da se nadje načina da se zaštiti kao što rade u Nemačkoj. Jedna od mera bi mogla biti prednost voća domaćeg porekla na tenderima za javne ustanove", rekao je Keserović, koji je i predsednik Društva voćara Vojvodine.

Jedna od mera u poboljšanju potrošnje domaćeg voća mogla bi, kako je ocenio, biti edukacija stanovništva kako bi se povećala potrošnja, na primer jabuka, umesto što se prednost daje narandžama i mandarinama, čija je zdravstvena ispravnost upitna.

U Srbiji je, prema njegovim rečima, potrošnja jabuka po glavi stanovnika nedopustivo niska i iznosi oko 11 kilograma, a trebalo bi da bude bar 20 kilograma.

"Ne treba sumnjati u zdravstvenu ispravnost domaćih jabuka, sredstva zaštite se pravilno koriste i ne mogu se porediti ukusi domaće jabuke i jabuke proizvedene u Holandiji", rekao je Keserović.

Srbija je, kako je rekao, u odnosu na bivše republike izrazito voćarska zemlja, pod voćem je 185.000 hektara i proizvodi osam puta više voća u odnosu na Hrvatsku, ali prostor gde bi mogla da se širi je proizvodnja jezgrastog voća, oraha i lešnika, koji su značajno zastupljeni u uvozu.

Keserović je smatra da Srbija, ukoliko želi da nastavi sa izvozom jabuka, mora podizati nivo tehnologije proizvodnje i smanjenja troškova da se ne bi desilo da za desetak godina postane uvoznik jabuka iz Rusije.

Rusija, kako je rekao na južnom Kavkazu naglo povećava površine pod jabukama, godišnje po 1.500 hektara, a na nekim površinama koristi tehnologiju koja je čak i savremenija nego u Srbiji.

Uz to, prema rečima Keserovića, Rusija ima jeftino gorivo i radnu snagu, pa i Srbija mora snižavati troškove proizvodnje jabuka, možda objedinjavanjem ponude, uvodjenjem mehanizovanog orezivanja voća, kao i smanjenjem drugih izdataka da bi cena tog voća bila konkurentnija cenama jabuka proizvedenim u Rusiji.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.