"Poslednjih godina zemlje zapadnog Balkana napredovale su u reformi javnih finansija i regenerisanju privrednog rasta, ali njihovi gradjani možda još ne osećaju koristi od toga", ukazala je direktorka Svetske banke za zapadni Balkan Linda Van Gelder.
U izveštaju "Zapadni Balkan: ubrzanje motora rasta i prosperiteta" Svetska banka razmatra kako Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija i Srbija mogu da ubrzaju privredni rast i brže dostignu dohodak u EU.
"Reforme i makroekonomska stabilnost mogu da pomognu zemljama zapadnog Balkana da godišnje rastu oko pet odsto, što bi im omogućilo da dostignu standard EU za dve, umesto šest decenija", navodi se u tom izveštaju.
Dodaje se da je privredni rast u zemljama zapadnog Balkana pre 2008. godine u proseku bio pet do šest odsto godišnje i bio je viši od onog u zemljama EU i u svetu, ali da se prepolovio posle finansijske krize.
Stručnjaci Svetske banke smatraju da je tom regionu potreban novi model rasta zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, većem izvozu i većem učešću privatnog sektora u privredi.
"Bolja ekonomska saradnja u regionu će povećati učešće izvoza u BDP-u, a izvoz mora da se udvostruči kako bi se dostigle manje zemlje koje su već članice EU. Učešće privatnog sektora u privredama zemalja u kojima državni još uvek vodi glavnu reč u privredi takodje mora da dobije značajniju ulogu. Niska i sporo rastuća produktivnost u zemljama zapadnog Balkana zahteva poboljšanje uslova poslovanja kako bi se privukli privatni investitori i povećao broj privatni firmi", ističe se u izveštaju Svetske banke.
Ukazano je i da je nezaposlenot u regionu skoro dvostruko veća nego u drugim malim zemljama u tranziciji koje su sada članice EU i da polovina stanovništva sposobnog za rad traži posao a četvrtina ne može da ga nadje, zbog čega je važno da se radi na otklanjanju prepreka za zapošljavanje sa kojima se suočavaju stariji, mladi, žene i manjine.
