AAA

EKONOMIJA | 19.03.2020 17:15 > 19.03 17:15

Centralne banke sveta daju hiljade milijardi da bi privreda nastavila da radi

Dok aviokompanije upozoravaju da će im trebati pomoć za izbegavanje bankrota jer je pandemija korona virusa dovela do zatvaranja aerodroma mnogih zemalja, centralne banke ulažu hiljade milijardi dolara u finansijski sistem da bi "podmazale mehanizme" globalne ekonomije.

Poslovno poverenje opada što ukazuje da najveće privrede klize u recesiju, a nastavlja se višenedeljni period neverovatne nestabilnosti na finansijskim tržištima.

Federalne rezerve SAD i Evropska centralna banka predstavile su u sredu nove mere finansijske podrške.

Fed navodi da će uvesti hitno pozajmljivanje kako bi se odblokiralo kratkotrajno kreditno tržište koje je poremećeno čposledicama pandemije. Fed je ukazao da će pozajmljivati novac bankama koje kupuju finansijsku imovinu iz fondova novčanog tržišta, uključujući kratkoročne IOU, poznate kao komercijalni papir.

Olakšavajući kupovinu komercijalnog papira koji izdaju velike kompanije i banke, Fed se nada da će podstaći više kreditiranja firmi koje žele da prikupe gotovinu dok im prihodi opadaju na berzama.

Evropska centralna banka pokrenula je novi, prošireni program kupovine finansijske imovine u pokušaju da smiri tržišta.

Te kupovine imaju za cilj da smanje troškove zaduživanja i osiguraju da privreda koristi niske kamatne stope u bankama. Kupovine će ukupno iznositi 750 milijardi evra do kraja ove godine i uključivaće državne i privatne obveznice, kao i komercijalne papire.

Taj potez dolazi dok raste trošak tržišnog zaduživanja već prezadužene Italije i dok se privreda u evrozoni drastično usporava zbog zatvorenosti mnogih firmi.

Berze u Evropi su danas počele rad s nešto višim indeksima posle još jednog dana gubitaka uglavnom u Aziji, a ulagači i dalje očekuju kolebljivost cena.

Nemački DAKS je porastao za 2,4 odsto, a akcije su danas takođe jače u Londonu i Parizu.

Njujorški "fjučersi" su bez promene.

Međutim, japanski referentni indeks nije uspeo da očuva dobitak, a južnokorejski "Kospi" potonuo je za sedam odsto.

Strahovanje od produžene recesije usled koronavirusne krize podstiče investitore da pređu na gotovinu, što obara cene deonica.

Indeks "Dau" je u sredu izgubio više od 1.300 poena, ili 6,3 odsto.

Cene nafte su se oporavile od gubitka od 24 odsto dan ranije, s tim što je cena američke sirove porasla gotovo 14 odsto.

Vodeći nemački ekonomski indeks opao je najviše od 1991. godine, što ukazuje na to da je najveća evropska privredaa već upala u recesiju zbog poremećaja izazvanih pandemijom.

Minhenski institut "Ifo" saopštio je danas da je njegovo istraživanje poslovnog optimizma pokazalo pad sa 96 u februaru na 87,7 poena sada što je najniži nivo od avgusta 2009. godine, kada se svet našao usred finansijske krize posle bankrota američke investicione banke "Leman braders".

"Svetska privreda se urušava zbog pandemije", ocenio je taj nemački institut u pratećoj prognozi. "Kako sada stvari stoje, nemačka privreda bi se ove godine mogla smanjiti za 1,5 odsto", dodao i procenio da je "rizik opadanja u sadašnjoj prognozi značajan".

Nemačka "Lufthanza" je rekla da će joj možda trebati državna pomoć da bi preživela ako pandemija traje duže vreme. Izvršni direktor Karsten Špor rekao je: "Što duže ova kriza traje, veća je verovatnoća da se budućnost vazduhoplovstva ne može garantovati bez državne pomoći".

"Lufthanza" je skratila rute i zamrznula zapošljavanje. Ta aviokompanija je rekla da su članovi njenog izvršnog odbora odlučili da za 20 odsto sebi smanje plate za čitavu ovu  godinu.

Udruženje avio-industrije procenilo je da su aviokompanije na Bliskom istoku izgubile više od sedam milijardi dolara prihoda. Ono je ranije procenilo da bi ukupni troškovi širom sveta mogli dostići 113 milijardi dolara.

Više aviokompanija je otkazalo medjunarodne letove zbog skoro potpunog nestanka potražnje za putovanjima. "Vijetnam erlajns" je poslednji koji je otkazao sve međunarodne letove do kraja aprila.

Sve više kompanija zatvara fabričke kapije dan pošto su vodeći američki proizvođači automobila najavili obustavljanje proizvodnje u Americi.

Danas je južnokorejska fabrika "Hjundai" u Češkoj saopštila da neće raditi dve nedelje počev od ponedeljka. Ta fabrika je proizvela skoro 310.000 automobila prošle godine i zapošljava oko 3.300 ljudi.

Slične odluke su doneli glavni proizvođači automobila širom Evrope, uključujući "Folksvagen" i "FIAT-Krajsler".

"Ford", "Dženeral motors", "FIAT Krajsler", "Honda" i "Tojota" ranije su rekli da će zatvoriti sve fabrike u Severnoj Americi, navodeći kao razlog zabrinutost za zdravlje zaposlenih koji rade u bliskom kontaktu dok sastavljaju automobile. "Nisan" će zatvoriti sve svoje američke fabrike. "Hjundai" je ugasio svoju fabriku u Alabami pošto je jedan radnik testiran pozitivno na novi korona virus.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.