Evropska centralna banka daje 1.310 miljardi evra kredita

Evropska centralna banka je dodelila 1.310 milijardi evra dugoročnog, ultra-jeftinog kredita stotinama banaka u okviru svoje hitne podrške namenjene ublažavanju uticaja pandemije korona virusa na preduzeća i zaposlene.

Trogodišnji zajmovi imaju za cilj da osiguraju da banke mogu i dalje kreditirati kompanije, da im ne nestane novca i ne ostanu bez posla tokom krize. To bi uzrokovalo kaskadni gubitak radnih mesta i prihoda i naštetilo dugoročnom oporavku od već teškog prekida poslovanja zbog mera za ograničavanje širenja virusa. ECB je danas saopštila da su kreditne ponude preuzele 742 banke iz 19 zemalja koje koriste evro, a kamatna stopa može biti negativna minus 1,0 odsto sve dok banke nastavljaju da daju kredite preduzećima. To znači da ECB plaća bankama da bi pozajmile novac, što je ponuda koju mnogi teško mogu odbiti.

ECB je 30. aprila ponudjenu stopu na ispod minus 0,5 odsto dok su sanitarne mere ometale evropsku privredu.

Kreditna ponuda je uz program otkupa obveznica za pandemiju ECB koja u privredu ulaže 1.350 milijardi evra novostvorenog novca. Slične mere za olakšavanje kreditiranja imaju i američke Federalne rezerve i druge centralne banke širom sveta. Banka Engleske povećala je danas stimulaciju za kupovinu obveznica za dodatnih 100 milijardi funti.

Neto pozajmljena suma je iznosila 548 milijardi evra pošto je bankama bilo omogućeno da razmene ranije, manje povoljne zajmove za novu ponudu. Bez obzira na to, to je bila najveća kreditna operacija u istoriji ECB, osnovane 1998. godine, uoči uvodjenja evra 1999. godine.

Strah među ekonomistima je da će prekid poslovanja zbog pandemije virusa eliminisati inače solidna preduzeća. Evropsk komisija procjenjuje da će se privredna aktivnost evrozone ove godine smanjiti za 7,75 odsto.

ECB je centralna banka za zemlje koje koriste zajedničku valutu evro.