AAA

EKONOMIJA | 03.05.2021 10:40 > 03.05 10:40

Evropska recesija nasuprot američkom privrednom rastu

Ulazak privrede Evropske unije u novu recesiju, nasuprot snažnom ekonomskom rastu SAD odražava sporiju distribuciju vakcina i manji nivo mere podrške vlada gradjanima i kompanijama, ali i drugačiji pristup rešavanju ekonomskih kriza s fundamentalnim razlikama u vrednostima, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Evropska privreda smanjila se za 0,6 odsto u prva tri meseca godine, kako su spora distribucija vakcina i produžene mere zatvaranja odložili nadani oporavak, ukazuje AP, naglašavajući koliko Evropska unija zaostaje za ostalim glavnim ekonomijama u oporavku od pandemije COVID-19.
Pad u BDP-u 19 zemalja evrozone bio je manji od jedan odsto koliko su očekivali ekonomisti, ali je, kako navodi AP, i dalje daleko od oporavka u SAD i Kini, dva druga stuba globalne ekonomije.

Podaci objavljeni prošle nedelje pokazali su da je američka privreda u prvom tromesečju imala rast od 1,6 odsto, što je na godišnjem nivou 6,4 odsto.

S druge strane, evrozona je imala drugi uzastopni kvartal s padom proizvodnje, što znači da je opet zapala u recesiju uprkos rastu od jula do septembra prošle godine.

Ipak, ističe AP, ekonomisti kažu da očekuju rast u narednim nedeljama kako se ubrzava kampanja vakcinisanja u Evropskoj uniji i Medjunarodni monetarni fond predvidja rast za evrozonu od 4,4 odsto za celu godinu.

Različiti putevi oporavka u SAD i Evropskoj uniji podvlače vrednost efikasne vakcinacije i javne potrošnje tokom pandemije, ali i ističu različit pristup ekonomskoj krizi, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Pored problematične nabavke vakcina, recesija u 19 država koje koriste evro odražava daleko manje agresivne programe podsticaja, ističe američki list.

SAD su, prema Medjunarodnom monetarnom fondu, od prošle godine za programe podsticaja i pomoći u vezi s pandemijom odvojile za dodatnu javnu potrošnju sredstva u vrednosti od 25 odsto svoje nacionalne ekonomske proizvodnje, u poredjenju s 10 odsto u Nemačkoj, a još manje u Francuskoj, Italiji i Španiji.

Ipak, ukazuje Njujork tajms, mora se uzeti u obzir činjenica da je EU krizu počela daleko sveobuhvatnijim socijalnim programima za pomoć ljudima u nevolji, a zatim usvojila drugačiji pristup minimiziranja štete.

Dok su SAD novac usmerile na ljude koji su izgubili prihode, mnoge evropske zemlje ograničile su nagli rast nezaposlenosti velikim podsticajima za plate u kompanijama koje su pristale da zadrže radnike tokom mera zatvaranja.

Različit tempo ekonomskog oporavka u Evropi i SAD odražava i fundamentalne razlike u osnovnim vrednostima i strukturama društava, ističe Njujork tajms.

Američka privreda je studija nejednakosti, s rizicima i nagradama koje idu u krajnost, gde neuspesi često donose katastrofu, budući da nezaposlenost često dovodi do gubitka zdravstvenog osiguranja.

Evropa, s druge strane, ostaje relativni bastion socijaldemokratije u kojem se većim oporezivanjima plaćaju zdravstveni sistemi i programi koji automatski pomažu onima koji ostanu bez posla.

SAD su daleko više zavisne od ekonomskog rasta i hitnih infuzija pomoći kada dodju nevolje, dok evropske zemlje uglavnom nastoje da ograniče nestabilnost.

To je, podvlači Njujork tajms, deo objašnjenja zašto se američki politički sistem brže mobilisao da distribuira daleko veće iznose stimulativne potrošnje – posledice nečinjenja donose daleko veće kazne u SAD.

Uprkos recesiji, u Evropi s ubrzanjem kampanje vakcinisanja raste optimizam, piše Volstrit džurnal, ističući da niz pokazatelja sugeriše da je povratak snažnom rastu možda već u toku.

Proizvodjači su optimističniji nego ikada otkada je Evropska komisija počela da ispituje njihovo raspoloženje 1985, ukazuje list. Mera poslovne klime skočila je u aprilu, navodjena velikim poboljšanjem u novim porudžbinama.

Prema drugom istraživanju iz zadnje sedmice aprila, iskorišćenost kapaciteta u nemačkom proizvodnom sektoru porasla je na 86 odsto, što je iznad njegovog dugoročnog proseka od 83,5 odsto.

Ekonomisti sada očekuju da se evrozona vrati na nivo prepandemijske proizvodnje sredinom 2022, dok se u SAD to očekuje u ovom kvartalu.

I dok američke Federalne rezerve očekuju da se ekonomija vrati na svoj prepandemijski put rasta početkom 2022. godine, Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) ukazuje da Evropska centralna banka ne vidi takvu perspektivu, zbog čega je evrozona u opasnosti da se zaglavi na nižem rastu.

S povratkom evropske ekonomije u recesiju i sve tanjim strpljenjem birača, sada je poslednja prilika da vlade establišmentskih partija izbegnu populistički nalet, piše kolumnista Vašington posta (The Washington Post) Henri Olsen (Henry).

Poslednja kriza – Velika recesija 2008. godine – takodje je poremetila politiku u nekim od najteže pogodjenih evropskih zemalja, poput Irske, Grčke i Španije, i povećala podršku populističkim strankama u drugim državama, ukazuje Olsen, dodajući da istorija snažno nagoveštava da će se nešto slično dogoditi širom Evrope ako kontinent doživi i četvrti talas.

Ljudi će početi da gube veru u vodje koji ne mogu da obećaju ništa osim strpljenja i zatvaranja. Počeće da se okreću novim licima koja obećavaju novi pristup i takav pokret bi mogao biti pogodan za populiste u evropskim zemljama u kojima se već vidi rast podrške levičarskim i desničarskim populističkim strankama.

Evropa će možda nastaviti polako da se kreće ka oporavku. Medjutim, ako to ne bude dovelo do povratka u predpandemijski život, evropskim zemljama predstoje veoma teška vremena, zaključuje kolumnista američkog lista.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.