AAA

EKONOMIJA | 21.07.2022 17:40 > 21.07 17:43

Studije: Privatni zapadni zajmodavci odgovorni za najveći deo dužničkog tereta Afrike (VIDEO)

  • foto: Xinhua
  • Ghana Presidency/Handout via Xinhua
  • CHEC/Handout via Xinhua
  • foto: Xinhua
  • foto: Xinhua/Dong Jianghui

Nedavne studije su otkrile da su privatni zapadni kreditori odgovorni za lavovski deo dužničkog tereta Afrike, piše Sinhua.

U izveštaju objavljenom prošle nedelje, britanska dobrotvorna organizacija “Debt džastis (Debt Justice Dužnička pravda) otkrila je da afričke vlade imaju tri puta veći dug prema zapadnim bankama, menadžerima imovine i trgovcima naftom nego prema Kini i da im se naplaćuju dvostruko veće kamate.
U izveštaju se navodi da 12 odsto spoljnog duga afričke vlade duguju kineskim zajmodavcima u poređenju sa 35 odsto koliko duguju zapadnim privatnim zajmodavcima. Dodaje se da je prosečna kamatna stopa na privatne zajmove pet odsto, u poređenju sa 2,7 odsto kamate na zajmove kineskih javnih i privatnih zajmodavaca.

Novo otkriće došlo je nakon što su Hari Verhoven (Harry Verhoeven) iz Centra za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija i Nikolas Lipolis (Nicolas Lippolis) sa Odeljenja za politiku i međunarodne odnose Univerziteta Oksford u maju objavili novu studiju u kojoj se navodi da rast afričkog duga zbog pozajmljivanja od Kine bledi u poređenju sa teretom duga koji su stvorili privatni kreditori drugih zemalja tokom poslednje decenije.

Novi nalazi razotkrivaju apsurd takozvane “diplomatije dužničke zamke” o kojoj već jako dugo govore zapadni političari i propagandne mašine u kampanjama klevetanja Kine, rekli su stručnjaci.

Narativ o takozvanoj dužničkoj zamci koji Zapad koristi protiv Kine je neistinit, rekli su afrički naučnici i ekonomisti za Sinhuu.

Čarls Onunaiju (Charles Onunaiju), direktor Centra za kineske studije sa sedištem u Nigeriji, rekao je da dug zapadnim privatnim kreditorima ne samo da čini trećinu spoljnog duga Afrike, već oni i naplaćuju veće kamate i nude kraći period za otplatu, manipulišu i pritiskaju.

“Pitanje dužničke zamke je oduvek bila politička kleveta...“, rekao je on, dodajući da taj narativ nije ništa drugo do skretanje pažnje da se Zapad oslobodi sopstvene odgovornosti.

Kostantinos Bt. Kostantinos (Costantinos Bt. Costantinos), profesor javne politike na Univerzitetu Adis Abeba u Etiopiji, rekao je da zapadne administracije i mediji nisu bili u stanju da usvoje racionalnu perspektivu o rastućem uticaju Kine u Africi.

"Oni prikazuju Kinu kao grabežljivog zajmodavca koji kapital koristi kao oružje kako bi praktikovao novi oblik kolonijalizma u Africi. Međutim, takve optužbe imaju malo činjeničnih osnova", rekao je ekspert.

Beatris Matiri-Maisori (Beatrice Matiri-Maisori), viša predavačica ekonomije na kenijskom Univerzitetu Riara, rekla je da brojke i procenti otkriveni u studijama jasno pokazuju da je spoljni dug Afrike uglavnom dug privatnim finansijskim grupama, evroobveznicama i kreditorima za naftu.

“Diplomatija dužničke zamke... nema nikakve veze sa realnošću strukture duga u Africi“, rekla je ona.

„Zapadni zajmodavci dugo nisu bili u centru pažnje zbog otpisa duga jer su uspešno uspeli da obmanu svet da su samo kineski zajmodavci ti koji predstavljaju pretnju za Afriku“, rekao je novinar Vižn grupe (Vision Group) sa sedištem u Ugandi Mubarak Mugabo.

Učesnici kampanja pozivaju zapadne zemlje, posebno Britaniju i Sjedinjene Države, da primoraju svoje privatne zajmodavce da učine više kako bi pomogli rešavanju dužničkog tereta duga u zemljama u usponu i zemljama u razvoju, uključujući one u Africi.

Zemlje u usponu i zemlje u razvoju doživljavaju kontinuirani odliv kapitala četiri meseca zaredom, rekla je izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva na nedavnom sastanku, dodajući da više od 30 odsto zemalja u usponu i zemalja u razvoju, a 60 odsto zemalja sa niskim dohotkom nalazi u ili je blizu dužničkog problema.

Kina je produžila suspenziju duga drugim zemljama u razvoju tokom pandemije, ali privatni zajmodavci na Zapadu nisu, rekao je Tim Džons, šef za politike u Debt džastisu.

“Zapadni lideri krive Kinu za dužničku krizu u Africi, ali to je skretanje pažnje... Velika Britanija i SAD bi trebalo da uvedu zakone kako bi primorali privatne zajmodavce da učestvuju u otpisu duga“, rekao je on.

Zvanični podaci su pokazali da je Kina zauzela prvo mesto u Grupi od 20 članica po visini odloženog duga. “Kina je učinila dosta u smislu pristanka da se postigne zajednički sporazum sa preko 19 zemalja u Africi, postižući zajedničko razumevanje o tome kako će da traže otpis duga”, rekla je Matiri-Maisori.

Onunaiju je rekao da je Kina pokazala šta jedna odgovorna velika zemlja treba da uradi u tom pogledu, dodajući da Afrikanci žele da vide više takvih primera.

Na brifingu za novinare prošle nedelje, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin pozvao je razvijene zemlje, njihove privatne zajmodavce i multilateralne finansijske institucije da preduzmu snažnije akcije kako bi obezbedili finansijsku podršku zemljama u razvoju i olakšali njihov dug i kako bi svetska ekonomija dostigla inkluzivni i održivi razvoj.

Tokom godina, kineska finansijska podrška Africi, posebno u oblasti investicija u infrastrukturu, dobila je široku podršku afričkih vlada i naroda, posebno u vreme kada se promoviše ambiciozna Afrička kontinentalna zona slobodne trgovine.

“Vidimo povezanost, vidimo preuređenje aerodroma i preuređenje luka“, rekao je Onunaiju, dodajući da se podrška Kine Africi može jasno osetiti u različitim oblastima.

Osvrćući se na morsku luku Leki Dip ( Lekki Deep Sea Port) u državi Lagos, ekonomskom čvorištu Nigerije, kao na primer, on je rekao da će projekat luke koji finansira Kina otvoriti do 170.000 radnih mesta i doneti milijarde američkih dolara prihoda vladi kroz poreze, tantijeme i carine kad počne da radi.

"Ovo nije propaganda. Ovo je stvarnost", rekao je Onunaiju.

Tokom poslednje više od dve decenije od osnivanja Foruma o kinesko-afričkoj saradnji, veliki deo kineskog finansiranja je brzo preveden u infrastrukturu u Africi, što se može videti po bezbrojnim projektima povezivanja, kao što su železnice, putevi, brane, i telekomunikacije, rekla je Matiri-Maisori.

“Ovo je veoma važno za nas u smislu ostvarivanja naših težnji da budemo integrisana Afrika, afrička kontinentalna zona slobodne trgovine i da sve zemlje u Africi međusobno trguju“, rekla je ona.

“Ono što se zaista dešava je da ova povezanost pomaže budućnosti i dugoročnom rastu Afrike, tako da Afrika može da počne da učestvuje u globalnim lancima snabdevanja“, dodala je.

Kina je afričkim vladama omogućila pristup dobrim fondovima za podršku razvoju, rekao je Peter Kagvanja, (Kagwanja) izvršni direktor Afričkog instituta za politiku sa sedištem u Keniji.

Govoreći o železnici standardnog koloseka Mombasa-Najrobi koju su izgradili Kinezi, on je rekao da je železnica “otvorila Keniju”. “Počeli smo da vidimo kako raste industrijalizacija u okolini, posao raste oko železničke pruge, vrednost zemljišta u velikoj meri raste u okolini i ljudi se zapošljavaju oko železnice“, rekao je.

“A to su stvari o kojima nikada nismo ni sanjali pre nego što se Kina pojavila kao afrički partner“, dodao je.



Beta/Xinhua

BETA TV

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.