AAA

IZBORI2020 | 24.06.2020 16:05 > 24.06 16:07

Florijan Biber: Evropska unija gubitnik izbora u Srbiji

Gromoglasna izborna pobeda Srpske napredne stranke pretvara se u poraz za predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer parlament bez opozicije ne može da posluži kao smokvin list za legitimisanje navodno demokratske vlasti, ocenio je profesor Univerziteta u Gracu i koordinator Savetodavne grupe za evropsku politiku na Balkan (BiEPAG) Florijan Biber.

U autorskom tekstu "Izborni gubitnici" Biber ukazuje da je konačni gubitnik izbora u Srbiji Evropska unija. On zato predlaže da Evropska komisija, Evropski parlament i države članice razmotre niz opcija u vezi s pregovorima o pristupanju Srbije EU, uključujući obustavljanje pristupnih pregovora kao kredibilnu pretnju, ukoliko srpska vlada ne preduzme jasne i proverljive korake za obnavljanje demokratskih institucija.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji ubedljivo je pobedio jedan čovek čije je lice bilo svuda, a ime na glasačkom lisitiću, iako nije bio kandidat, piše Biber i dodaje da je Aleksandar Vučić pobednik izbora iako na njima nije učestvovao i iako je kao predsednik formalno iznad partijske politike.

Navodeći da je Vučićeva partija osvojila oko 76 odsto mesta u parlamentu Biber dodaje da velika većina otvara vrata za ustavne promene koje bi omogućile režimu, kao u Madjarskoj, da kroji ustav po meri valadjuće stranke.

Tako gromoglasna pobeda pretvara se u poraz za Vučića jer parlament bez opozicije ne može da posluži kao smokvin list za legitimisanje navodno demokratske vladavine predsednika, piše Biber.

Da je u parlament ušlo više stranaka ili grupacija koje su se kandidovale, SNS bi mogla da tvrdi da Srbija ima pluralistički parlament. Sada ne može i na taj način otkriva autoritarnu prirodu režima, ocenio je autor.

I opozicija je takodje izgubila, navodi Biber i dodaje da je odziv birača bio manji nego na prethodnim izborima ali neznatno i da su razlog tome ne samo bojkot, već i Kovid-19 i apatija birača.

Opozicija koja je bojkotovala izbore, uspela je da delegitimiše opoziciju koja je učestvovala, a sama je u isto vreme razjedinjena.

Kao inače nelagodan savez krajnje desnih Dveri, manjih stranaka nastalih rascepom nekada vladajuće Demokratske stranke i nekolicine drugih grupa, opoizicija je sada izvan parlamenta, bez finansiranja, bez jasne strategije i sa malo medjunarodnih saveznika i kontakata i čekaju je teška vremena, ocenio je.

Biber medjutim smatra da je konačni gubitnik izbora Evropska unija.

Srbiju dugo nekritički hvale kao vodećeg kandidata u proširenju EU. Sada je suočena sa parlamentom koji nema demokratski mandat i režimom čija je autoritarna priroda postala vidljivija, naveo je.

Zajedničko saopštenje visokog predstavnika Žozepa Borela i komesara za susedstvo i proširenje Olivera Varhejija, po mišljenju Bibera, bilo je neverovatno kritičko uz pominjanje ograničenog izbora birača i medijske dominacije vladajuće stranke, dok su evropske stranke, što ne iznenadjuje, reagovale po partijskim linijama.

Socijalisti i naprednjaci ispravno su nazvali izbore "ruganjem demokratiji" i tražili usporavanje procesa pristupanja dok je Donald Tusk iz Evropske narodne partije (EPP) čestitao SNS kao pridruženom članu narodnjačke porodice navodeći samo da "više moći znači i više odgovornosti."



Proces proširenja ozbiljno je ugrožen izborima. Srbija pregovara o pristupanju više od šest godina, a u tom periodu demokratija i vladavina zakona zaostaju po svim pokazateljima i svim organizacijama koje globalno prate demokratiju, uključujući Fridom haus i Bertelsmanov indeks transformacije, VDem institut i Ekonomistov indeks demokratije, ukazao je Biber.

On je naglasio da institucije EU, s izuzetkom Evropskog parlamenta, o tome upadljivo ćute.

Ako se EU nakon izbora vrati uobičajenom poslu, to će podstaći i dalju konsolidaciju autoritarne vlasti ne samo u Srbiji, već i kod ostalih u regionu, uključujući Crnu Goru i Albaniju, dodao je.

EU treba da se angažuje oko Srbije, kako bi se suprotstavila skretanju ka autoritarizmu, naveo je Biber i upozorio na rizik da će u Srbiji političke alternative postati više evroskeptične.

Obnovljeni angažman EU zahteva nekoliko komponenti smisleno posredovanje izmedju vlade i opozicije o tome kako vratiti opoziciju u politički proces, misiju vladavine zakona, a porodice evropskih stranaka trebalo bi da rade na zajedničkoj proceni demokratije, umesto da od demokratije prave partijsko pitanje na Zapadnom Balkanu, naveo je Biber.

Konačno, Evropska komisija, Evropski parlament i države članice treba da razmotre čitav niz opcija u vezi s samim pregovorima o pristupanju.

Te opcije, po mišljenju Bibera, uključuju neotvaranje novih poglavlja u pregovorima, što bi bio signal niskog nivoa. Ozbiljnije bi bilo pozivanje na ​​klauzulu o neravnoteži, koja je deo pregovora o pristupanju već osam godina i omogućava zamrzavanje pregovora o svim poglavljima ako nije postignut dovoljan napredak u pogledu vladavine zakona.

Konačno, nova metodologija koju je Komisija uspostavila kao odgovor na veto Francuske na pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom nudi dodatne alate za vršenje pritiska na kandidate za pristupanje. Omogućuje državama članicama da na nekim područjima pregovore drže na čekanju i ponovno otvaraju zatvorena poglavlja, i takodje preispituje finansiranje i druge koristi saradnje.

Najozbiljnija opcija podrazumevala bi obustavu pregovora o pristupanju u potpunosti. Iako bi ta mogućnost u ovom trenutku mogla biti kontraproduktivna, bilo bi dobro razmotriti neke prelazne mere. Obustava pristupnih pregovora, medjutim, mora biti kredibilna pretnja ukoliko srpska vlada ne preduzme jasne i proverljive korake za obnavljanje demokratskih institucija.

S obzirom na alate koji su EU sada na raspolaganju da insistira na temeljnim vrednostima EU u pristupnim pregovorima, njihovo nekorišćenje bi cementiralo izborni rezultat kao izgubljenu priliku za Srbiju i za EU.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.