AAA

OMS | 09.12.2019 13:30 > 09.12 13:30

UNDP: Izveštaj o ljudskom razvoju za 2019 - Svet se suočava sa novim nejednakostima

Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju (Human Development Report 2019), Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2018. godinu je 0.799, što je stavlja na 63. mesto od ukupno 189 zemalja i teritorija, i predstavlja pomak za dva mesta u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. Šampion ljudskog razvoja je Norveška, a prate je Švajcarska i Irska.

Indeks ljudskog razvoja (HDI) predstavlja zbir preduzetih mera za napredak u tri osnovne životne dimenzije: dug i zdrav život, pristup obrazovanju i pristojan životni standard. Prema tom parametru, koji rangira zemlje od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem, Srbija se nalazi u kategoriji zemalja sa visokim ljudskim razvojem, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i Albanijom, kada su u pitanju zemlje regiona. Ostale zemlje u okruženju, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Mađarska, Rumunija i Bugarska su u kategoriji zemalja veoma visokog ljudskog razvoja.

Izveštaj o ljudskom razvoju ukazuje na stepen nejednakosti unutar zemalja, kao i medju različitim zemljama. Nejednakosti u ljudskom razvoju slabe jedinstvo društva i poverenje gradjana jednih u druge, u vlade i institucije.

One štete ekonomiji, sprečavajući ljude da dostignu svoj puni potencijal na poslu i u životu. Takodje, ove nejednakosti ukazuju  da političke odluke ne odražavaju težnje celog društva i ne štite životno okruženje, jer nekolicina koja napreduje koristi svoju moć́ da odluke koje upravljaju društvom oblikuje prema svojim interesima, koji nisu interesi većine.

Nejednakost u Istočnoj Evropi Nestajanje srednje klase i uticaj digitalizacije

U izveštaju se navodi da je u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije, kome pripada i Srbija, posebno ugrožena srednja klasa. Rast BDP-a s jedne i nestajanje srednje klase s druge strane dokaz je da nejednakosti u visini dohotka u regionu rastu.

Drugi faktori koji čine pitanje nejednakosti posebno gorućim u ovom regionu su visok nivo neformalnog i nesigurnog  zapošljavanja, nedostaci u sistemu socijalne zaštite, urušavanje mreža socijalne podrške, kao i emigracija mlade i kvalifikovane radne snage i široko uočena nejednakost pred zakonom, pokazuje izveštaj. Nejednak položaj i isključenost pojedinih grupa sa tržišta rada glavni su izazov u čitavom regionu i uzrok migracija koje dovode do pogoršavanja trenda depopulacije.  
Žene su i dalje više izložene riziku  od isključenosti sa tržišta rada, iako su u ovom regionu, prema Indeksu rodne nejednakosti (GII), razlike izmedju muškaraca i žena najmanje.

U povećanom riziku  od isključenosti sa tržišta rada nalaze se i mladi radnici sa niskim kvalifikacijama, migranti, dugotrajno nezaposleni, osobe sa invaliditetom, tradicionalno marginalizovane zajednice poput Roma i stanovnici ruralnih i izolovanih područja.

Klimatske promene i promene izazvane tehnološkim razvojem mogle bi dodatno da uspore napore za smanjenje nejednakosti.

Na primer, skoro 90 odsto energije u regionu potiče od fosilnih goriva, a gotovo 30 odsto zemljišta klasifikovano je kao degradirano. Seoska domaćinstva sa nesigurnim pristupom vodi ili ona koja žive od obrade degradiranog zemljišta, više su izložena sve većim socio-ekonomskim, kao i ekološkim i klimatskim rizicima. Jedno od područja u kojima je to naročito vidljivo je i Zapadni Balkan.

Takodje, udeo visoko-kvalifikovane u odnosu na nisko-kvalifikovanu radnu snagu je upola manji nego u zemljama OECD-a, što će, uz razvoj tehnologije, dodatno usporiti dostizanje standarda bogatih zemalja. Neke zemlje regiona koriste svoj ljudski kapital i nove IT veštine kako bi se uključile u medjunarodne tokove, ali da bi smanjila nejednakost, digitalizacija mora da omogući svim grupama stanovništva podjednak pristup  tržištu rada.

Nejednakosti 21.veka imamo izbor ali moramo da delujemo sada

Nejednakosti u ljudskom razvoju nisu samo razlike u prihodima i bogatstvu. Ekonomska nejednakost, naravno postoji, ali postoje i nejednakosti u ključnim elementima ljudskog razvoja kao što su zdravlje, obrazovanje, dostojanstvo i poštovanje ljudskih prava. Izveštaj o ljudskom razvoju za 2019. godinu procenjuje koje nejednakosti danas postaju važne, kako se razlikuju širom sveta i medju grupama stanovništva i kako se menjaju.

Demonstracije velikog broja ljudi širom sveta signaliziraju da mnoga društva ne funkcionišu kako treba. Nit koja povezuje nezadovoljne, tvrdi novi izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), je nejednakost.

"Ovaj Izveštaj o ljudskom razvoju utvrdjuje koliko duboku štetu sistemske nejednakosti nanose našem društvu i zašto. Nejednakost se ne odnosi samo na to koliko neko zaradjuje u odnosu na svog komšiju. Reč je o nejednakoj raspodeli bogatstva i moći: ukorenjenim društvenim i političkim normama koje danas izvode ljude na ulice, i koje predstavljaju okidače koji će to činiti i u budućnosti, ukoliko se  nešto ne promeni. Prepoznavanje pravog lica nejednakosti je prvi korak; ono što se dešava sledeće je izbor koji svaki vodja mora da donese", kaže Ahim Štajner, administrator UNDP-a.

Globalno, jaz u osnovnom životnom standardu se smanjuje, što pokazuje do sada nezabeležen broj ljudi koji uspevaju da izbegnu siromaštvo, glad i bolesti. Medjutim, na pomolu je nova generacija nejednakosti vezanih za pristup obrazovanju, ali i napredak tehnologije i klimatske promene dve seizmičke sile koje bi, ukoliko ostanu van kontrole, mogle da pokrenu "novo veliko društveno raslojavanje" kakvo nije vidjeno od industrijske revolucije, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene mogu da prodube nejednakosti koje već postoje, dok tehnološki napredak poput mašinskog učenja i veštačke inteligencije može da ostavi van tokova razvoja velike grupe ljudi, čak i zemlje – doprinoseći  neizvesnoj budućnosti.

Primera radi, u veoma visoko razvijenim zemljama broj pretplatnika na širokopojasnu telekomunikacionu mrežu (kablovski i optički internet, 4G i 5G mobilna telefonija) raste 15 puta brže, a udeo visokoobrazovanih 6 puta brže nego u zemljama sa niskim razvojem.

Razvijene zemlje odgovorne su za veliku većinu kumulativnih emisija ugljen-dioksida, dok će klimatske promene najjače i najpre pogoditi Tropsku zonu, u kojoj  se nalaze mnoge zemlje u razvoju. Istovremeno, zemlje u razvoju i siromašne i ranjive zajednice imaju manje kapaciteta za prilagodjavanje klimatskim promenama i teškim vremenskim nepogodama nego bogate zemlje.

Rodna nejednakost je u celom svetu najzastupljeniji oblik nejednakosti. Budući da ova obespravljenost utiče na polovinu svetskog stanovništva, rodna nejednakost je jedna od najvećih prepreka ljudskom razvoju. Ukoliko se sadašnji trendovi nastave, biće potrebno 202 godine da se zatvori jaz medju polovima samo u ekonomskim mogućnostima, navodi se u izveštaju.

Stoga je od presudnog značaja donošenje  mera koje utiču na uklanjanje predrasuda, promene društvenih normi i struktura moći. Na primer, mere koje bi ravnomerno raspodelile brigu o deci, su presudne, kaže se u izveštaju, imajući u vidu da se velika razlika u zaradi izmedju muškaraca i žena generiše pre 40. godine života.

Nejednakosti su duboko ukorenjene u našim društvima, ekonomijama i politici, jedan je od zaključaka izveštaja. One počinju u ranom detinjstvu, rastu tokom života i prenose se iz generacije u generaciju.

Izveštaj zato preporučuje donošenje politika koje podrazumevaju intervencije od samog trenutka rodjenja, kao što je ulaganje u učenje, zdravlje i ishranu dece. Takva ulaganja moraju da se nastave i kada se ljudi nadju na tržištu rada, kako bi mogli da se prilagode ili prekvalifikuju za nova zanimanja.

Medjunarodni konsenzus o tome kako oporezovati digitalne aktivnosti treba da bude deo izgradnje nove, sigurne i stabilne digitalne ekonomije kao ujedinjujućeg, a ne razjedinjujućeg faktora u ljudskom razvoju. Izveštaj UNDP-a takodje tvrdi da oporezivanje mora biti deo šireg sistema mera koji uključuje izdatke za zdravstvo, obrazovanje i alternative životnom stilu koji podrazumeva intenzivnu upotrebu fosilnih goriva.

Ako nejednakosti u ljudskom razvoju nastave da postoje i da se povećavaju, globalni ciljevi Agende za održivi razvoj do 2030. godine ostaće neispunjeni.

Klimatska kriza pokazuje da cena neaktivnosti samo raste tokom vremena, doprinoseći rastu nejednakosti, što zauzvrat otežava borbu sa klimatskim promenama. Imamo izbor, ali moramo da delujemo sada, zaključuje izveštaj.

###

Za više informacija, molimo Vas kontaktirajte: Danijelu Šever Radovanović, na: danijela.sever.radovanovic@undp.org ili telefonom +381 62 77 33 61

Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.

(Kraj OMS poruke)

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.