AAA

POLITIKA | 10.01.2019 13:40

Ekonomist: Srbija i dalje manjkava demokratija

Srbija je i dalje u grupi država ocenjenih kao manjkave demokratije i njena pozicija na listi zemalja rangiranih prema nivou demokratije nije se promenila u prethodnih godinu dana, pokazao je novi izveštaj Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.

U izveštaju "Indeks demokratije 2018 I ja takodje?", koji je obuhvatio 165 država i dve teritorije, 20 zemalja svrstano je u grupu puna demokratija, 55 su manjkave demokratije, 39 je u grupi hibridnih režima a 53 su autoritarni režimi.

Iz toga proizlazi da samo 4,5 odsto globalne populacije živi u državama pune demokratije.

Prvi put za tri godine globalni Indeks demokratije u 2018. nije pogoršao ali nije bilo ni napretka.

Srbija je dobila ukupno 6,41 poen (10 je maksimalan broj poena), kao i godinu dana ranije, tako da je na 63. mestu na globalnoj listi, koje deli sa Tunisom, i jedanaesta na regionalnoj.

Najviše poena Srbija je dobila u kategoriji izborni proces i pluralizam 8,25 , a najmanje za političku kulturu 5,00 i funkcionisanje vlade 5,36.

Od zemalja iz okruženja, malo bolje je od Srbije pozicionirana Hrvatska sa 6,57 poena, dok su ispod Srbije Albanija sa ukupno 5,98 poena, Makedonija sa 5,87 , Crna Gora sa 5,74 i Bosna i Herecegovina sa 4,98 poena.

U regionu istočne Evrope, kome pripada i Srbija, ukupan Indeks demokratije je neznatno unapredjen, na 5,42 sa 5,40 poena u 2017, kada je je bio na istorijskom minimumu, a u poredjenju sa 5,76 poena u 2006, kada je indeks prvi put radjen.

Nijedna od tih 28 zemalja nije u grupi država sa punom demokratijom, a 12 su manjkave demokratije 11 članica EU i Srbija.

Sledećih devet zemalja iz istočne Evrope su hibridni režimi to su ostale zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija, Jermenija, Gruzija i Kirgizija, a preostalih sedam su u grupi autoritarnih režima.

Na globalnoj listi zemalja rangiranih prema indeksu demokratije nema promena ponovo je Norveška na vrhu a Severna Koreja na dnu.

U odnosu na prethodni izveštaj, izdvojila se Kostarika, jedina zemlja koja se u 2018. priključila grupi punih demokratija i popela sa 23. na 20. mesto globalne liste.

Istovremeno su najveći pad ubeležile dve latinoameričke zemlje Nikaragva i Venecuela, koje su obe pale za po 17 mesta pa je Nikaragva iz grupe hibridnih režima prešla u autoritarne a Venecuela je ostala u grupi autoritarnih režima, samo je skliznula još niže.

Zapadnoevropske zemlje i dalje su uglavnom u grupi država sa punom demokratijom ali je i tu, kao i medju zemljama istočne Evrope, bilo velikih padova.

Tako je Italija pala za 12 mesta na globalnoj listi, Turska za deset a Rusija za devet.

Značajna poboljšanja registrovali su pak Jermenija, Makedonija, Ekvador, Haiti i Tunis.

Posebna pažnja u novom globalnom izveštaju EIU posvećena je participaciji u politici jer je to jedina od pet kategorija u kojoj je u Indeksu demokratije registrovano poboljšanje.

Na svetskom nivou, kako se navodi u 11. godišnjem izveštaju EIU, učešće u politici raste u poslednjih deset godina a u 2018. je taj rast bio dovoljan da spreči pad ukupnog indeksa.

Kada je reč o ostalim kategorijama, globalni rezultat za izborni proces i pluralizam je isti kao godinu dana ranije dok je kod funkcionisanja vlade, gradjanskih sloboda i političke kulture ubeležen pad.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.