AAA

POLITIKA | 06.04.2017 00:05 > 06.04 09:57

Na današnji dan 1992. počeo rat u BiH

I posle 25 godina od medjunarodnog priznanja i proglašenja nezavisnosti, Bosna i Hercegovina je i dalje etnički duboko podeljena zemlja, u kojoj nema ni jedinstvenog stava tri konstitutivna naroda o tome kada je 1992. godine zvanično počeo rat u BiH. 
Na današnji dan, 6. aprila 1992. godine, nezavisnost Bosne i Hercegovine priznale su države tadašnje Evropske ekonomske zajednice, današnje Evropske unije, a dan kasnije i Sjedinjene Američke Države.

Bosna i Hercegovina je postala članica Ujedinjenih nacija 22. maja 1992. godine.
Dan medjunarodnog priznanja, 6. april, bošnjačka strana proglasila je zvaničnim datumom "početka agresije na BiH i Sarajevo", a današnji dan obeležava se i kao Dan grada Sarajeva.

Tri naroda u BiH različito kvalifikuju skoro četvorogodišnji oružani sukob u toj zemlji, koji je okončan potpsivanjem Dejtonskog sporazuma 21. novembra 1995. godine. 

Za Srbe je neposredan povod rata i prva ratna žrtva bio srpski svat Nikola Gardović, kojeg je na Baščaršiji 1. marta 1992. godine ispred Stare pravoslavne crkve ubio pripadnik "zelenih beretki" i predratni kriminalac Ramiz Delalić. 

Tog dana u BiH je održan referendum o nezavisnosti, koji su Srbi uglavnom bojkotovali. Oni su prethodni održali plebiscit o ostanku u tadašnjoj SFRJ. 

Srbi su posle ubistva Gardovića postavili barikade po Sarajevu, a gradjani Sarajeva su 5. aprila organizovali antiratne proteste, u kojima su ubijene Suada Dilberović i Olga Sučić. 

Bošnjaci i Hrvati smatraju da su one prve žrtve rata u BiH.

Tokom rata u Bosni i Hercegovini ubijeno je ili nestalo 97.207 ljudi, što je 2,22 odsto od ukupnog broja stanovnika BiH prema popisu iz 1991. godine, rezultati su istraživanja sarajevskog Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC). 

Direktor IDC-a Mirsad Tokača ranije je saopštio da je najviše ubijeno i nestalo Bošnjaka, njih 64.036, potom Srba, 24.905, a da je bilo 7.788 žrtava hrvatske nacionalnosti. 

Prema IDC-u, stradalo je 39.684 civila i 57.523 vojnika. 

IDC je utvrdio da je najviše ljudi stradalo u području Podrinja (29.752 žrtve), zatim u regionu Pounja - 14.461 stradalih, a da je u Sarajevu bilo 14.011 žrtava, uključujući svih deset predratnih sarajevskih opština, koje su kasnije pripale RS ili Federaciji BiH.

I pored činjenice da su UN proglasile Sarajevo zaštićenom zonom, srpska opsada grada je trajala 1.475 dana,  tokom koje je, prema pojedinim izvorima, ubijeno više 11.000 odraslih i više od 1.600 dece, a ispaljeno preko 480.000 projektila.

Bila je to najduža opsada jednog grada posle Drugog svetskog rata. 


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.