AAA

POSMATRACI | 01.02.2019 12:30 > 01.02 14:09

Budžet grada Vranja u vrtlogu dugovanja

U okviru budžeta od 2,7 milijardi dinara Grad Vranje će u ovoj godini moći da računa na 140 miliona dinara iz dugoročnog kredita za kapitalne investicije, usvojeno je većinom glasova odbornika na poslednjoj sednici Skupštine grada 26. januara, u Odluci o zaduživanju, što sa svim ostalim kreditnim obavezama predstavlja 76 odsto od mogućnosti za zaduživanje gradskog budžeta. Iznos od 140 miliona dinara za novo zaduživanje manji je za deset miliona dinara u odnosu na zaduživanje u prethodnoj godini, kada se Vranje kod komercijalnih banaka zadužilo za 150 miliona dinara.

Gradski većnik zadužen za finansije Bojan Kostić izjavio je za agenciju Beta da je odluka o novom zaduživanju od 140 miliona dinara bila neophodna kako bi se osigurao završetak planiranih kapitalnih investicija koje se finansiraju iz tekućih prihoda a koje mogu biti ugrožene ukoliko dodje do neplaniranih izdataka zbog dospelih presuda za naplatu starih dugovanja.

Prema njegovim rečima ova kreditna sredstva namenjena su za finansiranje infrastrukturnog opremanja Industrijske zone "Bunuševac" u Vranju, za projekte asfaltiranja puteva u gradskim i seoskim mesnim zajednicama, kao i za projekte koji su predvidjeni komunalnim programom Gradske opštine Vranjska Banja, ali i za investicione projekte koji budu odobreni  u toku godine i sufinansirani od strane nadleznih ministarstava i donatora.

"Ovaj kredit se uzima iz predostrožnosti zbog toga što je što sve obaveze moramo da izmirujemo u roku od 45 do 60 dana u zavisnosti od tipa fakture i tipa dobavljača, tako da može da se desi da u mesecima kada je manja naplata prihoda dospeju fakture veće vrednosti koje ne možemo da isplatimo iz tekućih priliva pa moramo da povučemo kredit. Kao što smo prošle godine imali ugovoreni kredit od 150 miliona dinara od čega smo povukli samo 100 miliona dok 50 miliona dinara čuvamo za ovu godinu, tako ćemo i ovim novim kreditom od 140 miliona dinara raspolagati racionalno i koristićemo ga samo ukoliko ne možemo iz tekućih priliva da isfinansiramo planirane kapitalne projekte", rekao je Kostić.

Jedan od razloga zašto je doneta odluka o novom zaduživanju je i to što je grad Vranje poslednje dve godine dva puta bio u blokadi. Prvi put 2017.godine, kada je budžet bio dodatno opterećen zbog izgubljenog višegodišnjeg sudskog spora sa slovenačkim trgovinskim lancem "Tuš" na osnovu koga je trebalo da se isplati dodatnih i neplaniranih 123 miliona dinara, a kada je počela isplata prema reprogramu tog duga na šest mesečnih rata stigla je još jedna presuda po tužbi firme "Novogradnja u stečaju" na 38 miliona dinara, što je za ionako opterećen budžet bilo nedostižno, pa je račun grada dve nedelje bio u blokadi, a odblokiran je zahvaljujući kratkoročnom kreditu koji je vraćen iste godine.

Narednu blokadu računa Grad Vranje je doživeo u 2018. godini, nakon što je u aprilu bio aktiviran Centralni sistem registra faktura, a po novim pravilima iz gradske kase je u roku od najdalje 45 do 60 dana trebalo izmiriti sve obaveze prema dobavljačima, u suprotnom se obustavljaju najznačajniji prihodi grada – porez na zarade i redovan transfer iz republičkog budžeta.

"Tada nam je hitno bilo potrebno 40 miliona dinara da bi odblokirali 15 mesnih zajednica i deset škola, zbog čega smo i podigli kreditna sredstva. Osim ovakvih slučajeva skoro svake nedelje su nam dolazile presude na ime neizmirene eksproprijacije zemljišta, radnih sporova, odštetnih zahteva dobavljača, u iznosima od 500.000 do milion dinara", rekao je Bojan Kostić.

Prema njegovim rečima, dok se grad Vranje bori sa dugovanjima u isto vreme pokušava i da u skladu sa mogućnostima realizuje najneophodnije kapitalne investicije, ali da još uvek ne može da se kaže da je budžet svih prethodnih godina, pa i budžet za 2019. godinu – razvojni budžet.

"Da bi neki grad ili opština mogli da kažu da imaju razvojni budžet trebalo bi da bar 40 odsto tog budžeta bude posvećen kapitalnim investicijama, što svakako kod nas nije slučaj. U poslednje četiri godine najveća količina novca u budžetu koja preostane kada se odbiju sredstva za redovno funkcionisanje sistema, planirala se za smanjivanje duga koji je nasledjen iz prethodnih godina. Na početku smo planirali da se svake godine razdužujemo za 100 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu. Uz pomoć republike od 2016. smo taj plan prebacili i razdužili smo se za 450 miliona dinara, uz to hoćemo da radimo i kapitalne investicije jer ako zaustavite kapitalne investicije uvodite grad u stagnaciju", kazao je Kostić.

Kostić navodi da je 2016. godine zatečen ukupan dug od jedne milijarde i 680 miliona dinara, od čega je 998 miliona dinara bio dospeli dug, dok je 670 miliona dinara bilo kreditno zaduženje prema komercijalnim bankama. U poslednje četiri godine, deo od dospelog duga od 998 miliona je vraćen tako da on sada iznosi 450 miliona dinara, dok je kreditno zaduzenje povećano za deset miliona i sada iznosi 681 miliona dinara.

"Trenutno stanje duga po osnovu uzetih kredita Grada Vranja na dan 31.12 2018 iznosi 681 milion dinara. Od početka novog mandata (2016.godine) smanjen je dospeli dug za 450 miliona dinara, a planirano je da ove godine dospeli dug smanjimo za još 150 miliona dinara", naveo je Kostić.

Prema njegovim rečima, trenutno kreditno zaduženje od 681 milion dinara nije opasno i ne ugrožava lokalnu samoupravu zato što ono dospeva u narednih sedam godina i plaća se godišnje.

"Kapitalne investicije ne mogu da se u potpunosti finansiraju iz sopstvenih sredstava, a krediti su tu da bi se ubrzao završetak radova kako bi što pre privukli ivestitore i kako bi povećali zaposlenost. Iako je svaki budžet u prethodne tri godine, pa i budžet za ovu godinu, pre svega usmeren na vraćanje dugova, zadržali smo i finansiranje nekih kapitalnih investicija kao što je izgradnja obilaznice i dodatno infrastrukturno opremanje Industrijske zone "Bunuševac" postavljanjem energetskog kabla i izgradnjom nove trafo-stanice, a od ukupnog iznosa od 60 miliona dinara planirano je da se iz kredita povuče 17 miliona dinara", rekao je Kostić.

On je naveo i da je Grad Vranje u poslednje dve godine duplirao budžet gradske opštine Vranjska Banja za komunalnu infrastrukturu, kao i da se očekuje da ulaganje iz republičkog budžeta u grad Vranje u ovoj godini bude veće od dve milijarde dinara, odnosno skoro kao još jedan gradski budžet.

Prilikom donošenja odluke o budžetu za 2019, Grad Vranje je u novembru prošle godine organizovao javnu raspravu, na kojoj su pravo imali da učestvuju svi gradjani sa svojim predlozima o tome šta su prioriteti za grad. Gradjani su svoje predloge, zahteve i mišljenja mogli da dostave i preko pisama u "kutijama za glasanje" koje su bile postavljene u Uslužnom centru Gradske uprave. Prema evidenciji gradske službe najviše predloga gradjana odnosilo se upravo na komunalne projekte, odnosno gradjani su tražili rekonstrukciju (svojih) ulica , zatim vodovodne ili kanalizacione mreže.

Sa budžetom Grada Vranja, očekivano, nisu zadovoljni pripadnici opozicije, pre svega iz Demokratske stranke (DS), koji su zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije (koja je deo i aktuelne vladajuće koalicije u Vranju zajedno sa Srpskom naprednom strankom (SNS) vodili lokalnu samoupravu u periodu kada su nastali nasledjeni dugovi koji su 2016. godine iznosili, prilikom smene vlasti u Vranju a prema evidenciji SNS-a, jednu milijardu i 680 miliona dinara.

Šef odborničke grupe DS u Skupštini grada Vranja Perica Janković rekao je za agenciju Beta da "nije tačno da je grad bio pred bankrotom 2016.godine, kao i da postoji objašnjenje za svaki dug koji je do tada napravljen".

"Od 2016.godine kada je promenjena vlast u Vranju trebao je još da se vraća dug za izgradnju brane „Prvonek“, dug za izgradnju zgrade „Lamela 5“ što su stanovi koje je grad izgradio za vojsku u zamenu za zemljište na kome je bila predvidjena Industrijska zona „Bunuševac“, došli su dugovi i prema izvodjačima za 50 kilometara puta u seoskim sredinama koje smo radili. Znači za svaki dug postojalo je nešto što je bilo izgradjeno tim novcem", kazao je Janković.

Janković je naveo da su od 2016. godine "projekcije budžeta lokalne samouprave u Vranju nerealne jer se u prihodnim stranama stavljaju cifre koje nisu realne, zbog čega i rashodna strana nije normalna".

"Zato smo imali rebalanse budžeta i po dva puta godišnje od čega je najviše trpeo komunalni program. Nas politika ne zanima ali nas zanima da pare koje su uzeli od gradjana ulože u nešto opipljivo što će služiti za boljitak života tih gradjana. Normalno je da se grad zadužuje, ali da gradi puteve. Mi smo se 2016.godine zadužili kod banaka da bi napravili neke seoske puteve i to se i vidi zbog čega su krediti podignuti a kod njih to što se zadužuju ne vidim rezultat", kazao je Janković.

Janković je rekao i da je "od 2016.godine aktuelna vlast u Vranju potrošila 7,5 milijardi dinara (preko budžeta), uz još  200 miliona dinara bespovretnih sredstava od Vlade Srbije a da se ne vidi gde su te pare potrošene".

 

Tekst je realizovan u okviru projekta Medijskog centra Beta u saradnji sa udruženjem Fraktal kao sastavni deo projekta „Udruženja građana kao ravnopravni partneri u monitoringu javnih finansija” i sprovodi se u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima 2014-2015 Evropske komisije.  Izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove organizacija koje su podržale projekat. 

 


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.