AAA

POSMATRACI | 11.03.2019 12:45 > 11.03 12:45

Niš: Javno-privatno partnerstvo za prevoz gradjana


Niš je medju prvim gradovima u Srbiji koji je pokrenuo i realizovao projekat javno-privatnog partnerstva za obavljanje gradskog i prigradskog prevoza putnika, i od 1. septembra 2014. godine godine prevoz u Nišu funkcioniše po tom modelu.

Od 2012. godine, kada je osnovana Komisija za javno-privatno partnerstvo, u našoj zemlji su odobrena 102 projekta javno-privatnog partnerstva (JPP), a najveći broj predloga 61 odobren je u delatnostima prevoza putnika i rekonstrukcije i održavanja javne rasvete. Od ukupnog broja odobrenih projekata tri su predlog grada Niša, dok je jedan pojekat uradila Specijalna bolnica "Gornja Toponica" kraj Niša, ali je javno-privatno partnerstvo u Nišu do sada zaživelo samo u oblasti prevoza.

Poučeni dobrim iskustvom u oblasti prevoza nadležni u Nišu su na isti način namerni da u školama i predškolskim ustanovama  zamene kotlove na mazut, kotlovima na pelet i gas, ali taj projekat nije još realizovan. Propala su i dva pokušaj pronalaženja koncesionara za izgradnju Regionalnog centra za odlaganje otpada "Keleš".

Privatne partnere za pomenute projekte grad Niš pokušaće da pronadje ove godine, ali i još jednog, i to za rekonstrukciju kompletne gradske javne rasvete.

Za javno-privatno partnerstvo opredelila se i Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti "Gornja Toponica". Rukovodstvo te ustanove će narednih meseci pokušati da pronadje partnera za zamenu kotlarnice na ugalj, kotlarnicom na gas, delimičnu zamenu stolarije i postavljanje termo-izolacione fasade na svih desetak bolničkih objekata.

JPP u gradskom prevozu štedi gradu milione.

Gradski većnik Mihajlo Zdravković izjavio je agenciji Beta da je grad Niš 2012. godine  pokrenuo postupak  za realizaciju javno-privatnog partnerstva u oblasti gradskog i prigradskog prevoza  zbog izdvajanja "enormnih suma" za usluge prevoza.

"Posle završenih analiza zaključili smo da je javno-privatno partnerstvo najjefikasniji i najjeftini model obavljanja gradskog i prigradskog prevoza. Sproveli smo zakonom propisanu proceduru, usvojili na Skupštini grada potrebne odluke i proglasili Direkciju za javni gradski prevoz firmom koja će u ime i za račun grada sprovesti projekat. Direkcija za javni prevoz je vlasnik tržišta, odnosno karata, dok je prevoz putnika poveren prevoznicima koji su na tenderu ponudili najbolje uslove. Grad njima plaća troškove i uslugu prevoza", izjavio je Zdravković.

Prema njegovim rečima ugovor koji je zaključen sa prevoznicima pokazao se kao vrlo isplativ i koristan za grad Niš. Privatni prevoznici, dodao je on, moraju da ispunjavaju uslove grada u pogledu kvaliteta prevoza, a pri tom se u gradskoj kasi, primenom novog modela organizacije prevoza ostvaruju  milionske uštede.  

"Tokom prethodnih pet godina bilo je promena prevoznika, ali su svi ti problemi rešavani "u hodu" tako da gradjani Niša nisu ostali bez prevoza ni jedan dan. Najpre je Javno preduzeće "Aerodrom" Niš odustalo od gradskog prevoza kao dodatne delatnosti, pa je taj posao preduzela Direkcija za javni gradski prevoz. Kada je Direkcija odustala od poslova prevoza, raspisan je javni poziv i izabran novi prevoznik za kružnu liniju i još dve gradske linije. Javni poziv po hitnom postupku bio je raspisan zbog raskida ugovora sa sa firmom "Ćurdić".
 
Ta firma je  najpre autobuse koji je koristila za prevoz u Nišu zamenila lošijim autobusima, a potom nije ispoštovala red vožnje dogovoren ugovorom o javno-privatnom partnerstvu. "Ćurdić" je najpre novčano kažnjen zbog nepoštvanja ugovora, a ugovor je raskinut kada je procenat ostvarenog prevoza te firme opao ispod 85 procenata. Prevoz na dve gradske linije i 12 prigradskih koji su provobitno dodeljeni "Ćurdiću", putem javnog poziva dodeljen je drugim prevoznicima, a to su "Niš-ekspres" i "Ariva Litas", rekao je Zdravković.

Prema podacima  Sekretarijata za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj grada Niša, 2014. godine iz gradske kase je za javni gradski prevoz izdvojeno više od 470 miliona dinara. Već sledeće godine kada je svih 12 meseci funkcionisalo javno-privatno partnerstvo budžetska plaćanja prevoznicima za uslugu i troškove prevoza smanjena su na 147 miliona dinara, 2016. godine plaćeno je 146 miliona, a 2017. godine 186 miliona.

U Sekretarijatu su kazali agenciji Beta da su ranije iz gradskog budžeta prevoznicima plaćani troškovi i usluga prevoza, subvencije za prevoz i zarade konduktera, a nakon stupanja na snagu ugovora o javno-privatnom partnerstvu isplaćuju im se samo troškovi i usluga prevoza.

"Iznosi koji se od 1. septembra 2014. godine izdvajaju iz budžeta grada za usluge gradskog prevoza variraju u zavisnosti od broja prodatih karata i troškova prevoza. Nakon što se ustanovi prihod od prodatih karata, obračunavaju se kilometraža i troškovi prevoznika. Troškovi koji se ne pokriju prodatim kartama grad plaća iz svog budžeta. Tako je 2016. godine za usluge prevoza plaćeno 118 miliona dinara, a za troškove prevoza 28 miliona dinara, a 2017. godine usluga prevoza koštala je grad 112,8 miliona dinara, a za troškove prevoza plaćeno je 73,4 miliona dinara. Iz budžeta se više ne isplaćuju subvencije za prevoznike, koje su nekada na godišnjem nivou premašivale 300 miliona dinara", rekli su nadležni u Sekretarijatu za komunalnu delatnost, energetiku i saobraćaj.

Predsednik Centra za zaštitu potrošača "Forum" Jovan Jovanović izjavio je da Niš poslednjih godina može da se pohvali dobrim prevozom.

"Imamo povremeno primedbe stanovnika Delijskog Visa da autobusi na liniji 13 ne saobraćaju po redu vožnje, ali u celini gradski prevoz je solidno organizovan, nema incidenata i sukoba putnika sa vozačima i kondukterima", rekao je Jovanović agenciji Beta.  

Bez partnera za škole i deponiju "Keleš"

Prema rečima Mihajla Zdravković uporedo sa obezbedjivanjem dokumentacije za realizaciju javno-privatnog partnerstva u gradskom prevozu, grad Niš je radio i na projektu javno-privatnog partnerstva u oblasti energetike u školama i predškolskim ustanovama. Namera grada, dodao je on, bila je da uz angažovanje privatnog partnera u školskim objektima budu zamenjeni kotlovi na mazut, kotlovima na biomasu, odnosno pelet.

"Sproveli smo celokupan postupak koji zakon nalaže i dobili saglasnost Komisije za javno-privatno partnerstvo. Medjutim, kada je projekat trebalo da bude realizovan ispostavilo se da po Zakonu o osnovnom obrazovanju, grad ne može da sklopi jedinstveni ugovor sa investitorom za sve škole, već investitor mora sa svakom školom ponaosob da sklopi ugovor. To za investitora predstavlja potencijalno veliki rizik za naplatu uloženih sredstava, tako da se na javni poziv za zamenu kotlova niko nije javio", rekao je Zdravković.

On je istakao da je grad Niš proteklih godina dva puta pokušavao da pronadje koncesionara za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom "Keleš", ali su javni pozivi bili neuspešni.

"Radimo na tome da se ponovi postupak za dobijanje koncesionara. Pripremljena je sva neophodna dokumentacija i to ne samo u Nišu, već i u ostalih osam opština u niškom kraju koje su partneri na tom projektu. Čak je osnovano i preduzeće koje će upravljati "Kelešom", kazao je Zdravković i podsetio da je nosilac tog projekta Regionalna razvojna agencija "Jug".

JPP i za zamenu uličnih svetiljki

Skupština grada Niša  je, podsetio je Zdravković, na zasedanju održanom decembra prošle godine, donela odluku da grad krene u pripremu dokumentacije neophodne za pronalaženje privatnog partnera koji će rekonstruisati ulično osvetljenje na području Niša, odnosno zameniti postojeće ulične svetiljke savremenijim koje omogućavaju uštedu energije. Prema njegovim rečima, nadležne gradske službe krenule su da pripremaju dokumentaciju koju grad treba da dostavi Komisiji za javno-privatno partnerstvo, kako bi taj projekat  bio odobren.

Ideja je, dodao je Zdravković, da Niš dobije savremenu uličnu rasvetu, a da za to nema dodatna ulaganja, već da privatnog partnera plaća iz uštede energije koju će ostvariti korišćenjem savremenih svetiljki.

"Veliko je interesovanje privatnih partnera za sklapanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu, pre svega u oblasti energetske efikasnosti i takozvane "zelene ekonomije", odnosno za sve ono što bi moglo da se finansira tako što će se uštedeti primenom novih tehnologija. Interesovanje postoji i u Nišu, ali koliko znam i u drugim gradovima i opštinama. Problem je medjutim, što lokalne samouprave nisu u dovoljnoj meri spremne za prihvat takvih projekata jer je celokupna projektno-tehnička dokumentacija veoma kompleksna. Moramo svi zajedno da radimo na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava kako bi bile spremne da prihvate te projekte", istakao je Zdravković.

Bolnici "Gornja Toponica" odobreno javno-privatno parnerstvo

Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti "Gornja Toponica" za sada je jedina ustanova u Nišu koja je pokrenula proceduru za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva. Komisija za javno-privatno partnerstvo odobrila je toj bolnici javno-privatno partnerstvo za zamenu kotlarnica na ugalj i naftu, kotlarnicom na gas, delimičnu zamenu stolarije i postavljanje termo-izolacione fasade u desetak bolničkih objekata.

Direktor bolnice "Gornja Toponica" Milan Stanojković rekao je da očekuje da u narednih nedelju ili dve odluku Komisije potvrdi  Vlada Srbije, nakon čega će biti raspisan tender za izbor investitora.

"Reč je o velikom poslu i ulaganju od oko milion evra. Naša ustanova nema taj novac, a to je veliki iznos i za Ministarstvo zdravlja i zbog toga smo se odlučili za javno-privatno partnerstvo. Ideja je da RFZO, koji inače finansira grejanje bolnice, novac koji sada izdvaja za grejanje, nastavi da izdvaja i nakon što čitav posao bude završen. Privatnom partneru bi bio plaćan taj iznos, a on bi zaradjivao na razlici izmedju ranijih i novih troškova grejanja. Zbog povećanja energetske efikanosti objekata i grejanja na gas, troškovi grejanja bili bi značajno manji", izjavio je Stanojković agenciji Beta.

On je kazao da država u startu ne bi imala uštedu zbog realizacije tog posla, ali bi uštede bile značajne nakon isteka ugovora sa investitorom, a to bi bio period koji bi se precizirao ugovorom i verovatno iznosio desetak godina.  

"Bolnica sada upošljava dvadesetak ložača jer ima staru kotlarnicu koja za grejanje koristi ugalj i kotlarnicu koja koristi naftu. Nafta je veoma skupa, a veoma je skupo i održavanje velike kotlarnice na ugalj. Mi smo naprosto primorani da potražimo novo rešenje i našli smo ga u javno-privatnom partnerstvu. Sa novom kotlarnicom na gas ostvarivali bi značajne uštede energenata, ali bi imali i petnaestak ložača manje. Pored toga imali bi i kompletno termo-izolovane objekte, a sve to omogućilo bi značajne uštede", rekao je Stanojković.

Prema Stanojkovićevim rečima, bolnica "Gornja Toponica" počela je sa pripremama i pregovorima za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva pre oko godinu dana, a partneri u tom poslu su joj Ministarstvo zdravlja i druga nadležna ministarstva, kao i Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Predstavnici bolnice, dodao je Stanojković, pregovarali su i sa "Jugorosgasom" pošto ta kompanija treba da izgradi krak gasova od motela "Nais"  do "Gornje Toponice". Stanojković je kazao da je "Jugorosgas" pristao da o sopstvenom trošku izgradi oko dva kilometra gasovoda, što je sjajna vest za bolnicu i za predstojeći tender za realizaciju projekta javno-privatnog parterstva.
             
Tekst je realizovan u okviru projekta Medijskog centra Beta u saradnji sa udruženjem Fraktal kao sastavni deo projekta "Udruženja gradjana kao ravnopravni partneri u monitoringu javnih finansija" i sprovodi se u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima 2014-2015 Evropske komisije. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove organizacija koje su podržale projekat.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.