AAA

POSMATRACI | 25.04.2019 17:35 > 25.04 17:35

Deponija Golo brdo neće doživeti evropske standarde


Nenamensko eksploatisanje i odlaganje otpada na deponiji “Golo brdo” kraj Novog Pazara kulminiralo je prošle godine ogromnim požarima i eksplozijama koje su uznemirile žitelje okolnih sela, ali i odnele jedan život prilikom njene sanacije.

Skoro godinu dana posle, stanje na “Golom brdu”, prema rečima direktora Javnog komunalnog preduzeća “Gradska čistoća” iz Novog Pazara Emina Omerovića je znatno bolje i ona više nije crna tačka na ekološkoj mapi Srbije.

“Gotovo dvadeset godina se ‘Golo brdo’ nenamenski eksploatisalo, ali smo prošle godine uradili kvalitetnu sanaciju čime smo značajno smanjili šanse za pojavu požara, ali i eksplozija jer se deponija ‘odplinila’. Manja je verovatnoća i za obrušavanje. Mogu slobodno da kažem da je deponija sada u dobrom stanju, na jednoj polovini sigurno neće doći do požara i eksplozija, a ukoliko se na drugoj polovini dese, možemo brzo reagovati i ugasiti ih”, kazao je Omerović.

Meštani okolnih sela godinama negoduju zbog smrada koje vetar nosi kilometrima daleko, ali i otpada koje psi i divlje životinje raznose okolo. U nekoliko navrata su pokušavali i da blokiraju odlaganje otpada na “Golom brdu”, želeći da skrenu pažnju javnosti na njihove probleme.

“Ta deponija nikada nije smela tu da se formira, na 1.000 metara nadmorske visine, gde je bio čist vazduh, voda, zemljište, ali nas niko nije slušao. I pojedini stručnjaci su govorili da joj tu nije mesto. Umesto toga, sada imamo otrovanu sredinu, ugrožena je flora, fauna kilometrima odavde, a najviše naši životi. Godinama deponija gori, dim se širi, zaraza se širi, više i ne sijemo ništa, nema useva”, rekao je jedan od meštana Raduhovca.

U JKP “Gradska čistoća” kažu da su svesni problema koje žitelji Raduhovca i okolnih sela imaju.

“I oni imaju razumevanja za nas jer je to problem svih građana Novog Pazara. Trudićemo se da taj problem zajedno rešavamo, mi ćemo dati sve od sebe da držimo sve pod kontrolom, da sprečimo požare i eksplozije kako bismo sprečili narušavanje životne sredine i olakšali život stanovnicima sela u blizini deponije”, obećao je direktor “Gradske čistoće”.

On je najavio da će to javno preduzeće ove godine uložiti dva do tri miliona dinara u održavanje deponije, a da će ulaganje nastaviti i u budućnosti.

“Smatramo da će to biti dovoljno za zadovoljenje naših potreba, ali i pored maksimalnih ulaganja procene su da ‘Golo brdo’ možemo koristiti još maksimum deset godina. Na samom početku njenog eksploatisanja, pre dvadesetak godina, na njoj je lagerisano 20.000 kubika smeća godišnje, a sada je ta količina pet puta veća”, istakao je Omerović.

Zbog toga se već nekoliko godina traži rešenje za formiranje nove, regionalne, deponije na koju bi se odlagalo smeće iz Novog Pazara, Tutina i Raške.

Omerović je naglasio da je u razgovorima predstavnika lokalnih samouprava i Vlade Srbije postignuta načelna saglasnost za pravljenje nove deponije i da bi bilo dobro da se što pre krene u realizaciju tog projekta.

“Možemo mi da odugovlačimo i sve prolongiramo, ali će morati da se uđe u realizaciju, pogotovo kada u procesu pregovora Srbije za pristupanje Evropskoj uniji bude otvoreno poglavlje koje tretira oblast ekologije. Plan je i da nova deponija bude urađena po evropskim standardima, a novac bi bio obezbeđen iz predpristupnih fondova EU, ali i republičkog i budžeta lokalnih samouprava”, objasnio je on.

Direktor “Gradske čistoće” je dodao da bi na novu deponiju bilo odlagana polovina otpada sa teritorije ove tri lokalne samouprave, dok bi se primarnom i sekundarnom selekcijom druga polovina reciklirala.

Lokacija buduće regionalne deponije još uvek nije precizirana, ali bi, prema rečima Omerovića, optimalno rešenje bilo da ona bude najbliža Novom Pazaru, kao gradu sa najvećom produkcijom otpada.

“Nerentabilno bi bilo da mi otpad odvozimo uzbrdo, ka Tutinu ili Kopaoniku. Ipak, konačnu reč daće stručnjaci, nakon geoloških i drugih istraživanja”, kazao je Omerović.


Tekst je realizovan u okviru projekta Medijskog centra Beta u saradnji sa udruženjem Fraktal kao sastavni deo projekta "Udruženja gradjana kao ravnopravni partneri u monitoringu javnih finansija" i sprovodi se u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima 2014-2015 Evropske komisije.Izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove organizacija koje su podržale projekat.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.