AAA

POSMATRACI | 22.05.2019 14:10 > 22.05 14:10

Čekajući uslove legalizacije buja bespravna gradnja


Ozakonjenje kuće, stana ili poslovnog prostora, problem je sa kojim se suočava više od 90.000 vlasnika objekata u Nišu.

Mnogi od njih nadali su se da će taj posao završiti  početkom godine jer su u prethodnom periodu prikupili svu potrebnu dokumentaciju i platili dažbine. Medjutim, ozakonjenje je za jedan broj vlasnika objekata privremeno obustavljeno zbog toga što nakon stupanja na snagu Izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju, 6. novembra prošle godine, nije donet neophodan podzakonsti akt.

Sekretar niškog Sekretarijata za ozakonjenje Aleksandar Petrović rekao je agenciji Beta da je ozakonjenje privremeno obustavljeno za odredjeni broj investitora u čitavoj Srbiji jer nedostaje pravilnik koji bi definisao postupanje Sekretarijata i Uprava za ozakonjenje po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju.

Prema Petrovićevim rečima, Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trebalo je da pravilnik donese 6. januara, odnosno 60 dana od donošenja Zakona, ali tog podzakonskog akta još nema.

"Najveći problem odnosi se na objekte koji su imali gradjevinsku dozvolu, a od koje su odstupili prilikom izgradnje objekta. Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju propisana je obaveza Sekretarijata da pre ozakonjenja taj objekat faktički uskladi sa novom gradjevinskom dozvolom. Vlasnike objekata trebalo bi da uputimo na izmenu postojeće gradjevinske dozvole, a za to je nadležan Sekretarijat za planiranje i izgradnju. Medjutim, mi još ne znamo način postupanja tog sekretarijata, pošto nema podzakonskog akta", objasnio je Petrović.

On je istakao da bez obzira što nedostaje podzakonski akt, Sekretarijat za ozakonjenje ima "pune ruke posla" i radi sa nesmanjenim tempom jer postoji mnogo objekata koje je potrebno ozakoniti, a koji uopšte nemaju gradjevinsku dozvolu.

"U Nišu ukupan broj popisanih i prijavljenih objekata u ranijim postupcima legalizacije iznosi oko 80.000, ali sigurno postoji još desetak hiljada objekata koji nisu ušli u postupak ozakonjenja. Čekamo na donošnje podzakonskog akta koji će regulisati način pokretanja postupka ozakonjenja i za te objekte. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju predvideo je da se ozakonjenje radi preko kastastra i to na taj način da oni izdaju obaveštenje o vidljivosti na satelitskom snimku, ali nemamo preciziran način kako se pokreće postupak kod nas", rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, od 2015. godine kada je donet Zakon o ozakonjenju objekata do sada u Nišu je započeto oko 40.000 postupaka ozakonjena, a ozakonjeno izmedju 3.500 i 4.000 objekata. Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, dodao je Petrović, predvidjeno je da se ozakonjenje kompletno završi u roku od pet godina.

"Izvesno je da sa ovim tempom u Nišu to neće biti završeno u zadatom roku i pored toga što je grad dobio od Ministarstva gradjevinarstva podršku u vidu mogućnosti da na poslovima ozakonjenja privremeno uposli još 30-tak radnika. Pitanje je i koliko su vlasnici objekata zainteresovani za postupak ozakonjenja, nakon što je izmena zakona usložila ceo proces", izjavio je Petrović.

Kako je dodao, "izmenama zakona predvidjeno je da pre ulaska u proces ozakonjenja morate da prijavite porez na imovinu, tako da ljudi, mišljenja sam, uglavnom beže od toga".

"Veliki problem je i to što se nakon donošenja Zakona o stanovanju i održavanju mnogo razlikuju takse za ozakonjenje stambenih objekata namenjenih tržištu i takse za ozakonjenje objekata porodičnog stanovanja. Maksimalna taksa za objekat porodičnog stanovanja je 50.000 dinara, a minimalna taksa za ozakonjenje stambenog objekta namenjenog tržištu je 250.000 dinara", rekao je Petrović.

Gradjevinski inženjer i nekadašnji dugogodišnji načelnik niške Uprave za planiranje i izgradnju Rodoljub Mihajlović rekao je da Srbija, a ne samo Niš imaju ogroman problem sa legalizacijom ili ozakonjenjem bespravno izgradjenih objekta, a bespravna gradnja je u čitavoj zemlji u ekspanziji.

Mihajlović je naveo da je više razloga za to što su bespravni investitori "preuzeli vlast", a jedan od glavnih razloga je što zakoni koji su donošeni prethodnih godina nisu napravili "oštar rez" i poslali jasnu poruku da posle roka koji je u zakonu dat nije moguća bespravna gradnja.

"Prvi pokušaj legalizacije u Nišu imali smo još 1995. godine. Na predlog Socijalističke partije Srbije, Skupština grada Niša je pokrenula postupak legalizacije, formirane su opštinske komisije i plaćale se takse, ali je taj pokušaj propao, a da tada nije ni precizirano koliki je broj nelegalno izgradjenih objekata. Sledeći pokušaj legalizacije imali smo 2003. godine donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji i po tadašnjim spisima grad Niš je imao 8.000 bespravno izgradjenih objekata. Tadašnji ministar gradjevinarstva Dragoslav Šumarac rekao je da će da 'poruši pola Srbije, ali da će red da se uvede'. Usledio je potom 2009. godine  takozvani 'Dulićev zakon' čije je jedno celo poglavlje nakon 12 meseci primene, poništio Ustavni sud, a potom je donet takozvani 'Veljin zakon' koji je dozvoljavao privremeni upis objekata sa rokom od godinu dana", podsetio je Mihajlović.

On je rekao da problem bespravne gradnje nije uspeo da reši ni Zakon o ozakonjenju koji je uz veliku najavu donet 2015. godine, a za koji se ispostavilo da ima puno paradoksa i nedostataka i čiji su pojedini članovi u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

"Velikim brojem zakona o legalizaciji ili ozakonjenju mi kao država poslali smo investitorima lošu poruku, kao u onoj priči 'ide vuk, ide vuk', a vuka nigde nema. Stalno smo u nekoj legalizaciji, a investitori poučeni tim iskustvom i dalje grade i to sve više, jer računaju ukoliko ne budu obuhvaćeni ovim zakonom biće narednim. U svim dosadašnjim legalizacijama investitori su imali mogućnost da se prijave i podnesu zahtev za legalizaciju bez ikakvih dokaza da objekat postoji. Zato imamo  slučajeve da su ljudi podnosili zahtev za legalizaciju, a da su naknadno počinjali da grade znajući da će završiti objekat dok dodju na red za legalizaciju. Pri tom, oni koji su legalno gradili nikada se nisu bunili što moraju da plate, recimo, 50.000 evra na ime doprinosa za uredjenje gradjevinskog zemljišta, a neko ima privilegiju da za 50.000 dinara ozakoni stan. Jedino se bespravni graditelji javljaju da kažu da je skupo, da neće i ne mogu da legalizuju objekat", izjavio je Mihajlović.

Kako je istakao, i sama vlast je svih prethodnih godina slala lošu poruku graditeljima bespravno gradeći objekte i ne kažnjavajući one koji grade bez gradjevinske dozvole.

"Sve institucije su gradile bez dozvole, verske zajednice, sudovi, obrazovne ustanove, policijske uprave. Gradili su pojedinci, sudije, policajci, profesori, doktori. Nema oblasti u kojoj nije gradjeno bez dozvole. Elektrodistribucija u Nišu ima na stotine zahteva za ozakonjenje, a preko 600 zahteva ima grad Niš. Bespravna gradnja je sankcionisana kao krivično delo sa zaprećenom zatvorskom kaznom. Da li je neko odgovarao zbog bespravne gradnje? Nije niko", rekao je Mihajlović.

Kako je ocenio, bespravni graditelji nisu jedini krivci za to što u Srbiji postoji na stotine hiljada bespravno izgradjenih objekata, već je i država doprinela tome jer nisu na vreme usvajani planski dokumenti.

"Bespravne gradnje bilo je sporadično 60-tih, 70-tih i 80-tih godina, ali kada su 90-tih krenule migracije unutar biše Jugoslavije, nije bilo planskih dokumenata za celo područje zemlje i onda su u okolini Beograda nikla čak cela naselja bez planske dokumentacije. Ljudi su dolazili i gradili individualne kuće, a onda su investitori videli da niko ne snosi sankcije za bespravnu gradnju, pa su tako i oni krenuli da grade. Medjutim, tome mora hitno da se stane na put, stručna javnost mora da ukaže kolika će biti šteta za celo društvo ako bespravni graditelji budu i dalje u ekspanziji. Sve lokalne samouprave bespravna gradnja koštaće enormno. Biće im veoma skupo, komplikovano i teško da izrade planove sa novoizgradjenim objektima bez dozvole, i da upodobe planove sa bespravnim objektima", izjavio je Mihajlović.

Prema njegovim rečima, postoji način da se stane na put bespravnoj gradnji i da se već izgradjeni objekti legalizuju, ali je za to potrebno da se donese zakon (sa malo članova) koji će precizno da definiše procedure i rokove, i da se zadati rokovi poštuju.

Potrebno je, dodao je Mihajlović, da se uradi avio snimak i da se uradi jedan vid reambulacije, odnosno da se faktičko stanje usaglasi sa katastarskim stanjem. To je, kazao je, prvi preduslov da se stane na put daljoj bespravnoj gradnji objekata.

"Neophodno je da se gradjevinska inspekcija osposobi da jednom nedeljno obilazi teren i proverava da nije započela bespravna gradnja nekog objekta. Vi sada imate situaciju da se izgradi objekat sa 20 stanova, a da gradjevinski inspektor ni jednom nije obišao gradilište. Satelitiski snimci gradova o kojima se govorilo da će biti pomagalo za povećanje efikanosti legalizacije su neupotrebljivi. Govorilo se u medijima da će imati rezoluciju do 20 centimetara, ali oni ne prikazuju konture objekata, već samo neke mrlje", rekao je Mihajlović.

Po njegovom mišljenju potrebno je izmeniti i takse za legalizaciju jer one koje se sada primenjuju ne mogu da budu afirmativne. Primera radi, dodao je Mihajlović, za poslovni prostor od 20-tak kvadrata u bilo kom selu ili prigradskom naselju potrebno je platiti taksu od 250.000 dinara, a ista toliko mora da se plati i za poslovni prostor te veličine u centru Beograda ili Niša.

"Neophodno je da se izmeni i jedna velika greška postojećeg zakona, a to je definisanje bespravno izgradjenih objekata i pravno i urbanistički. Bespravno izgradjene objekte zakon treba da tretira samo u pravnom smislu, da oni mogu da se prodaju i nasledjuju, ali ako na njih budemo primenjivali urbanistička pravila sve ostale parcele neće moći da budu izgradjene. Aktuelni zakon bespravno izgradjene objekte definiše kao pravno i urbanistički valjane, a time se devastira ceo okolni prostor za buduću izgranju", objasnio je Mihajlović.

Ukazao je da je jedan od uzroka nespeha svih dosadašnjih pokušaja legalizacije i to što su svi zakoni imali i političku komponentu i politika je regrutovala kadrove za sprovođenje legalizacije, što naravno nije išlo.

"Pokušavalo se da politika afirmiše sutruku, a bilo je potrebno sasvim obrnuto da stručna lica afirmišu politiku koju sprovode", rekao je Mihajlović.

Advokat Udruženja gradjana "Pravni centar Niš" Igor Milosavljević koji pruža besplatnu pravnu pomoć kazao je agenciji Beta da ne mali broj gradjana Niša traži pomoć oko prikupljanja dokumentacije neophodne za ozakonjenje objekata. Prema njegovim rečima gradjanima najveći problem predstavlja vlasništvo nad zemljištem na kome su izgradili kuću.

"Zemljište za gradnju se kupovalo bez papira i bez overe ugovora kod suda i sada se naslednici spore oko toga. Neki naslednici prvobitnog vlasnika zemljišta nisu u Srbiji i ne možete da ih pronadjete, neki su u zemlji ali ne žele da saradjuju. Ima i onih koji traže da im se ponovo isplati naknada za zemljište iako znaju da je njihov otac ili deda prilikom prodaje naplatio ceo iznos", rekao je Milosavljević.

Tekst je realizovan u okviru projekta Medijskog centra Beta u saradnji sa udruženjem Fraktal kao sastavni deo projekta "Udruženja gradjana kao ravnopravni partneri u monitoringu javnih finansija" i sprovodi se u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima 2014-2015 Evropske komisije.Izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove organizacija koje su podržale projekat.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.