AAA

POSMATRACI | 12.06.2019 15:45 > 12.06 15:45

Regionalna deponija 'Keleš' pod znakom pitanja


Izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Keleš“, koja je tokom 2015. i 2016.  u Nišu više puta najavljivana, trenutno je potpuno neizvesna.
Prema prvim najavama, gradnja "Keleša" trebalo je da krene u prvoj polovini 2016. godine na  prostoru od deset hektara izmedju Niša i Doljevca, a njegovom izgradnjom, kako je isticano,  dugoročno bi bio rešen problem odlaganja otpada grada Niša, sedam okolnih opština i Sokobanje. Reč je o više od 82.000 tona smeća godišnje, od kojih 90 odsto pripada Nišu, koje se sada skladište na smetlištima ili deponijama.

Posle dva neuspela medjunarodna tendera za izbor koncesionara (2015. i 2016. godine) bilo je reči da će on biti potražen u otvorenom pregovaračkom postupku, ali trećeg pokušaja nije ni bilo.

O „Kelešu“ se poslednji put u niškoj javnosti govorilo septembra prošle godine kada je grad pokrenuo inicijativu  za smenu direktor Regionalne razvojne agencije „Jug“ Bojan Avramović uz obrazloženje ta ustanova, nakon što je raspisala dva javna poziva za „Keleš“, od 2015. godine do tada, ništa nije preduzela da taj centar bude izgradjen.  „Keleš“ je tada ponovo dospeo u žižu javnosti, ali zapravo igrom slučaja, pošto je bilo pšte poznato da je inicijativa za smenu Avramovića pokrenuta zbog njegovog protivljenja da niški aerodrom predje u vlasništvo Republike.

„Keleš“, kao kapitalni projekat je i ove godine deo Programa razvoja grada, ali većina gradjana Niša veruje da će ostati samo „mrtvo slovo na papiru“.  U gradu sada malo ko i zna da je u decembru prošle Regionalna razvojna agencija „Jug“ donela odluku da više nije „javno telo“ za sprovodjenje projekta „Keleš“ i da će se time ubuduće baviti preduzeće „Niški region“ koje je osnovano u okviru tog projekta.

U Regionalnoj razvojnoj agenciji „Jug“ kazali su agenciji Beta da je u toku procedura koja će omogućiti da „Niški region“ dobije ovlašćenja neophodna da potraži privatnog partnera za realizaciju projekta „Keleš“ i da bude partner izabranoj kompaniji.

„Regionalna razvojna agencija „Jug“ je „Niškom regionu“ predala kompletnu dokumentaciju projekta „Keleš“. Sledeći korak je da skupštine svih osam lokalnih samouprava koje su uključene u projekat donesu odluku da se menja javno telo za sprovodjenje projekta, odnosno da to više nije RRA „Jug“ već „Niški region“, čiji su osnivači osam lokalnih samouprava (Niš, Sokobanja, Aleksinac, Doljevac, Ražanj, Svrljig, Gadžin Han, Merošina). Skupštine će vrlo brzo dobiti materijale koji su im potrebni da bi ušli u proceduru donošenja te odluke“, kazali su nadležni u Regionalnoj razvojnog agenciji „Jug“.

U toj agenciji su takodje rekli da je u toku provera da li je model javno-privatnog partnerstva koji je provobitno odobran za „Keleš“ dobar i da li će ostati ili će biti promenjen, ali verovatno da će biti zadržan.

„Regionalna razvojna agencija „Jug“ dala je značajan doprinos tom projektu, praktično je vodila ceo projekat, raspisala je dva tendera za izbor privatnog partnera, ali su se u medjuvremenu promenili  kapaciteti agencije. Pošto više nismo u mogućnosti da damo podjednan doprinos daljem razvoju tog projekta, zajedno sa osnivačem smo doneli  odluku da ovlašćenja prenesemo na „Niški region“ i da to preduzeće bude „javno telo“ za realizaciju projekta „Keleš“, naveli su u Regionalnoj razvojnoj agenciji „Jug“.

Prvi javni poziv za izbor koncesionara Regionalnog centra "Keleš" raspisan je maja 2015. godine, ali je propao jer  ni jedna kompanija koja se prijavila nije dostavila kompletnu dokumentaciju. Na drugi poziv RRA "Jug" za izbor koncesionara raspisan početkom 2016. godine prijavile su se dve kompanije iz Grčke, i po jedna iz Španije i Austrije, ali ni jedna od njih nije dostavila konkretnu ponudu.

Koncesionim aktom predvidjeno je da koncesionar upravlja "Kelešom" 25 godina, a grad Niš i sedam okolnih opština obavezale su se da će koncesionaru godišnje predavati najmanje 82.000 tona komunalnog otpada. Maksimalna cena za tretman otpada koju bi koncesionar dobijao odredjena je na 40 evra po toni.

Nekadašnji direktor RRA „Jug“ Bojan Avramović podsetio je za agenciju Beta da je osnovni razlog pokretanja koncesije „Keleš“ 2014. godine tadašnji problem sa gradskom deponijom na Bubnju, koja je po nalogu inspekcije nekoliko puta zatvarana zbog neispunjavanja standarda, i koja predstavlja decenijski problem Grada Niša ali i meštana doljevačke opštine koji žive u naseljima oko deponije.

Prema njegovim rečima tenderi za izbor koncesionara koji su raspisani 2015. i 2016. godine, a na kojima je učestovalo pet svetski poznatih kompanija, nisu uspeli iz dva razloga i to zbog cene za usluge tretmana i skladištenja otpada,  i zbog jasno  definisanih uslova poslovanja koncesionara sa gradjanima.

„Maksimalna cena koju smo definisali tenderskom dokumentacijom  od 40 evra po toni u startu je isključivala iz trke spalionice, dok su se ostale tehnologije uklapale. Klasično deponovanje otpada  kod nas, ali  i u svetu košta od 20-30 evra po toni. Sa separacijom otpada, proizvodnjom i prodajom energije i 40 evra po toni, koncesionar bi za 25 godina inkasirao najmanje oko 130 miliona evra, za investiciju od 20 do 35 miliona evra“, naglasio je Avramović.

On je kazao da bi nakon izgradnje „Keleleša“ računi gradjana za komunalne usluge bili veći od 10 do 15 odsto, jer i sada plaćaju Javno-komunalnom preduzeću Medijana za deponovanje oko 30 evra po toni.

„Ponudjači su tražili naknadu od 80 do 120 evra po toni, zavisno od tehnologije. To je, na sadašnjih 100 miliona evra koje gradjani plaćaju, još 100 do 150 miliona evra više ili ukupno fantastičnih 230 do 280 miliona evra, za investiciju od 35 miliona. Tako nešto jednostavno niti sam mogao, a nisam ni hteo da prihvatim, jer bi to bilo nenormalno povećanje računa gradjana. Druga stvar je što je u najmanju ruku bezobrazluk da nam se prodaje nešto tri puta skuplje nego što te iste kompanije naplaćuju u svojim državama, koje su mnogo bogatije od nas. Doslovce sam predstavnicima jedne multinacionalne kompanije rekao da  to što traže od nas je možda moguće u Africi i njihovim drugim kolonijama, a da to u Niš ne biva“, istakao je Avramović.

Kako je kazao Avramović, činjenica je da je priprema projekta uradjena u skladu sa zakonom i transparentno, te da nema ni jedne mrlje i zamerke na sam postupak bez obzira što su mnoge kompanije sigurno bile nezadovoljne jer im RRA „Jug“ nije "izlazila u susret" po mnogim njihovim zahtevima.

„Osim cene, drugi razlog za neuspeh tendera jesu jasno definisani uslovi poslovanja koncesionara sa gradjanima i jasno zaštićen javni interes opština.  Nema tajnih ugovora (nacrt ugovora je usvojila Skupština grada Niša), nismo dozvolili uticaj koncesionara na izradu koncesione dokumentacije, nemoguće je bilo da se imovinom grada garantuje za kredite koncesionara, nismo dozvolili  da se naplata usluga gradjanima  garantuje budžetom grada i opština, niti da grad Niš povuče donaciju iz fondova Evropske unije i pokloni je koncesionaru. Sve smo to videli u raznim javno privatnim partnerstvima i koncesijama koje su potpisane u ovoj zemlji“, izjavio je on.

Avramović je  rekao da je RRA „Jug“ na isti način, sa jasno definisanim uslovima poslovanja koncesionara sa gradjanima i jasno zaštićenim javnim interesom opština, postupala i u slučaju sa aerodromom i sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda, koji su bili decenijski problemi grada, a koji su se do 2015. godine smatrali nerešivim.

Dugogodišnji direktor niškog JKP „Mediana“ Bratislav Vučković mišljenja je da tenderi nisu bili uspešni  jer je bilo propusta prilikom donošenja odluke o izgradnji, odnosno nisu bili jasno definisani uslovi za izbor strateškog partnera i način tretmana otpada.

„Kada je u pitanju „Keleš“ postavlja se zapravo pitanje neophodnosti da taj projekat bude realizovan, uzimajući u obzir da se na samo 40 kilometara od Niša  ka Leskovcu nalazi deponija „Željkovac“ površine 80 hektara. Mislim da je neracionalno na tolikoj udaljenosti imati dva regionalna centra za upravljanje otpadom. Potrebno je razmisliti o tome, poštovati struku i smernice koje treba da izda Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ministarstvo treba da da jasne smernice, imajući u vidu udaljenost „Željkovca“ koji možda može da obuhvati i ovaj region“, izjavio je Vučković.

On je istakao da je JKP „Mediana“ prilično dobro sanirala deponiju na Bubnju i dodao da je to možda jedan od razloga nepreduzimanja mera za realizaciju projekta „Keleš“.

„Niška deponija je pre pet, šest godina bila tretirana kao najneuredjenija deponija u Srbiji. Za razliku od tog perioda, smatram da je deponija veoma uredjena i mislim da postoje preduslovi da tamo bude izgradjen regionalni reciklažni centar, a da ostatak otpada koji ostane posle separacije i izdvajanja završi na leskovačkom „Željkovcu“, kazao je Vučković.

Prema njegovim rečima, prilikom donošenja odluke o daljoj realizaciji projekta „Keleš“ potrebno je da mišljenje stručnjaka odnese prevagu nad bilo kojim drugim odlukama, pa i političkim, a prilikom izbora privatnog partnera treba biti obazriv kako ne bi došli u situaciju da lokalna samouprava ima troškove umesto benefita.


Tekst je realizovan u okviru projekta Medijskog centra Beta u saradnji sa udruženjem Fraktal kao sastavni deo projekta "Udruženja gradjana kao ravnopravni partneri u monitoringu javnih finansija" i sprovodi se u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima 2014-2015 Evropske komisije. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove organizacija koje su podržale projekat.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.