Kako je saopšteno iz kabineta poverenika, Šabić je u mišljenju upućenom Ministarstvu pravde naveo i da se "sa stanovišta predmeta, sadržine, metodologije i elementarne nomotehnike, može i mora staviti veoma veliki broj primedbi na Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti".
"U vezi s predmetom Zakona prvo što neizbežno pada u oči je da se malo, sasvim nedovoljno pažnje posvećuje takozvanim posebnim oblicima obrade podataka. Samo manji broj kratkih a nažalost ne baš jasnih odredbi posvećen je nekim od njih, poput arhiviranja, ali su potpuno neregulisani ostali neki posebni oblici kao što su video-nadzor ili direktni marketing, iako su veoma važni a u dosadašnjoj praksi su izazivali veliki broj problema", kazao je poverenik.
Navodeći da se "neshvatljivo" mnogo prostora posvećuje jednom obliku obrade podataka, poverenik je upozorio da se "u čak 59 članova Nacrta zakona predvidja da se obrada koju vrše 'nadležni organi' radi "gonjenja učinioca krivičnih dela, izvršenja sankcija i zaštite od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti" izuzima iz opšteg režima zaštite.
"Po tome nije precizirano na koje se konkretno organe ovo odnosi, u kojim postupcima i povodom kojih radnji, što ostavlja prostor za razna 'kreativna' tumačenja, odnosno zloupotrebe", ocenio je Šabić dodajući da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti težište mora imati na zaštiti prava gradjana a ne organa bezbednosti.
Komentarišući odnos normi Nacrta zakona prema povereniku, Šabić je naveo da se predvidjaju nove obimne obaveze te institucije "ali bez ikakve procene potrebnih sredstava za njihovo izvršavanje", kao i da se "suprotno svim realnim potrebama" ukida funkcija zamenika poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.
"Imajući u vidu već postojeća administrativna ili faktički uspostavljena ograničenja za poverenika, sasvim je nejasno kako se očekuje da se te obaveze izvršavaju", naveo je Šabić.
On je ocenio i da u odnosu na samu ličnost poverenika, Nacrt zakona predvidja "izuzetno rigidna ograničenja, kakva u našem pravnom poretku nisu predvidjena ni za jednog nosioca javne funkcije".
"Tako bi povereniku bilo zabranjeno da bude član bilo kog udruženja, što je ne samo bez presedana nego i sasvim apsurdno, jer ne bi mogao biti član udruženja pravnika, filatelista, numizmatičara, pri čemu se ignoriše 'sitnica' da je takva zabrana direktno suprotna članu 55 Ustava Srbije", naveo je Šabić.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u okviru koje zainteresovani mogu da dostave mišljenja i sugestije, počela je 1. decembra.
