AAA

KULTURA | 10.12.2019 14:05 > 10.12 14:05

AFP: Peter Handke, istraživač jezika koji uznemiruje


Neumorni istraživač u potrazi za jezikom, Austrijanac Peter Handke, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, plodan je pisac koji se bori protiv konvencija po cenu i žustrih polemika koje bacaju senku na njegov opus, ocenila je danas agencija Frans pres.

Handke je davno rekao da bi Nobelovu nagradu za književnost trebalo ukinuti. "To je lažna kanonizacija koja čitaocu ne donosi ništa", rekao je Handke koji sada ima 77 godina, a poznat je po elegantnoj silueti sa srebrnastom kosom i prodornim pogledom iza finih tankih naočara.
Mnogi su u svetu izdavaštva mislili da Handke, uprkos svojim svetski poznatim delima, neće nikad osvojiti Nobelovu nagradu zbog posvećenosti ratu u bivšoj Jugoslaviji.

Rodjen 1942. u Koruškoj, u Austriji, od majke slovenačkog i oca nemačkog porekla, Handke je postao jedan od retkih zapadnih intelektualaca koji je naklonjen Beogradu.

Nekoliko meseci posle masakra u Srebrenici 1995. godine, pisac odlazi u Srbiju i prenosi svoje utiske o putovanju. Handke 1999. godine protestuje zbog napada NATO-a na Beograd pominjući "novi Aušvic". Potom, sedam godina kasnije, odlazi na sahranu Slobodana Miloševića optuženog genocid i zločine protiv čovečnosti.

Medijski gledano, ta polemika je bacila senku na dugogodišnji rad pisca, ali Nobelova nagrada ga nije promenila. Od kada je saopšteno da je dobitnik to prestižnog priznanja, Handke je pokazao nelagodnost čak ljutnju prema novinarima koji uzaludno traže objašnjena za njegove stavove.

Jedan od najboljih poznavaoca Handkeov rada, Austrijanac Klaus Kastberger je rekao da je Handke "tvrdoglav kao mazga", poznat po prihvatanju "neprihvatljivih stavova" kao i po preplitanju "književnosti, politike i ličnog života".

Bez obzira na sve polemike, Handke je jedan od najčitanijih pisaca nemačkog govornog područja. Napisao oko 80 dela.

"Imam san i snagu da budem univerzalno biće", rekao je Handke pre nekoliko godina. Medjutim, pisac kritikuje "medjunarodnu književnost" u kojoj preovladjuje engleski jezik i "uniformisani jezik na strukturnom i gramatičkom nivou". Kritikovao je i novinarstvo koje "kolonijalizuje književnost kao rak".

Handke je sa 15 godina bio duboko dirnut delom "Pod suncem satane" Žorža Bernanosa koji je čitao dok je bio u katoličkom internatu. Kasnije će prekinuti studije prava u Beču i 1966. godine će izdati svoj prvi roman "Die Hornissen".

Pisac sa 24 godine kritikuje estetske principe "Grupe 47" koja se zalagala za posleratni način pisanja na nemačkom i protivi se unapred utvrdjenoj upotrebi jezika.

Handke je kao majstor proze razvio oštar i intenzivan stil govoreći da "ne treba tražiti smisao već osećaj".

Migracije i usamljenost su u centru njegovog plodnog opusa. Napisao je više od 40 romana, eseja, zbirki pesama, oko 15 pozorišnih predstavlja i scenarije za filmove.

Najpoznatiji je scenario za kultni film Vima Vendresa "Nebo nad Berlinom" (Der Himmel uber Berlin) iz 1987. godine, a koji počinje recitovanjem njegove čuvene "Poeme o detinjstvu" i stihom "Als das Kind Kind war" (Kad je dete, dete bilo).

Handke trenutno završava pozorišni komad koji će se naredne godine igrati na festivalu u Salcburgu.

Handke se 90-ih godina seli na periferiju Pariza u kuću u blizini jedne šume, koja piscu i šetaču, koji inače odlično govori francuski, predstavlja dodatni izvor inspiracije.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.