AAA

SU-PRO-MEDIA | 25.07.2019 18:54

Dragan Bujošević, generalni direktor Radio televizije Srbije - hvaljen i osporavan

Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS, javni medijski servis) prošle nedelje je produžio ugovor o radu generalnom direktoru Draganu Bujoševiću do isteka mandata 2020. godine.

Bujošević je u januaru navršio 65 godina i time stekao uslov za odlazak u starosnu penziju. Direktor fotografije RTS-a Vasko Vasović zbog toga mu je prigovorio da se ne pridržava upravo onih principa za koje se i sam zalaže.

„Slogan gospodina Bujoševića, izgovoren svakom radniku koji je tražio produžetak, bio je: Nema produžetka, nema izuzetka! Princip je isti za sve, sem za njega. Nijednom radniku koji je podneo molbu za produženje roka za odlazak u penziju nije hteo da potpiše, a bilo je mnogo podnetih zahteva, i to na tri, četiri ili šest meseci. Uglavnom da bi ljudi mogli da završe projekte koje su započeli“ – rekao je Vasović.

Bujošević je ceo radni vek proveo u novinarstvu i od njega se, kao višestruko nagradjivanog profesionalca, mnogo očekivalo na mestu direktora RTS, na koje je postavljen 2015. godine.

Odmah po dolasku na tu funkciju zatražio je efikasan i dugoročan način finansiranja RTS-a uz objašnjenje da od toga "presudno zavisi kakvu će produkciju imati najveći i najuticajniji medij u Srbiji." Zakonom o javnim servisima uvedena je „taksa“ od 150 dinara koja se plaća uz račun za struju, ali pošto to nije bilo dovoljno, dodatno finansiranje iz budžeta Skupština je do sada produžavala na svake dve godine.

Poslednjim izmenama zakona ovakvo kombinovano finansiranje je odobreno do kraja 2020. godine, s tim što je od početka 2019. iznos takse podignut na 220 dinara. Kako je saopštio RTS, u prošloj godini oko 46 odsto prihoda stiglo je iz pretplate, oko 28 odsto iz budžeta, a 26 odsto su sopstveni prihodi.

RTS jeste ostao najgledaniji i najuticajniji program u Srbiji, jedini koji ima i kulturne sadržaje i svoju produkciju serija i filmova. Ali, informativni program je na oštrom udaru opozicije i drugih oponenata vlasti, koji smatraju da javni servis krši pravila novinarske profesije i snažno podržava vladajući blok.

U zgradu RTS-a su u martu ove godine, prvi put posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine, upali nezadovoljni demonstranti koji su tražili da gostuju u Drugom dnevniku i objasne zahteve protesta „1 od 5 miliona“.

Bujošević je te večeri izjavio da su protesti „izgubili legitimitet“ blokadom i upadom demonstranata u zgradu javnog medijskog servisa.

„Zakon o javnim medijskim servisima kaže da je RTS institucionalno samostalna i nezavisna, a deo lidera opozicije koji je upao u RTS hteo je suprotno zakonu da odredjuje programsku šemu i programske sadržaje“, rekao je Bujošević u obraćanju u trećem Dnevniku RTS-a. On je kazao da zaposleni nisu mogli normalno da rade i da očekuje osudu svih novinarskih udruženja.

Zahtevima da opozicija dobije pravo da na RTS-u izloži svoj program, nije udovoljio ni te večeri ni u narednim mesecima. Medijski eksperti i aktivisti civilnog sektora navode da u vreme upada demonstranata RTS uopšte nije izveštavao o dogadjaju koji se odvijao pod prozorima redakcije, iako je za to bilo uslova.

Tokom upada, inače, niko nije povredjen a demonstranti predvodjeni liderima i aktivistima opozicije su se, nakon guranja sa policijom, mirno povukli iz zgrade. Opozicija je ovim upadom izrazila nezadovoljstvo zbog toga što nije zastupljena u
informativnom programu RTS.

Bujoševiću, koji je od ranije prepoznatljiv po autorskoj emisiji „Nije srpski ćutati“ na BK televiziji opozicioni političari i brojne kolege zameraju što upravo on sada ćuti na očigledna narušavanja prava javnosti na objektivno i nepristrasno izveštavanje i popušta pritiscima vlasti na medije.

Direktoru RTS-a ovog proleća obratio se i Strukovni sindikat, čiji je predsednik Dragomir Milošević tada naveo da su zaposleni nezadovoljni uslovima rada ali i načinom na koji se uredjuje javni servis. Sindikat je podsetio čelnike RTS na Zakon o javnim medijskim servisima, posebno naglašavajući odredbe o poštovanju profesionalnih standarda i kodeksa, kako bi se gradjanima omogućilo da formiraju sopstveno mišljenje o pojavama, dogadjajima i ličnostima.

Sindikat je ukazao i na nezakonito nagradjivanje zaposlenih na rukovodećim pozicijama zbog kojih se radnici RTS-a, kako navode, osećaju dvostruko poniženim.

Dragan Bujošević nikada nije odgovorio na brojne napade koje su se na račun pojedinih novinara RTS-a i uredjivačke politike ovog medija čuli i iz samog vrha države.

Bujošević je i ranije imao iskustvo u vodjenju uticajnih medija. U vreme dok je na vlasti bila Demokratska stranka (DS) bio je glavni urednik provladinog lista “Politika”. Tada je uspeo da pravi kvalitetne novine, koje su bile otvorene za sve političke opcije i bile kritične prema vlasti, što je rezultat njegovog nespornog, godinama gradjenog profesionalnog autoriteta.

Na čelu RTS-a, medjutim, nije uspeo da odoli pritiscima: debatne emisije sa gostima različitog političkog opredeljenja proterane i sa radija i sa televizije. Dragan Bujošević celu karijeru gradio je u novinarstvu, bez izleta u politiku ili u PR ili u neku sličnu delatnost. Rodjen je 1954. godine u Beogradu, gde je završio Fakultet političkih nauka.

Od 1976. do 1989. godine radio je u listu “Politika”. Karijeru je nastavio u Politikinom izdanju na engleskom "The International Weekly" gde je pisao o unutrašnjoj politici, bio urednik deska i zamenik glavnog urednika. U beogradski nedeljnik NIN prešao je 1993. godine, gde je jedno vreme bio i na mestima pomoćnika i zamenika glavnog urednika. Od 1997. do 1999. bio je glavni urednik u nedeljniku “Evropljanin”, koji je pokrenuo Slavko Ćuruvija, vlasnik lista "Dnevni
telegraf".

Bujošević i Ćuruvija su se tada zbližili i profesionalno i privatno, posebno kada su zajedno prošli kroz traumatičan period zabranjivanja lista “Evropljanin” 1998. godine, a potom i pravu državnu torturu kažnjavanja i nasilnog uzimanja privatne imovine zbog neplaćene drakonske kazne za kršenje Zakona o javnom informisanju.

Ćuruvija je u aprilu 1999. godine, u vreme bombardovanja Srbije, ubijen od pripadnika srpske tajne policije, po nalogu državnog vrha. Bujošević je u jednom intervjuu izričito rekao da je nalog za ubistvo Ćuruvije stigao direktno od Mirjane Marković, supruge tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Posle gašenja lista “Evropljanin”, za tadašnje prilike veoma modernog nedeljnika koji je okupio ekipu iskusnih profesionalaca, Bujošević se vratio u NIN, gde je narednih godina radio kao novinar i zamenik glavnog urednika. Uporedo sa NIN-om, počeo je 2001. godine da pravi TV-emisiju pod nazivom “Nije srpski ćutati” na televiziji BK, čiji je vlasnik bio tajkun Bogoljub Karić.

Bujošević je od te emisije, koja se emitovala sve do gašenja BK TV 2006. godine, napravio jedan od najgledanijih i najuticajnijih političkih emisija, u koju su dolazili najuticajniji srpski političari i biznismeni.

Nešto slično Bujošević je radio na TV Prva, gde je svake nedelje imao veoma gledanu političku emisiju pod nazivom "Stav Srbije". Iz tog serijala i danas se prepričava jedna emitovana pred izbore 2012. godine, u kojoj tadašnji lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić nije uspeo da sociologu Jovi Bakiću razjasni detalje u vezi sa svojom
diplomom i master studijama. Na predsedničkim izborima održanim nešto kasnije, Nikolić je postao predsednik Srbije.

U novembru 2008. godine Bujošević je postavljen za glavnog urednika lista “Politika”, što je prvi slučaj da urednik bude izabran na prethodno sprovedenom konkursu. Na tom mestu ostao je do 2013. godine, kada ga je zamenila Ljiljana Smajlović.

Bujošević je i koautor knjige "5. oktobar 24 sata prevrata", uzbudljivog svedočenja o dogadjajima 5. oktobra 2000. godine, kada je masovnim demonstracijama u centru Beograda svrgnut dotadašnji autoritarni režim Slobodana Miloševića. Tu knjigu napisao je sa kolegom i prijateljem Ivanom Radovanovićem.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.