AAA

SU-PRO-MEDIA | 08.08.2019 19:53

Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Poverenik bez Tvitera

Za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izabran je Milan Marinović, dosadašnji čelnik Prekršajnog suda u Beogradu, na predlog vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Izbor su obeležili napadi vladajuće koalicije na dosadašnjeg Poverenika Rodoljuba Šabića, kojem je mandat istekao krajem prošle godine, što bi moglo da se razume i kao poruka Marinoviću.

Predlog da izaberu Marinovića pred poslanike je stigao od skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, kome su dostavljene tri kandidature. Nevenu Ružić, angažovanu u službi Poverenika deset godina, kandidovali su opozicione
Demokratska stranka, Stranka moderne Srbije i poslanički klub Socijaldemokratska stranka-Narodna stranka. Iza njene kandidature stalo je više desetina organizacija nevladinog sektora.

Kao autsajder, očito, kandidovan je i advokat Bojan Milosavljević, iz Velikog Gradišta, kojeg su predložili koalicioni partneri naprednjaka: Pokret Socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka.

Predstavnici vlasti su dosadašnjeg poverenika Rodoljuba Šabića optužili da se bavio politikom. Zamerio im se reagovanjem u brojnim aferama, kao što je Sava mala, ili, pri kraju mandata, kad je nastojao da otkrije otkud SNS-u adrese penzionera kojima se Aleksandar Vučić obratio pismima zahvalnosti.

U vreme kad je Šabiću istekao mandat a procedura za izbor naslednika nije pokrenuta, šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović izjavio da će njihov predlog biti “sušta suprotnost” Šabiću, za kojeg je rekao da je bio opozicioni političar „zamaskiran funkcijom“ Poverenika.

Da se Marinović sprema na novu dužnost moglo se videti početkom godine, kada je u jednom intervjuu rekao da se neće ponovo kandidovati za predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, navodeći da na nekom drugom mestu može da pruži veći doprinos. Nije rekao na koju funkciju misli.

U biografiji, priloženoj uz kandidaturu za Poverenika, naveo je da je kao prekršajni sudija postupao u sudskim postupcima vodjenim po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Takodje, i da je kao dugodogišnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, u svojstvu odgovornog lica, postupao po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Marinović je, pred Odborom za kulturu i informisanje, suprotno od predstavnika vlasti koji su loše govorili o Šabiću, rekao da je sa službom Poverenika i Šabićem imao dobru saradnju.

Predsednik Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević, koja je podržala izbor Nevene Ružić, izjavio je da će se tek pokazati da li je takav nastup Marinovića samo odraz njegove pristojnosti ili nagoveštaj nekog „zaokreta“, s obzirom na odnos vlasti prema dosadašnjem povereniku.

Šabić je rekao da Marinovića zna kao „lepo vaspitanog čoveka, sa ozbiljnim znanjem u svojoj oblasti", ali da je pobedio boljeg kandidata voljom vladajuće stranke, te da ostaje da se vidi na čemu vlast zasniva uverenja da će joj biti "poželjan poverenik".

"Neko bi možda kalkulisao sa nemalim brojem odluka njegovog prekršajnog suda kojima je omogućavano nastupanje zastarelosti u skoro svim slučajevima kada je poverenik pokretao postupke protiv ’eliltnih’ predstavnika vlasti (Mali, Rističević, Lončar…), čak i nekim skandaloznim oslobadjajućim odlukama. Ali mislim da ne treba zaboraviti da je on
bio predsednik suda a ne sudeći sudija, da je ’elita’ i mimo njega, ’poprečnim vezama’ mogla da ’rešava probleme’“, rekao je Šabić.

Na pohvalne ocene Šabića o njemu, Marinović je uzvratio da su imali dobru komunikaciju, da je radio dosta korektno, da je „unapredio rad službe“ Poverenika, ali i da će biti neke razlike, navodeći da neće imati tviter nalog.

"Moja je želja da u potpunosti, koliko god mogu, a nadam se da ću moći, isključim bilo kakav uticaj bilo kakve politike na rad službe Poverenika, ali to istovremeno znači i da je pošteno da isključim svoj uticaj", rekao je Marinović za TV Prva, ogradivši se da nije na njemu da procenjuje da li je Šabić koristio funkciju za političku afirmaciju, već "na onima koji se bave politikom".

Obrazlažući zašto misli da će doneti nov kvalitet toj službi, Marinović je naveo da smatra da je sa dosadašnjeg mesta imao mogućnost za širi uvid nego Poverenik u dobre i loše strane zakona po kojima se konkretno postupalo, na tumačenje i primenu odredbi.

Iz redova opozicije, na izbor su stigli glasovi sumnje. Predsednik Nove stranke Zoran Živković je ocenio da se privodi kraju borba vlasti protiv nezavisnih institucija, a šef Pokreta Dveri Boško Obradović da onaj koga postavi SNS biva i njen poslušnik.

U skorije vreme, a pre izbora, ime Marinovića je došlo do šire javnosti pošto je protest “Jedan od pet miliona” završio u zgradi Radio-televizije Srbije. Novinari su ga opsedali za izjavu jer je nekoliko studenata ekspresno prekršajno kažnjeno, ali i odlukom Prekršajnog Apelacinog suda brzo pušteno iz zatvora u Padinskoj skeli.

To se poklopilo sa izjavom Vučića da će akteri tog „nasilja“, kako je rekao, biti kažnjeni, ali je zatim izjavio da se nada da će svi pritvoreni biti oslobodjeni, što je u stručnoj javnosti tumačeno i kao političko komandovanje pravosudju. Pažnju javnosti, barem opozicione, nedavno je na prekršajno kažnjavanje skrenula Inicijativa ne davimo Beograd. Ova nevladina organizacija saopštila je da je njen aktivista pozvan na odsluženje kazne zatvora od 20 dana zbog organizovanja protesta
povodom rušenja u slučaju Savamala, jer nije platio novčanu kaznu.

Iz biografije Marinovića se vidi da je, kako je rekao, „na neki način dete pravosudja jer je od pripravnika pa dalje bio u pravosudju“.

Završio je Pravni fakultet u Beogradu, pripravnik gradskog sudije za prekršaje postao je 1994., a 1998. je odlukom Vlade imenovan za sudiju za prekršaje.

Na pitanja da li će biti nezavistan u radu s obzirom da ga je predložila vladajuća stranka, on je uputio na zakon koji nalaže da kandidata za Poverenika predlaže neki od poslaničkih klubova i na iskustvo iz svoje biografije.

Marinović je podsetio da je na čelo Prekršajnog suda biran skupštinskom većinom 2014. godine, a na v.d. funkciju 2010, u vreme kada je “druga struktura bila na vlasti”. Od sredine ove godine je v.d. predsednika suda.

Tvrdi i da na njega nijedna vlast tokom decenije, koliko je proveo na čelu Prekršajnog suda u glavnom gradu, nije vršila pritisak.

Rekao je i da nije pristao da bude izabran za Poverenika da bi sprovodio bilo čiju političku volju, već samo interes gradjana.

Početkom 2010. godine je, inače, za vršioca dužnosti Višeg prekršajnog suda imenovan Zoran Pašalić. Pre dve godine postao je Zaštitnik gradjana, što je do tada bio Saša Janković, sa sličnom “reputacijom” kod vlasti kao i Šabić.

Kao angažmani od značaja za radnu biografiju Marinovića, navedeno je da predsednik Glavnog odbora Udruženja sudija prekršajnih sudova, član Programskog saveta Pravosudne akademije, zamenik člana u Komisiji za sprovodjenje Nacionalne strategije reforme pravosudja za period 2013.-2018. godina.

Kako je još navedeno, član je radne grupe za pripremu radnog teksta Strategije razvoja pravosudja za period 2019-2024. Posebno je istakao da je bio u radnoj grupi za izradu nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača, za koji je rekao da je ocenjen kao jedan od najboljih u Evropi.

U biografiji objavljenoj na sajtu Prekršajnog suda piše da je kao predstavnik sudija za prekršaje, u toku 2009. bio član radne grupe za izradu merila i kriterijuma za izbor sudija u Srbiji.

Bio je i član radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Izjavio je: „Dok kažnjavamo decu, vodje navijača sede u ložama“.

Marinović je rodjen 13. februara 1963. u Valjevu, oženjen je, otac jednog deteta.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.