AAA

SU-PRO-MEDIA | 06.05.2020 10:47

Fridom haus: Ni Srbija ni Crna Gora više nisu medju demokratijama

Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa prvi put posle 2003. nije svrstana u "delimično konsolidovane demokratije" već u kategoriju "hibridnih režima" u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Kako se navodi u izveštaju "Zemlje u tranziciji" kojim je obuhvaćeno 29 zemalja bivšeg SSSR i Istočne Evrope, korak u nazad iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" u kategoriju "hibridnih režima" pored Srbije načinila je i Crna Gora, dok su Kosovo i Severna Makedonija jedini u regionu Zapadnog Balkana ostvarili napredak.
Pojam "hibridni režim" odnosi se na države u kojima vlast istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore, u kojima su demokratske institucije krhke i postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i gradjanskih sloboda.

Na Balkanu su višegodišnje zarobljavanje države, zloupotrebe vlasti i "čvrste taktike" koje koristi Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Djukanović u Crnoj Gori doveli do toga da su prvi put od 2003. te zemlje ispale iz kategorije demokratija, navodi Fridom haus. Dodaje se da se ta promena dogadja u vreme kada je proces pristupanja EU zapao u neslaganja i više ne služi kao primer za demokratsku reformu, kada politika velikih sila i transnacionalne diplomatije pretvaraju Balkan u geostratešku šahovsku tablu.

U Srbiji se negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama vladavine beleže pet godina zaredom, navodi Fridom haus.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi da je vladajuća Srpska narpedna stranka (SNS) od dolaska na vlast 2012, sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

Na dnevni red skupštinskih sednica stavljani su gotvo isključivo predlozi vladajuće većine, a SNS "da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navodi se.

U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.

Navode se i ocene posmatrača Saveta Evrope i OEBS da su poslednji parlamentarni izbori 2016. godine pokazali da SNS "zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku izmedju državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru".

Rezultat svega navedenog je bojkot opozicije u radu parlamenta jer "ne osećaju da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike", navodi Fridom haus ali i dodaje da "iako je manevarski prostor političkih oponenata vlasti sužen, u lošim uslovima uvek treba dodatno razmotriti mogućnosti institucionalne borbe".

Ukupno gledano, izveštaj Fridom hausa pokazao je da se u celom posmatranom regionu beleži pad demokratskih pokazatelja. Broj zemalja ocenjenih kao demokratije nikada nije bio niži od 1995, kada je prvi put objavljen ovakav izveštaj od ukupno 29 zemalja 10 su demokatije, 10 hibridni režimi i devet autoritarni režimi.

Kosovo i Severna Makedonija jedini su iz regiona po oceni Fridom hausa ostvarili napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ali su i oni u grupi "hibridnih režima".

U toj kategoriji su i Albanija i BiH, dok je Hrvatska sada jedina iz regiona u grupi delimično konsolidovanih demokratija.

Izveštaj "Države u tranziciji" Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja što se izražava "ocenom demokratije" od jedan do sedam. Na osnovu toga države su svrstane u kategorije "konsolidovanih autoritarnih režima 1.00 do 2.00, "polukonsolidovane-konsolidovane autoritarne režime" 2.01 do 3.00, "tranzicione hibridne režime" 3.10 do 4.00, "polukonsolidovane demokratije" 4.01 do 5.00 i "konsolidovane demokratije" 5.01 do 7.00.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.