AAA

SU-PRO-MEDIA | 20.04.2018 10:25 > 20.04 10:28

Zemlja lažnih vesti


Informacija „Albanska zastava zakačena na graničnom prelazu Bogorodica“. objavljena je zajedno sa  slikom napravljenom, navodno, na graničnom prelazu Bogorodica, na makedonsko-grčkoj granici,  na kojoj je prikazana granična tabla sa  zalepljenom albanskom zastavom. U vesti se navodi da je na ulazu u Makedoniju, sa grčke strane, državni grb Makedonije  prekriven albanskom zastavom. Vest je objavilo nekoliko internet portala, a zatim na svojim internet stranicama i neki tradicionalni mediji. Medjitim, nekoliko sati kasnije, stugao je demanti makedonskog Мinistarstva unutrašnjih poslova (MUP) u kome se navodi:.
 
„U potpunosti su netačne i neistinite informacije i fotomontaže napravljene na nekoliko veb portala da je na graničnom prelazu Bogorodica postavljena zastava Albanije. Takav slučaj niјe prijavljen u MUP. Odmah po objavljivanju ovih neistinitih informacija provereno je navedeno mesto na graničnom prelazu Bogorodica i konstatovano da takav slučaj ne postoji”.
 
Lažna vest za albansku zastavu na makedonsko-grčkoj granici objavljena je u osetljivom momentu za multietničku Makedoniju. Samo nekoliko dana pre toga u parlamentu je   izglasan Zakon o jezicima kojim se proširuje upotreba albanskog jezika u makedonskim institucijama na celoj teritoriji zemlje, što je dodatno podgrejalo makedonski nacionalizam.

 
„Lažne vesti počinju da sve više dominiraju nad profesionalno obradjenim vestima. Na tu pojavu direktno utuče više činilaca medju kojima su poverenje u medije, kao i stvaranje kriterujima i vrednosti jednog društva. I jedna i druga stvar mnogo doprinose tome da se otvori ozbiljan porostor za fejk njuz (fake news)”, kaže direktor novinske agencije MIA Dragan Antonovski.
 
Lažne vesti u Makedoniji su toliko  česte  da se u javnosti  odomaćio izraz – zemlja lažnih vesti.
 
Tako je nedavno na nekoliko portala, pa čak i na jednom skopskom radiju, emitovana vest da albanski koalicioni  partner, Demokratska unija za integraciju (DUI), napušta Vladu Makedonije. Problem je što je to bila tačna vest ali pre tri godine, odnosno  2015. godine.
 
 
Poslanik DUI Artan Grubi, koji je tada saopštio vest o izlasku ministara ove stranke iz vlade, reagovao je na svom Fejsbuk profilu zbog  vesti koja je ničim izazvano ponovo emitovana marta ove godine, komentarom: „Zbog neznanja i “pljuni-zalepi” novinarstva moja izjava iz 2015. danas postaje lažna vest“.
 
Aleksandra Temenugova iz Instituta za kominikacijske studije,  je mišljenja da brzi razvoj novih medija stvara plodan teren za razmnožavanje lažnih vesti.
 
„Infomacije se dobijaju u nula vremena  ali nedostaje  možda ključni alat za medije provera informacije, kako bi se  plasirala  tačna i potvrdjena informacija”, kaže ona.
 
Temenugova pravi razliku izmedju lažnih vesti i dezinformacija, ali krajnji cilj i jednih i drugih je da budu prezentovani u javnosti kako bi se nanela šteta ili ostvario profit. Izvori plasiranja ovakvih informacija se često nalaze u krugu političkih ili biznis moćnika, koji po pravilu imaju i najveću korist od tih informacija.
 
„Ništa nije drugačije nego ranije, bilo da je reč o biznis centrima moći ili  političkim centrima moći. Različita je samо forma, odnosno pakovanje u kojima te lažne vesti stižu do nas”, kaže Temenugova.
 
 
Direktor agencije MIA Antonovski je još oštriji. Kaže da su političari I biznismeni kidnapovali novinarstvo i da ga sada zloupotrebljavaju za svoje potrebe. Najveći dobitnici su, ipak, političari.
 
„Političke elite, uglavnom, zato što je manipulacija spinovima, pravljenje nekakve političke klime, ambijenta,  od koristi onima koji se bore za vlast i nikome drugom. Svi ostali su luzeri”, smatra glavni urednik MIA.
 
Poplava lažnih vesti je, bar za sada, ne saglediva, jer su urnisani profesionalni standardi, objašnjava Antonovski.  
 
„Mislim da imamo niske profesionalne standarde. Ima puno medija koji ne ulažu u edukaciju, u profesionalizaciju, u mlade ljude koji će raditi po standardima. U ovom trenutku od svih medija koje imamo može da se napravii jedan profesionalni medij”, kaže Antonovski.
 
„Sve ove nus pojave koje nam se sada dešavaju možda treba da nas vrate nazad na prve časove na kojima smo studente učili osnovama novinarstva. Koji su osnovni principi prema kojima rade novinari:  proverena informacija, tačna, brza, pravedna”, kaže Temenugova.
 
 
Pored toga sigurno je potrebno i medijsko opismenjavanje publike da bi mogla da prepozna šta je lažna vest. Potrebno je razviti i sistemska rešenja za masovnu medijsku edukaciju tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, posebno imajući u vidu uticaj interneta i društvenih mreža na  nove generacije popularno zvane  “milenijalci”.
 

Izgleda da je odnos upravo  tinejdžera prema  lažnim vestima drugačiji i da su oni potpuno shvatili moć društvenih mreža. Globalno, izgleda da je najveću korist od lažnih vesti  iz Makedonije imao sadašnji američki predsednik Donald Tramp. Naime  u vreme njegove predsedničke izborne kampanje 2016. godine, u Velesu je napravljeno skoro 140 internet stranica na kojima su objavljivane lažne vesti. Reč je o izmišljenjiim, senzacionalističkim vestima u korist Trampa, a koje su plasirali makedonski tinejdžeri  preko društvenih mreža, najčešće  Fejsbuka. O tome su pisali strani mediji, a makedonski novinari koji su istraživali tu priču nisu previše voljni da govore pred kamerom.
 
Osnivač Fejsbuka Mark Cukerberg  (Zuckerber) je u intervjuu za Si-En-En (CNN) potvrdio da su i prošle godine, u vreme lokalnih izbora u SAD, ponovo detektovani lažni profili sa fejk vestima, locirani u Makedoniji.
 
“U 2017, u vreme specijalnih izbora za Senat u Alabami, postavili smo nove alate  napravljene da detektuju lažne korisnike koji pokušavaju da šire lažne vesti. Otkrili smo da puno lažnih korisnika dolazi iz Makedonije”, rekao je Cukerberg.  
 

O tome koliko je ozbiljan problem sa lažnim vestima pokazuje i izveštaj ekapertske grupe Evropske komisije iz marta ove godine,  koji sadrži  preporuke i savete za borbu protiv lažnih vesti i dezinfomacija koje se šire onlajn . Makedonija tokom evropskih integracionih procesa bi, verovatno, trebala da primeni i ove evopske savete na svom putu od “zemlje lažnih vesti” ka “zemlji proverenih informacija”.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.