AAA

SU-PRO-MEDIA | 27.06.2018 15:25 > 27.06 16:05

Zvaničnici protiv pristupa javnim dokumentima (VIDEO)

Prema Izveštaju Kancelarije za javne službe Vlade Kosova iz 2016 godine, pozitivno je odgovoreno na 90 odsto zahteva za pristup javnim dokumentima, odnosno od 2,169 zahteva, odgovor je dobilo 2,050 novinara i medija. Medjutim, na osnovu ankete u kojoj je učestvovalo samo 50 novinara, Asocijacija novinara Kosova je zaključila da su njihovi zahtevi za pristup javnim informacijama odbijeni u 78 odsto slučajeva.

Vehbi Kajtazi, glavni urednik istraživačkog online medija "Insajderi",  kaže da  njegov medij u čak 80 odsto slučajeva nije dobio tražene informacije.

"Postoji na desetine zahteva u kojima smo  tražili javne dokumente koje nismo dobili. Institucije znaju da novinari nemaju ni vremena, ni energije da pokreću sudske procedure jer one mogu da traju i pet ili šest godina. Zato odbijaju takve zahteve. Ovde situacija nije kao u drugim zemljama, na primer Americi, gde se u slučaju tužbe novinara slučaj razmotri u roku od 24 sata ili 48 sati", kaže Kajtazi.

Jeta Xhara, direktorka Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo na Kosovu (BIRN) kaže da bi Agencija za zaštitu podataka  trebala da se zove “Agencija za zaštitu premijera i političara od javnosti”, a zvaničnik za izdavanje javnih dokumenata "Zvaničnik protiv pristupa javnim dokumentima".

"Sve što rade zvaničnici je fiskultura kako bi izbegli da nam daju ta dokumenta. Interesantno je kako shvataju svoj posao. Zadatke su im servirali njihovi šefovi, terorišu ih, vrše pritisak i  oni se pod pritiskom za nas, javnost,  novinare i gradjane pretvaraju u zvaničnike protiv pristupa javnim dokumentima", smatra Xhara.   

Mediji i novinari uglavnom traže pristup dokumentima koji se se odnose na način trošenja budžeta Kosova, ili odluke, ugovore, tendere, kapitalne investicije, kao i subvencije.

Xhara kaže da je najveći problem dobijanje informacija o sadržaju ugovora i da nailaze na neverovatan otpor kada traže uvid u fakture potrošenog novca zvaničnika putem državnih bankovnih kartica.

"Tražili smo fakture troškova premijera i šest njegovih zamenika tokom 2013 godine, kao i svih narednih premijera. Agencija za zaštitu podataka je odgovorila  negativno, uz obrazloženje da će se tako otkriti lična dijeta premijera, odnosno šta je jeo. Dakle mi preko faktura možemo da ustanovimo da li je jeo povrće, meso ili nešto dijetalno", kaže Xhara.

Najeklatantniji slučaj je odbijanje da se obelodani Sporazum o prodaji Elektroenergetske mreže Kosova, u okviru koga su poklonjene i hidrocentrale, kao i Ugovora za izgradnju autoputa sa Behtel & Enka, u koji javnost još uvek nema uvid.

Pojedini novinari tvrde da postoji član koji zabranjuje objavljivanje tog dokumenta,  što nije u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.

"Od februara ove godine tražimo fakture troškova obeležavanja  Dana nezavisnosti Kosova. Danas je 10. maj, a mi još nismo dobili ni odgovor, ni dokumenta o troškovima proslave, odnosno o potrošenom novcu poreskih obveznika. Oni odbijaju da to urade. Mislim da mnogi od tih dokumenata imaju elemente krivičnog dela i da bi zvaničnike trebalo  krivično goniti  zbog donetih odluka", tvrdi Kajtazi.

Kosovske institucije i agencije su po zakonima Kosova obavezne da na svojim veb stranicama objave sve sporazume o tenderima, odluke, uredbe i ostala dokumenta od značaja za kosovsku javnost.

Medjutim, u zavisnosti od sadržaja nekog sporazuma ili ugovora, ova se obaveza ne poštuje uvek. Ne poštuje se ni zakonski rok od 7 do 15 dana u kojem je Agencija za pristup javnim dokumentima dužna da novinarima pruži tražene  informacije.

U takvoj atmosferi pravi podvig je predstavljao nedavni uspeh  medija i civilnog društva da spreče pokušaj izmene Zakona o pristupu javnim dokumentima.

"Poslednja inicijativa koju smo, sa brojnim aktivistima civilnog društva, uspeli da sprečimo je pokušaj Agencije za antikorupciju da promeni Zakon i tako odstrani podatke o keš novcu koji političari prijavljuju kao imovinu. Agencija je rekla 'neka prijave kuću, zemlju, ali ne i gotov novac'.  Dakle, pokušala je da sakrije od javnosti novac u kešu. Mi smo saznali za ovu inicijativu, odmah smo reagovali, tražili objašnjenje i mobilisali smo se kao  civilno drustvo. U roku od 24 sata dobili smo izjavu šefa za antikorupciju koji je rekao da smo ga krivo shvatili", kaže Xhara.

BIRN je nakon tužbe podnete pre pet godina konačno dobio sudski spor sa Agencijom za pristup javnim dokumentima, ali tek nakon godinu dana i uvid u ta dokumenta. Pokret “Govori” i Institut GAP su takođe dobili pravosnažne sudske odluke u njihovu korist, ali još uvek sudska odluka nije sprovedena.

Petrit Čolaku, istraživač u Asocijaciji novinara Kosova kaže da  je jedino rešenje da se Zakon o pristupu javnim dokumentima sprovodi praćenjem procedura. To znači da, ukoliko u određenom roku novinari ne dobiju odgovor, treba da se obrate Narodnom advokatu, a zatim i Tužilaštvu.

Medjutim, Vehbi Kajtazi napominje da novinari nemaju uvek vremena, energije niti finansijskih sredstava da se upuste u zakonske procedure koje po pravilu dugo traju i imaju neizvestan ishod.

Zato je  sajt „Insajderi” kako bi zadržao aktuelnost svojih istraživanja često primoran da objavi tekstove  bez  traženih informacija.  Posledica toga su česti verbalni napadi od strane političara, a u delu javnosti koji podleže takvoj propagandi, kreira se mišljenje da su novinari zapravo agresivni.

"Kultura transparentnosti i komunikacije sa medijima i javnošću još uvek ne postoji. Nedostaje polaganje računa i nedostaje odgovornost zbog nepolaganja računa. Drugo, mišljenja sam da oni uvek imaju šta da prikriju", smatra Kajtazi.

Kajtazi vidi izlaz iz ove situacije u dobrom funkcionisanju sudova kojima bi  prioritet bio razmatraje tužbi novinara zbog nemogućnosti da  pristupe javnim dokumentima. Idealno bi bilo da se ti predmeti procesuiraju u roku od mesec, najviše dva, čime bi se obavezale institucije da omoguće pristup  dokumentima.

"U trenutku kada ne sprovode odluku sudova, oni čine krivično delo.  A kada bi se jedan zvaničnik krivično gonio, neko kaznio zatvorom, neko novčanom kaznom, oni bi se disciplinovali i ne bi krili dokumentq, već bi svakom zahtevu za informacijama izašli u susret", kaže Kajtazi.

Iako je kosovski Zakon za pristup javnim dokumentima dobar,  Agencija za pristup takvim dokumentima nije nezavisna institucija. Civilno društvo i mediji smatraju da bi zato pravosudni sistem Kosova, kao nezavisna institucija, trebalo da efikasnijim sprovođenjem procesa sankcioniše institucije zbog nestransparentnosti i kršenja prava javnosti na informacije.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.