AAA

SU-PRO-MEDIA | 22.11.2019 17:55 > 22.11 17:55

Niš: Na 3.000 gradjana po jedan medij

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u Nišu trenutno postoje 94 medija, što je za pet više u odnosu na prošlu godinu.

U proteklih godinu dana u Nišu je povećan je broj dnevnih i periodičnih novina sa 16 na 18, broj portala porastao je sa 36 na 38, a u evidenciji APR-a sada se nalaze i dve uredjivački oblikovane internet stranice, dok je prošle godine bila samo jedna.
U odnosu na prošlu godinu nepromenjen je broj radija (11), kao i broj televizijskih programa (21) i ostao je isti broj takozvanih "nedefinisanih" medija (4), prema podacima APR-a.

Kada bi se medijska slika ocenjivala "sa strane", samo na osnovu zvanične evidencije, moglo bi se zaključiti da Nišlije imaju mogućnost da se odlično informišu i da je grad preplavljen novinarima i vestima koje stižu sa najrazličitijih portala, novina i televizija.

Cifra od 94 medija zaista zvuči impozantno za grad koji ima  300.000 stanovnika.

Stvarno stanje je medjutim, mnogo drugačije.

Portala "na papiru" ima 38, ali oni koji se zaista bave profesionalnim  novinarstvom i imaju zaposlene novinare mogu se izbrojati maltene na prste jedne ruke. Isto važi i za radio stanice i televizije.

Prema evidenciji APR-a u Nišu postoji trenutno 18 dnevnih i periodičnih novina, iako bi najveći broj gradjana Niša moglo da navede naziv samo jedne dnevne novine, a mali broj Nišlija  nazive još dva lista koji se štampaju periodično.

Na konferencijama za medije u Nišu, ukoliko se ne radi o predsedniku države ili nekom ministru (ili o podeli propusnica za Filmske susrete), teško da ćete uspeti da vidite više od tri novinara sa televizije i još tri novinara iz novina ili portala, bez obzira o kojoj temi je reč.

Iako broj medijskih kuća u Nišu poslednjih godina raste, broj novinara se stalno smanjuje tako da je sada sasvim sigurno manji od broja registrovanih medija.

Novinari u Nišu svedoci su da svakog meseca po jedan njihov kolega u potrazi za "normalnom" platom i bilo kakvim ugovorom o zaposlenju ode u Beograd ili inostranstvo, a ima i onih koji odustaju od novinarstva i rade druge najrazličitije poslove koji su manje stresni, a bolje plaćeni.

"Egzodus" niških novinara nastaviće se i dalje, jer niko nije optimista da će se stanje u medijima u bliskoj budućnosti promeniti.

Višak medija, manjak novinarstva

Dopisnica lista "Danas" Zorica Miladinović ocenila je da u Nišu, ali i u čitavoj zemlji "imamo medije, ali nemamo informisanje".

"Srbija je čudna zemlja u mnogim stvarima, čudna i u oblasti informisanja. Imam utisak da što više medija imamo, to imamo manje novinarstva", istakla je Miladinović za agenciju Beta.

Prema njenim rečima, lokalni mediji u Nišu bave se uglavnom pukim servisnim informisanjem, promocijom i propagandom, a izuzetno retko novinarstvom u pravom smislu te reči.

"Naročito nema istraživačkog novinarstva, toga nema ni u tragovima, uz časne izuzetke. Mislim da je tome doprinelo konkursno sufinansiranje medija, jer su se ti konkursi pretvorili u novinarske kuhinje. Mediji dobijaju novac da bi preživeli", kazala je Miladinović.

Potpuno je, dodala je Miladinović, pogažena prvobitna ideja, zbog koje su konkursi ustanovljeni, da se sufinansiraju medijski projekti od javnog interesa koji ne predstavljaju redovnu produkciju.

"Došli smo u situaciju da se finansira redovna produkcija i uglavnom neke 'soft' teme. Nema istraživačkog novinarstva koje je, po mom dubokom uverenju, jedino pravo novinarstvo. Sve ostalo je informisanje", naglasila je Miladinović.

Ona je kazala da mi imamo "inflaciju" medija, ali je pitanje koliko su to pravi mediji, naročito u profesionalnom smislu.

"Do 'inflacije' medija je došlo pre svega zbog loše situacije u medijskoj oblasti, zbog loše ekonomske situacije i konkursnog sufinasiranja koje prosto tera novinare da osnivaju medije i da apliciraju na konkurse. Mediji se gomilaju, a da pri tom nemamo napredak u oblasti informisanja", izjavila je Miladinović.

Po njenom mišljenju, nešto veoma ozbiljno mora da se preduzme, a za početak bi trebalo organizovati ozbiljnu javnu raspravu u kojoj bi učestvovali isključivo mediji i medijski radnici, i koja bi dovela "do iole zajedničkih stavova šta nam je činiti".

"Mislim da konkursno finansiranje nije dobar način za opstanak medija i smatram da moramo da ustanovimo regionalne javne servise koji bi iole držali do profesionalnih standarda. Mi regionalne javne servise do sada nismo imali. Bila su to javna preduzeća kojima je gazdovala trenutna garnitura na vlasti", rekla je Miladinović.

Ona je ocenila da privatizacija medija ništa nije unapredila, već je dovela do "survavanja profesionalnih standarda".

"Da bi promenili stanje u medijima moramo da menjamo ponovo i medijsku strategiju i zakone. Nemamo ni samostalna i nezavisna regulatorna tela. Sankcionisanje kršenja profesionalnih pravila mora da bude oštrije, neke "opomenice" ne pomažu", izjavila je Miladinović.

Kako je kazala Miladinović, trenutno stanje u oblasti informisanja je takvo kakvo jeste i zbog izuzetno lošeg ekonomskog i socijalnog položaja novinara.

"Ma koliko pričali da u ovoj zemlji cveta 1.000 cvetova, prosečna plata od 500 evra koja se ovih dana najavljuje do kraja godine, za većinu novinara u Srbiji je "misaona imenica", naročito za novinare u lokalnim medijima", kazala je.

Prema njenim rečima u novinarstvu definitivno postoji prekarijat, novinari su zbog malih plata primorani da "tezgare" u brojnim projektima i da se opredeljuju da li će da kupe hleb i budu poslušni ili će da budu ljudi od integriteta i da ostanu bez hleba. "To je uvek težak izbor. Cena se plaća i u jednom i u drugom slučaju", istakla je Miladinović.

Državni novac namenjen informisanju

Predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) Mladen Jovanović rekao je agenciji Beta da je u odnosu na druge manje gradove i mesta u našoj zemlji Niš "još i srećan" što ima nekoliko nezavisnih medija koji opstaju uprkos svim pritiscima i što još ima deo novinarske zajednice koji je posvećen nezavisnom novinarstvu.

"U drugim sredinama gde nema Južnih vesti, Bete ili novinara lista Danas, strah je daleko veći i ljudi su uplašeni da bilo šta kažu ili urade. Postoji široko neznanje ljudi šta se dešava u tim mestima", izjavio je Jovanović.

Jovanović kaže da je "zastrašujuće" poredjenje toga gde ide državni novac namenjen informisanju gradjana i toga kako izveštavaju mediji koji su bliski režimu.

"Mi kao gradjani finansiramo medije da nas lažu", zaključuje Jovanović. 

"Ukoliko se spustimo na nivo lokalnih i regionalnih medija, osim na Južnim vestima ništa relevantno ne mogu da saznam ni na jednom drugom mediju u Nišu. Televizija Belami nešto otvorenije izveštava kada ne dobije sredstva grada, svi ostali mediji su propaganda mašinerija kojoj mislim da više niko ne veruje", izjavio je Jovanović.

Sagovornik Bete je komentarisao kao neverovatan podatak da je u Nišu registrovano 94 medija i dodao da je bio ubedjen da postoji 20 do 30 registrovanih medija, s tim što su mnogi medju njima neaktivni.

"Trebalo bi ispitati koji su to mediji, ko sve od njih dobija sredstva na konkursima lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje. Ne bih se iznenadio da pronadjemo da postoje potpuno fantomski mediji kroz koje odlazi državni novac namenjen javnom informisanju", naglasio je Jovanović.

Takvo okriće, dodao je Jovanović, ne bi predstavljalo iznenadjenje s obzirom da u civilnom sektoru poslednje tri godine traje formiranja vladinih nevladinih organizacija i nevladinih organizacija Srpske napredne stranke, upravo sa ciljem da se prazni budžet koji je namenjen nevladinim organizacijama.

Novinarski podmladak

Studijski program novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu godišnje završi oko 30 studenata, a sekretar Departmana za komunikologiju i novinarstvo Dušan Aleksić kazao je da se ti mladi ljudi po diplomiranju upošljavaju na različite načine.

"Jedan broj studenata nastavlja da se bavi naukom na master i doktorskim studijama, a jedan broj naših studenata posao pronalazi van Niša, u svom rodnom mestu. Pošto je tržište tradicionalnih medija poput radija i televizije  u Nišu limitirano, studenti posao pronalaze na onlajn portalima koji već postoje ili osnivaju svoje portale", rekao je Aleksić agenciji Beta.  

Prema njegovm rečima, dosta diplomiranih studenata novinarstva iz Niša, posao je pronašlo u velikim redakcijama u Beogradu, a u poslednje vreme ima i onih koji odlaze na Kosovo i tamo pronalaze posao u različitim projektima.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.