AAA

TEHNOLOGIJA | 09.06.2020 16:45 > 09.06 16:45

RCC: Budućnost je u digitalnoj transformaciji, minus tamna strana


Generalna seskretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Maljinda Bregu u autorskom članku razmatra uticaj tehnologije u ovom vremenima i ukazuje da društva Zapadnog Balkana mogu pametno osmišljenim politikama da ostvare najveće moguće koristi od digitalne transformacije, a da istovremeno svedu na najmanju moguću meru neizbežne poteškoće.

"Moram reći da nam je u ovim nezapamćenim vremenima tehnologija omogućila da radimo, obrazujemo se i proživljavamo emocije iako smo fizički razdvojeni. Pitan se s obzirom na visoke uloge, kuda to idemo ako naša društva budu imala hrabrosti da usadjena verovanja o tržištu, načinu rada, načinu života izazovu kroz digitalnu transformaciju?!", napisala je Bregu, prenosi RCC.
Prema Balkanskom barometru za 2020. godinu 68 odsto gradjana Zapadnog Balkana pandemiju virusa COVID-19 vidi kao pretnju za svoj posao ili posao članova svoje porodice.

"Izolacija je donela veliki porast stope nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu, izmedju pet i više od 30 odsto. Bez modernih tehnologija koje su omogućile rad od kuće i sačuvale radna mesta, ovaj broj bi, medjutim, bio još i veći", piše Bregu i navodi da 68 gradjana Zapadnog Balkana pandemiju virusa Covid-19 vidi kao pretnju svom poslu ili poslu članova svoje porodice, a njih 35 odsto je nestrpljivo da se vrati na posao.

Ona je navela da je region prigrlio digitalni svet i da više ne može nazad, a da je Kovid-19 pokazao da biti upoznat sa tehnološkim dostignućima i znati koristiti sve postojeće platforme nije izbor, već norma.

Bregu ukazuje da se treba pitati da li bi čak i bez potrebe za usavršavanjem digitalnih veština zbog pandemije, u ovom digitalnom dobu mogao da se obavlja sadašnji posao bez toga.

"Mislim da ne, a nakon ovoga će to biti još izraženije", navodi Bregu.

Balkanski barometar za 2020. pokazuje da 80 odsto menadžera na Zapadnom Balkanu smatra digitalne vštine veoma važnim za poslovanje, a 55 odsto firmi u regionu obezbjedjuje neki oblik edukacije radi unaprjedjenja digitalnih veština svojih radnika.

Evropska komisija procenjuje da će u budućnosti za skoro 90 odsto radnih mesta biti potrebno imati odredjene digitalne veštine, navodi Bregu i ukazuje da se srednja klasa smanjuje u regionu Zapadnog Blakana, a da je nezaposlenost ili nedovoljna zaposlenost mladih i žena poprimila razmere epidemije u svim zapadnobalkanskim ekonomijama.

Podseća da je u svetu 2000. bilo samo 361 milion korisinka interneta, a 2019. ih je bilo 4,5 milijardi, a čak je i region Zapadnog Balkana počeo sustizati taj trend.

Prema statističkim podacima za 2019. godinu Zapadni Balkan je imao približno 15 miliona korisnika interneta, kog samo oko 17 odsto gradjana u regionu kaže da ne koristi, i to većinom oni stariji od 65 godina.

Zapadni Balkan se obično smatra regionom koji još uvek ne ide u korak sa tehnologijom najrazvijenijih zemalja, ali je ova situacija pokazala koliko brzo može da se prilagodi, navodi Bregu.

Sa širenjem društvenih medija, aplikacija za slanje i primanje poruka i poziva, 69 odsto gradjana Zapadnog Balkana koristi internet kao sredstvo komunikacije, navodi Bregu.

Podseća da nešto više od godinu dana deli Zapadni Balkan od potpunog ukidanja troškova rominga u celom regionu. Ta inicijativa je započela u aprilu 2019. godine kada su Savet za regionalnu saradnju i Evropska unija omogućili dogovor svih šest ekonomija u regionu.

Prodaja putem interneta čini značajan izvor prihoda prema 30 odsto rukovodilaca preduzeća sa Zapadnog Balkana.

Proteklih nekoliko godina zabeležen je napredak, uz različit stepen uspešnosti u digitalnoj transformaciji širom regiona i u različitim oblastima, a postoje i ohrabrujuće prognoze zahvaljujući većim naporima koji se ulažu u svim ekonomijama.

"Zapadni Balkan, medjutim, zaostaje za prosekom Evropske unije u brojnim oblastima digitalizacije. Region treba da počne da sprovodi složene reforme kako bi odgovorio na izazove brze tehnološke revolucije", napisala je Bregu.

Kao primer uzima elektronsku trgovinu koja potrošačima i firmama daje veće koristi i veći izbor prilikom kupovine i prodaje na itnernetu. Uzmimo za primjer elektronsku trgovinu.

Procene za 2020. godinu pokazuju da je e-trgovina na Zapadnom Balkanu u porastu i da bi prihodi od nje mogli iznositi oko 850 miliona evra, da oko oko 6,6 miliona korisnika elektronske trgovine.

Medjutim uprkos većoj ulozi elektronske trgovine za gradjane i firme u regionu kupovina putem interneta je i dalje umerena a broj kupaca na internetu na Zapadnom Balkanu kreće se izmedju tri i 32 odsto, što je manje od polovine proska Evropske unije od 68 odsto.

Tačno je da digitalna transformacija izlaže ekonomije Zapadnog Balkana stalnom pritisku da bude glavni prioritet za poslovni i ekonomski rast. Napredak tehnologije će imati indirektan uticaj na širu industriju, te će unaprediti i donijeti dodanu vrednost rada, ali samo ako region nauči kako tehnološku moć da koristi u ispravne svrhe.

Program digitalne transformacije Zapadnog Balkana za period 2021-2024. godina, koji finansira Evropska unija, nalazi se u fazi pripreme i čini će okosnicu društveno-ekonomskog oporavka Zapadnog Balkana, koji je duboko i pravovremeno povezan sa naporima koje Evropska unija ulaže u oporavak.

"Želimo stvoriti temelj za regionalni Jedinstveni digitalni prostor i Zapadni Balkan učiniti spremnim za digitalno doba, nadahnut ekonomijom i društvenim ciljevima zasnovanim na digitalnoj transformaciji. Pri tome mislim na unapredjenje digitalne infrastrukture i povezanosti, stvaranje pouzdanog regionalnog prostora i konkurentnog okruženja za inovativne firme, kao i rad na usavršavanju digitalnih veština," navodi Bregu dodajući da se ljudi povezuju na dubljem nivou nego mašine i da su oni žila kucavica ove revolucije.

Ukazala je da sa digitalizacijom dolaze i rizici, i da početkom 1990-ih možda nije znalo za kibernetičke pretnje ili se u regionu nisu plašili da će to uticati na njih.

"Ali sada? Možemo li sada da ne stepimo od svih pitanja privatnosti podataka, curenja informacija, povreda privatnosti, pa čak i ugroženih demokratija?" naglasila je Bregu.

Odgovor, kako navodi, nije u poricanju već u pametno osmišljenim politiama kojima se ostvaruju najveće moguće koristi od digitalne transformacije dok se neizbežne poteškoće svode na najmanju moguću meru.

"Kao što je Džon Bruner rekao 'Trebalo bi biti automatizovano, ali ipak pritisnite ovo dugme'".


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.