AAA

DRUSTVO MIGRANTI | 14.03.2023 16:45 > 14.03 17:43

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila očekuje veći priliv migranata u Srbiju

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, ocenio je danas da je moguće očekivati intenzivniji priiliv migranata u Srbiji kojoj je, kako je ukazao, neophodan efikasan sistem azila i prihvata tih ljudi.

On je za agenciju Beta kazao da krijumčarske rute i dalje funkcionišu, te da će priliv ljudi zavisiti od mnogih okolnosti uključujući i situaciju u zemljotresom pogodjenoj Turskoj, ali i odnosa Grčke i Bugarske prema migracijama.

"Mnogo faktora utiče na migracije, a trendovi su uzlazni i ne možemo da očekujemo da će stati ili nestati u ovoj godini", kazao je Djurović.

Kazao je da incijative da se migracije suzbiju i zaustave putem fizičkih ograničavanja na granicama i kroz podizanje ograde predstavljaju kratkoročnu meru i da ona ne rešava uzroke migracije.

Po njegovm rečima, ljudi koji posle prelaska ograde izmedju dve zemlje budu vraćeni nazad, i dalje su na nekoliko metara od te ograde i pokušavaju iznova i iznova da je predju.

"Srbiji je potrebno da sistem funkcioniše i da prihvat azila bude efikasan, da tako može da se ima kontrola... da bude sigurna da nikom ne budu ugrožena prava, da lokalne sredine budu zaštećene", rekao je on.

Kazao je da nisu logična očekivanja da će migranti samo doći i proći kroz Srbiju, te ocenio da se takvim stavovima rizikuje da Srbija postane mesto za krijumčarenje ljudi.

Po njegovim rečima, policija je krajem prošle godine stalnim akcijama suzbila krijumačarske lance, ali se oni ponovo uspostavljaju.

"Za Srbiju, u konteksu okolnosti, potrebno je da izgradi efikasan sistem azila i sistem prihvata i mi još nismo stigli do tog nivoa", kazao je on.

Po njegovim rečimi, kada se u Srbiji govori o sistemu u vezi s migrantima, samo se priča o prihvatu ljudi i zadovljavanju njihovih osnovnih humanitarnih potreba, a "ne govori se o utvrdjivanju njihovog statusa, odnosno ko je ko u zemlji i ko ima pravo da traži azil, a ko ne", kazao je on.

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije saopštio je 30. januara da je tokom prethodne godine u prihvatnim centrima i centrima za azil evidentirano 124.127 migranata.

"Zabeleženo je da se pojedini migranti zadržavaju duže, a drugi kraće, a prosečno vreme zadržavanja (2022) bilo je 16 dana. Tokom 2021. prosečno vreme zadržavanja bilo je 30 dana, a u 2020. godine 36 dana", saopštio je Komesarijat.

Najzastupljenijih pet zemalja porekla migranata registrovanih tokom 2022. su: Avganistan 36,13 odsto, Sirija 29,19, Pakistan 11,89, Maroko 7,92 i Indija 4,04 odsto.

Tokom 2022. ukupno samo 25 osoba je dobilo pozitivno rešenje o zaštiti, od čega je 15 dobilo takozvanu supsidijarnu zaštitu, a 10 status izbeglice, odnosno rešenje o azilu.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.