Na predstavljanju publikacije Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju (HCIT) i Centra za kriznu politiku i regovanje (CRPC) u Beogradu, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da je 2018. godine u Srbiju došlo upola manje migranata nego 2017. godine, kada je u njoj bilo oko 7.000 migranata.
Pomoćnik srpskog komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov rekao je da je u Srbiji bilo oko 8.000 migranata prošle godine, da je pre desetak dana taj broj pao na 2.000 i da je sada u porastu.
"Suština je čvrsto zategnuta severna granica i madjarska politika, po kojoj je u Srbiji sve dozvoljeno, a kod njih ništa", kazao je Gerginov i dodao da to za posledicu ima povećan broj migranata u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
On je kazao da je Srbija primila i integrisala veliki broj migranata, ali da oni u njoj ne žele da ostanu. "Daleko smo od nekakvog ozbiljnog integrativnog procesa", kazao je Gerginov.
Priliv izbeglica i migranata u Srbiji 2017. većinom se odvijao preko krijumčarskih mreža i puteva, navodi se u publikaciji i dodaje da podaci UNHCR-a i nevladinih organizacija pokazuju da je izmedju 1.000 i 1.500 migranata boravilo u napuštenim barakama kod železničke stanice u Beogradu, dok je manji broj boravio i na severu i zapadu zemlje u pograničnim delovim prema Madjarskoj i Hrvatskoj.
Prema publikaciji, pretpostavlja se da je tokom proleća odredjeni broj migranata uspeo da napusti Srbiju ilegalno preko Rumunije, Madjarske i nešto manje preko Hrvatske, jer je oko 4.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata boravilo na teritoriji Srbije.
Procenjuje se da je s novim talasom migracija početkom jeseni prošle godine svaka treća osoba na severu zemlje novopridošla, a da su oko 1,5 odsto novopridošlih bili iranski državljani koji u Srbiju dolaze legalnim putem, nakon sporazuma Irana i Srbije o bezviznom režimu u septembru 2017. godine.
Takodje, utvrdjeno je da se u istom periodu povećava i broj kurdskih izbeglica koje napuštaju Irak nakon referenduma o nezavisnosti.
HCIT je dokumentovao i slučajeve kolektivnog proterivanja stranaca iz okolnih EU država u Srbiju kroz prikupljanje ličnih svedočenja tih ljudi koji su u mnogim slučajevima bili izloženi nasilju, nehumanom i ponižavajućem tretmanu od strane policijskih patrola na granicama tih EU država.
"U graničnim delovima s Madjarskom, Hrvatskom, ali i Rumunijom HCIT je dokumentovao preko 530 incidenata u koje je bilo uključeno skoro 6.000 ljudi koji su pokušavalai da nastave svoj put dalje ka EU. Mnogi su čak vrlo brutalno bili sprečeni i vraćeni neformalno u Srbiju", navodi se u publikaciji.
CKPR je zabeležio 53 izveštaja za skoro 700 osoba koje su vraćene iz Madjarske, Hrvatske i Rumunije, a HCIT je zabeležio povratak u Srbiju najmanje 90 tražilaca azila kojima je zahtev odbijen u Madjarskoj.
U terenskom radu članovi obe organizacije susreću se s migrantima kojima je potrebna pomoć i informacije, kao i psihološka podrška, jer su se često suočavali s fizičkim i psihičkim nasilje, kradjama, pretnjama, prinudom, nasiljem zasnovanom na polu i rodu, trgovinom ljudima, eksploatacijom i slično.
"Barake iza glavne železničke stanice u Beogradu su se u prvom delu 2017. godine pretvorile u najveće neformalno naselje izbeglica i migranata u zemlji", piše u publikaciji i dodaje se da su u prva četiri meseca 2017. godine skoro dve trećine dece u barakama najčešće bili maloletnici bez roditeljske pratnje poreklom iz Avganistana i Pakistana .
Publikacija je izradjena u okviru projekta koji se sprovodi uz podršku UNHCR-a.
