AAA

REGION | 23.07.2019 16:30 > 23.07 16:30

Grčki djaci kraće u klupama od drugih, test PISA ukazuje na probleme

Grčki djaci provode u klupama manje vremena nego drugi, piše danas atinski list "Katimerini" i ukazuje da su i kvalitet i trajanje nastave merila njene uspešnosti koja se meri i povremenim medjunarodnim takmičenjem, testom PISA.Sa 748 sati nastave godišnje u osnovnim školama i 791 satom u srednjim, prosveta u Grčkoj ide suprotno smeru drugih zemalja Evrope.

Ne samo što je "fond časova" u Grčkoj medju najmanjim u Evropi, nego se grčki sistem obrazovanja od drugih "razlikuje po ključnim merilima", na šta ukazuje preporuka EU o tome (Recommended Annual instruction Time in Full Compulsory Education in Europe 2018-2019).

Taj dokument sadrži minimalno preporučeno vreme nastave u obaveznom, opštem obrazovanju od prvog razreda osnovne škole, do završetka srednje u ​​školskoj godini 2018/19 u 43 evropska obrazovna sistema.

Pokazalo se da je Grčka medju malobrojnim zemljama sa smanjenjem (za čak 25,5 odsto 2018-19. u odnosu na 2017-18.) "fonda časova" u osnovnom obrazovanju. Ostale zemlje s tim padom su Češka, Slovačka i Belgija.

Čitanje, pisanje i književnost uglavnom predstavljaju glavninu "fonda časova" na svim nivoima obrazovanja u Grčkoj, posebno u osnovnim školama.

Kao i u ostalim zemljama, nastava tokom obaveznog obrazovanja u Grčkoj u proseku čini 25 odsto ukupnog trajanja nastave sve do završetka univerzitetskih studija.

Medjutim, samo u Grčkoj vreme nastave u srednjim školama čini više od 20 odsto ukupnog nastavnog vremena od prvog razreda osnovne škole, do diplomiranja na nekom fakultetu.

Po trajanju nastave matematike, Grčka je pri dnu liste zemalja s najmanje časova u obaveznom obrazovanju (ukupno 125 u osnovnoj i 96 sati u srednjoj školi).

Nastava prirodnih nauka u proseku u osnovnoj školi u Grčkoj traje 272 sata, što nije ni trećina prosečnog vremena posvećenog čitanju, pisanju i književnosti, a manje je od polovine prosečnog trajanja nastave matematike.

Medjutim, u srednjoj školi u Grčkoj broj časova za prirodne nauke je sličan broju časova matematike, a nešto je manji od broja časova jezika.

Pored podučavanja osnovnih veština razumevanja teksta, matematike i prirodnih nauka, grčko obavezno obrazovanje daje malo za razvoj praktičnih veština, prenosi atinski list.

Isto je i s nastavom društvenim nauka, a malo je i časova umetnosti, časova opštih opcionih predmeta i opcionih predmete koje uvode same škole na osnovu lokalne istorije, tradicije, ekonomije.

Profesorka matematike i sociologije obrazovanja i bivša državna menadžerka takmičenja PISA koje priredjuje svetska razvojna organizacija OECD, Hrisa Sofianopulu, izjavila je za "Katimerini" da je "utvrdjeno da, kako raste vreme nastave, tako se poboljšava uspeh učenika posebno iz ugroženih sredina ekonomski lošije stojeći slojevi, imigranti".

"Naravno, ključno je kontinuirano stručno praćenje nastave, da bi se procenilo da li je za nešto potrebno produžiti vreme, a za nešto ga skratiti”, rekla je ona.

Na poslednjem takmičenju PISA 2015. godine, čak skoro trećina 29,8 odsto djaka u Grčkoj je bilo na niskom stepenu razumevanja prirodnih nauka, odnosno nisu imali osnovne veštine koje bi trebalo da imaju u svom uzrastu.

U zemljama OECD-a, na tom nivou je bilo 18,5 odsto učenika znatno manje nego u Grčkoj, dok za prosekom OECD teži EU koja planira da 2020. godine procenat učenika s oskudnim znanjem smanji na 25 odsto ukupnog broja.

Pored toga, nedavna preporuka EU je da prioritet u nastavi treba da bude više gradjanskog obrazovanja, demokratskih vrednosti, učešća gradjana u javnim poslovima i razumevanje nastanka i funkcionisanja Evropske unije, rekla je Sofianopulu, profesorka atinskog Istraživačkog univerziteta "Harokopio".

Te oblasti, medjutim, pripadaju društvenim naukama kojima Grčka ionako posvećuje malo vremena u nastavi, konstatuje "Katimerini".

Još jedan važan nalaz iz takmičenja PISA je da je bolji učinak nastave verovatniji ako nastavnik, pored toga što izlaže i objašnjava naučne koncepte, odgovara na pitanja učenika i debatuje s njima o tome.

Medjutim, profesorka Sofianopulu koja učestvuje u trajnom medjunarodnom istraživanju obrazovanja, rekla je da ne postoji jedan jedinstveni, "najbolji model" koji bi "mladim ljudima omogućio da zadovolje zahteve kulturno raznolikih, a digitalno povezanih društvenih zajednica u kojima žive i u kojima će raditi".

Pitanje je da li uopšte tome stremi obrazovni sistem Grčke, koji bi, rekla je profesorka, trebalo da gradi "sposobnost pojedinca da analizira svetske i interkulturalne teme i kritički ih razmatra iz različitih perspektiva, da bi razumeo kako i razlike medju pojedincima utiču na njihovo shvatanje i sebe i drugih", preneo je "Katimerini".


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.