AAA

DRUšTVO | 06.12.2018 22:35

Srbija 21: Hendikep za zemlju masovni odlazak ljudi u inostranstvo

Više od 20 odsto gradjana želi da se iseli iz Srbije, a oko 90 odsto onih koji su već otišli, budućnost svoje dece vide u zemlji u kojoj sada žive, ili u nekoj drugoj "zapadnoj zemlji".

To je rezultat istraživanja "Zašto ljudi odlaze iz Srbije", koje je sprovela organizacija "Srbija 21" od juna do avgusta 2018. godine.
Istraživanje je večeras predstavljeno u Novom Sadu, a radjeno je na uzorku od 1.000 ispitanika u Srbiji i 2.149 ispitanika iz dijaspore.

Čak 85 odsto onih koji nameravju da se isele, želi da ode u zapadne zemlje, dok svega dva odsto kao željeno odredište navodi Rusiju.

Predstavnik organizacije "Srbija 21" Nenad Konstatinović je ocenio da je to pokazatelj da gradjni Srbije ipak preferiraju društveno uredjenje po modelu zapadnih demokratija, što je po njegovim rečima "suprotno preovladjujućem javnom diskursu koji je emotivno naklonjen Rusiji".

Konstantinović je naveo da se, po podacima Ujedinjenih nacija, iz Srbije godišnje iseli oko 60 hiljada stanovnika, te da je reč o ljudima koji su spremni da preuzimaju rizike, jer su se hrabro odlučili na odlazak, često s celim porodicama, iako čak 75 odsto nikada pre toga nije bilo u inostarnstvu.

"Oni bi mogli da budu nosioci promena u društvu, i zato je to veliki hendikep za društvo koje je lišeno takvih ljudi, jer zato teže može da ostvari standarde demokartski uredjenih država. Ako nešto ne preduzememo kao društvo, neće nas biti. I tu ne pomažu nikakve jendokratne mere, jer je problem veoma složen", upozorio je Konstatinović.

Dodao je da je istraživanje pokazalo da su najčešći motivi za odlazak iz Srbije životni standard (41 odsto), bolje plaćen posao (36 odsto) i loša situacija u državi (9 odsto), dok o odlasku najviše razmišljaju gradjani starosti od 18 do 29 godina.

Anketirani koji već žive u inostranstvu, njih 92 odsto, ocenilo je život tamo boljim nego u Srbiji i to ne samo zbog boljeg životnog standarda, već i zbog uredjene države i bezbednosti.

Član Fiskalnog saveta Vlade Srbije Vladimir Vučković, rekao je da se negativne posledice masovnog iseljavanja osećaju i na ekonomskom planu, "jer država gubi kapcitet u svakom smislu".

"Razlozi iseljavanja su i ekonomske, ali i neekonomske prirode, jer ljudi ne vole da im neko vredja inteligenciju, da vide gluposti oko sebe, a ne mogu ništa da učine, i dok je tako, ljudi će odlaziti. I ubedjen sam da tu plate nisu ključni faktor", rekao je on.

Vučković je kazao da država može da pomogne tako što će mnogo više ulagati u lokalnu i drugu infrastruktru, nego u subvencije.

To je ilustrovao rekavši da je vodovod u Vojvodini najgori u zemlji, jer je svega 19 odsto vode ispravno za piće, Novi Sad ima više od 30 godina staru vodovodnu mrežu, dok su Beograd i Novi Sad jedini gradovi koji ispuštaju otpadne vode direktno u Dunav, bez prečišćavanja.

"To su životne stvari koje lokalne i centralne vlasti treba da rešavaju. Takodje, neophodna su veća ulaganja u zdravstvo i obrazovni sistem, i u privatni sektor", ocenio je on.

Vlasnik "Color Press Group" iz Novog Sada Robert Čoban je rekao da je problem u tome što se u društvu "dve decenije nakon gubitka Kosova i 23 godien od Dejtona i dalje pričaju iste priče kao da će opet rat".

"Mladje generacije ne žele da žive u takvom društvu. Čak i izbeglice iz ratnih poručja ovuda samo prolaze, niko ne želi da ostane", rekao je Čoban.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.