Na konferenciji o uticaju EU direktive o autorskim pravima na socio-ekonomski položaj novinara, advokat Dragan Milić je rekao da je EU poslednjih 10-15 godina donela niz direktiva koje regulišu internet i intelektualnu svojinu direktno ili indirektno, ali da nijedna od njih nije rešila goruće pitanje odnosa autora i proizvodjača sadržaja sa jedne strane i internet platformi koje taj sadržaj eksploatišu s druge strane.
Kao primer naveo je Fejsbuk i Gugl koji su, kako je istakao, svoje bogatsvo i vrednost stekli eksploatacijom tudjih autorskih dela bez naknade i prikupljanjem i obradom ličnih podataka koji se svesno ili nesvesno poklanjaju tim kompanijama u zamenu za korišćenje njihovih servisa.
"EU je na dva fronta krenula da reguliše te osnovne modele, jedan se tiče zaštite podataka o ličnosti, a drugi deo je 'copyright' direktiva koja bi trebalo da reguliše odnos medija i proizvodjača sadržaja sa velikim internet gigantima", kazao je Milić.
Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić rekao je da autorsko pravo potpora ekonomiji i kulturnom razvoju svakog društva, pa i srpskog.
"U poslednje vreme često govorimo o kreativnim industrijama. To su one industrije čiji proizvodi i usluge su zaštićeni normama intelektualne svojine, odnosno autorskog prava. Recimo, muzička, filmska, industrija softvera, baze podataka", kazao je Marić.
On je dodao da sve te industrije stvaraju proizvode koji su na tržištu zato što su zaštićene odredbama intelektualne svojine.
"Ako bi se kreativnim industrijama oduzela intelektualna svojina ništa im ne bi ostalo... To je vrednost intelektualne svojine i u tome leži potreba da se ova materija uredi na jedan pošten i pravičan način i da se norme intelektualne svojine dosledno i do kraja sprovode", kazao je Marić.
On je istakao da kreativne industrije u Srbiji zapošljavaju 110.000 ljudi i zaradjuju izmedju 3,4 i 7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Intelektualna svojina je u suštini ekonomija. Ona je podrška kreativnim ljudima, novinarima koji pišu novinske članke...", kazao je on.
Naveo je da su 2013. godine kreativne industrije stvorile 2.250 milijardi američkih dolara profita i zapošljavale su 30 miliona, a da su u Evropi te godine kreativne industrije zaradile 709 milijardi dolara.
"Ljudi koji rade u državnim organima kada budu sudili o evropskoj direktivi moraju da postignu balans... To je ključ, potrebno je uspostaviti ravnotežu, jer je reč o borbi interesa. Jedna interesna grupa su velike kompanije poput Gugla i Fejsbuka s jedne strane i autorska udruženja s druge strane se bore oko toga kako će glasiti jedna norma", kazao je on.
Prema njegovim rečima, ključno je zaštiti interese kreativnih ljudi, jer bez te zaštite oni neće biti kreativni i neće stvarati, a napredak savremenog sveta je u inovaciji.
On je kazao da je u Srbiji formirana Radna grupa za predlog Zakona o autorskim i srodnim pravima čiji tekst treba da bude uskladjen sa svim evropskim direktivama.
Predsednik Evropske novinarske Federacije Mogens Bicher Bjerregord rekao je da je važno da svi u kreativnoj industriji budu plaćeni zbog čega je neophodno postojanje kolektivnog licenciranja, te da se nada da će nova evropska direktiva kada bude usvojena to i omogućiti.
"Kada niste plaćeni vi ne možete da proizvodite onoliko koliko biste proizvodili da ste plaćeni, naročito kada velike kompanije eksploatišu novinarski materijal koji ste vi kreirali", kazao je on.
Predstavnik organizacije "Wikimedia Germany" Dimitar Dimitrov rekao da se Evropi predlaže stvaranje novog prava izdavača koji se bave štampom koje bi predvidelo plaćanje za korišćenje svakog novinarskog članka, njegovog dela, ili dela novinskog isečka.
"Ako ukazujete na novinski članak ili citirate naslov i kažete gde je to objavljeno onda se to smatra delom teksta i treba platiti za to", kazao je on.
"Bilo bi lepo stvoriti novo ekonomsko pravo za novinare", kazao je Dimitrov.
