AAA

DRUšTVO | 09.04.2019 13:55 > 09.04 14:50

Na Zapadnom Balkanu i dalje ima kršenja gradjanskih i ljudskih prava (VIDEO)


Napredak koje su zemlje Zapadnog Balkana postigle na putu ka članstvu u EU, još uvek nije dovoljan da se izbegnu kršenja gradjanskih i ljudskih prava, a vlasti rade na sužavanju prostora za delovanje gradjana i organizacija civilnog društva, ocenjeno je danas na skupu u okviru Medjunarodne nedelje civilnog društva, koja se održava u Beogradu.

Predstavnica Balkanske mreže za razvoj civilnog društva Anja Bosilkova Antovska istakla je da je prostor za učešće gradjana u aktivnom kreiranju politika sve manji.

Antovska smatra da najveći problem organizacija civilnog društva u regionu predstavljaju populistički napadi usmereni prema njima, često od strane vlasti, koja ih često imenuje kao strane agente i plaćenike.

Prema njenim rečima, takvi pritisci i ocene doveli su do nezadovoljstva dela gradjana koji je rešio da neslaganje sa vlastima pokaže na ulicama kroz proteste.

Ona je podsetila na proteste "Pravda za Davida" u Republici Srpskoj, kao i na masovne proteste protiv vlada u Srbiji i Crnoj Gori.

Dodala je da regionu nedostaje i sloboda medija, navodeći da su novinari mete napada, lažnih optužbi, pre svega od strane vlasti, čiji predstavnici svojim izjavama prave atmosferu u kojoj se rizikuju i ljudska prava.

Predstavnik Evropskog antirastističkog pokreta (EGAM) iz Hrvatske Mario Mažić ocenio  je da na prostoru Balkana vlasti rade na tome da smanje prostor za delovanje gradjana i civilnog društva.

Kako je istakao, predstavnici civilnog društva nemaju većinsku podršku, često su javna meta, zbog čega mnoge stvari koje rade i za koje se zalažu, širi sloj stanovništva doživljava kao nepopoularne.

Mažić je kazao da takva percepcija javnosti otežava mobilizaciju šireg sloja gradjana koji bi mogli da utiču na promenu politika, a organizacijama civilnog društva podriva efikasnost i ostvarenje onoga za šta se zalažu.

Kao loše po rad sektora civilnog društva u regionu naveo je i finansijsku zavisnost upravo od tih vlada ili donacija iz inostranstva.   

Prema rečima poljske novinarke, koja je i predstavnica Fondacije reportera, Ane Gielevske, novinari u centralnoj i istočnoj Evropi suočavaju sa mnogim pretnjama, a očigledan je i pad slobode štampe, što je i svetski trend.

Ona je kazala da su na delu zakonska ograničenja vlada, kao i preuzimanje nezavisnih medija od strane onih koji su bliski vlastima.

Dodala je da širom Evrope političari često napadaju medije umesto da obezbede odgovore koje od njih zahteva javnost, širi se mržnja preko društvenih mreža koje se koriste za napad na organizacije civilnog društva i nezavisne medije, što je proizvelo opštu polarizaciju.

Gielevska smatra da je jedini način da se stanje poboljša saradnja medija i organizacija civilnog duštva kako bi se masovnije borili protiv propagande.

Predstavnik švajcarske organizacije "Helvetas" Džasper Elias Laurisden istakao je da je trend represije i smanjenja sloboda zahvatio čitav svet.

Kako je naveo, rad organizacijama civilnog društva otežavaju promene zakonske regulative, dodatno oporezivanje.

Laurisden je kazao da se organizacije civilnog društva ni na koji način ne konsultuju u političkom dijalogu, da se branioci ljudskih prava napadaju i zlostavljaju, a bilo je i onih koji su ubijeni upravo u toj borbi.

On smatra kako je potrebno da organizacije civilnog društva, koje se zalažu za ljudska prava i brane pozitivne vrednosti društva, zauzmu prostor koji sada pripada verskim organizacijama ili udruženjima koja promovišu homofobiju ili militarizam.

Video porukom skupu se obratila i aktivistkinja iz Zimbabvea Farai Murambva, koja je kazala da je bila sprečena da dodje u Srbiju, upravo zbog toga što je aktivan član organizacija civilnog društva koja se pre svega bori za obrazovanje mladih.

Ona je navela da je cena školovanja u njenoj zemlji povećana i da je Vlada, nakon protesta gradjana, ukinula pristup internetu mnogim stanovnicima Zimbabvea, zbog čega ona mora da utvrdi koliko dece u njenoj zemlji nema pristup obrazovanju.

Murambva smatra da je skup organizacija civilnog društva, poput ovog u Beogradu, jedan od načina da se čuje glas onih koji ne mogu da prevazidju ograničenja u sopstvenim državama i da uz pomoć kolega iz drugih zemalja ostvare ono za šta se zalažu.

Na skupu je istaknuto da se u 111 zemalja sveta vrši ozbiljan pritisak na gradjanska prava i da u takvim uslovima živi oko šest milijardi stanovnika, odnosno da samo četiri odsto svetskog stanovništva uživa u blagodetima ostvarenih ljudskih prava.

Medjunarodna nedelja civilnog društva, koja se održava od 8. do 12. aprila u Beogradu, predstavlja globalno okupljanje oko 1.000 lidera civilnog društva, aktivista i gradjana iz različitih sektora i regiona sveta, zainteresovanih da se uključe u pronalaženje zajedničkih rešenja za globalne izazove.

Program manifestacije uključuje najmanje 30 sesija na teme koje se kreću od sužavanja slobode medija, hitne pomoći organizacijama koje trpe napade i povećanja odgovornosti civilnog društva.
KOMPLETAN VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE

BETA TV

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.