Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999, tokom NATO bombardovanja SRJ, ispred kuće u centru Beograda u kojoj je stanovao, bio je tog dana Uskrs po julijanskom kalendaru.
Za izvršenje likvidacije su pre godinu dana prvostepeno osudjena četiri pripadnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti, ukupno na 100 godina zatvora.
Obeležavanju godišnjice ubistva će, danas usled vanrednog stanja i ograničavanja kretanja usled pandemije, prisustvovati samo po jedan član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Slavko Ćuruvija Fondacije koji imaju dozvolu kretanja.
UNS je povodom godišnjice saopštio da očekuje da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu i da traži da se što pre privede pravdi Miroslav Kurak, kojem je sudjeno u odsustvu i nalazi se u bekstvu.
Fondacija Slavko Ćuruvija podseća da je medijski linč tog novinara dve nedelje od početka bombardovanja i pet dana pre ubistva u dnevnom listu Politika Ekspres objavljen tekst "Ćuruvija dočekao bombe", koji je kasnije u celosti pročitan u Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije.
Optužnica za ubistvo Ćuruvije podignuta je 15 godina nakon samog čina, a sudjenje optuženima je počelo godinu dana gasnije.
"Iako je tajni dosije Državne bezbednosti pod nazivom 'Ćuran' sačuvan i objavljen krajem oktobra 2000. godine, a javnost saznala da je tajna policija nezakonito danima pratila Slavka Ćuruviju sve do nekoliko sekundi pre samog zločina, kako je rečeno tokom sudjenja, istraga je godinama tapkala u mestu i bila opstruirana", navode u Slavko Ćuruvija Fondaciji.
Ta fondacija navodi da se 21. godišnjica ubistva Ćuruvije obeležava "u atmosferi pojačane represije nad medijima".
"Bilo je proteklih dana pokušaja uvodjenja cenzure i neprimerenog etiketiranja kritičkih novinara kao neprijatelja, i to sa vrha države, te je i zato veoma važno podsetiti kako mogu biti zlokobne posledice optužbi novinara da su izdajnici i da mrze svoju zemlju... Cena koju je platio obavezuje", ocenjuje Slavko Ćuruvija Fondacija.
Položen venac na mestu gde je ubijen Slavko Ćuruvija
Predstavnici novinarskih udruženja položili su danas venac u Svetogorskoj ulici (ranije Ulica Ive Lole Ribara) u Beogradu, na mestu gde je pre 21 godinu ubijen novinar i vlasnik medija Slavko Ćuruvija.
Polaganju venca su, pored predstavnika medija, prisustvovala po dva člana Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u skladu sa merama zabrana kretanja koja su na snazi.
Predstavnici novinarskih udruženja su i ovom prilikom ponovili da slučaj Ćuruvijinog ubistva treba istražiti do kraja, jer i dalje nema pravi epilog.
Član Izvršnog odbora NUNS-a Vojislav Stevanović ocenio je da se na pravdu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije čeka predugo.
"Sramota je što 21 godinu nakon ubistva ne znamo političku pozadinu i što još nije okončan slučaj koji se vodi pred sudovima povodom ovog zločina", naveo je Stevanović.
Članica Komisije Vlade Srbije za razmatranje činjenica u istragama o ubistvima novinara u Srbiji Ljiljana Smajlović kazala je da UNS sa velikim nespokojstvom očekuje odluku Apelacionog suda koji bi trebao da potvrdi ili odbaci prvostepenu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije.
"U svoje lično ime mogu da kažem da sam duboko ogorčena žalbom tužioca i njegovim zahtevom da se sudjenje ponovo održi. Nadam se da ni tužiočeva žalba neće biti prihvaćena, zato što bi se onda stvarno postavilo pitanje čemu sve ovo, ali to mogu da kažem samo u svoje ime", rekla je Smailović.
Glavni urednik agencije Beta Dragan Janjić je rekao da od ubistva Ćuruvije novinari tvrde da iza ubistva stoji država, a da je država dužna da odgovori na brojna pitanja na koja još uvek nema odgovora.
"Slavko Ćuruvija i naše ostale kolege koje su ubijene, nisu ubijene zato što ih je neko mrzeo, nego zato što su nešto pisali, a što se nekome nije dopalo. Mi od tada, na sreću, nemamo takvu vrstu napada na novinare, ali imamo kontinuirani rast pritiska na novinare. Tako uvek počinje. Zbog toga imamo obavezu, naročito danas, da podsećamo na to", naveo je Janjić.
Vanredno stanje, rekao je Janjić, ne sme da bude povod za ograničavanje rada novinara, i ukazao da po definiciji tokom takvog stanja izvršne vlasti imaju veće mogućnosti za pritiske na novinare.
