AAA

DRUšTVO | 29.06.2020 10:35 > 29.06 10:48

Vojske regiona imaju gomilu hladnoratovske artiljerije, Srbija na drugom mestu

Vojske regiona raspolažu sa ukupno nešto više od 1.400 artiljerijskih orudja ali se i dalje uglavnom oslanjaju na modele iz Hladnog rata, dok malo koje oružane snage ulažu u modernizaciju.

Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, pozivajući se na podatke iz Militari balansa, najbrojniju artiljeriju ima Rumunija, koja raspolaže sa 675 orudja, dok je na drugom mestu Vojska Srbije sa 286 cevi, ali se u arsenalu i dalje nalazi dosta tehnike iz starih vremena.

Glavninu rumunske artiljerije čini oko 350 vučnih haubica kalibra 152 milimetra, ali je reč o veoma ranjivim orudjima u savremenim uslovima borbe jer im treba suviše vremena da zauzmu položaj za gadjanje i napuštanje položaja. Od samohodne artiljerije Rumunija ima 40 ruskih Gvozdika kalibra 122 mm i domaću varijantu Model 89 na šasiji borbenog vozila pešadije sa dometom oko 15 kilometara što se smatra nedovoljnim za savremene uslove. Tu je i 96 haubica iz Drugog svetskog rata M30 kalibra 122 mm i dometa 12 kilometra.

"Najveća uzdanica rumunske artiljerije su višecevni lanseri raketa. Od starijih modela tu je 134 komada APR-40 dometa 20 kilometara koji je prilično mobilan i sa dobro uvežbanom posadom može brzo da menja položaj. Rumunija raspolože i sa 54 novija višecevna lansera raketa LAROM dometa 20 i 45 kilometra. Taj sistem ima automatizovan i digitalizovan sistem rada, a rakete su veoma precizne. Zbog toga je LAROM trenutno najmoćniji lanser raketa u operativnoj upotrebi u regionu", navodi se.

Portal navodi da Srbija zauzima drugo mesto po brojnosti artiljerijskih orudja. Ima ih ukupno 286, a u prednosti je u odnosu na Rumuniju jer je polovina orudja samohodno. U aktivnim brigadama Kopnene vojske Srbije kompletna artiljerija je samohodna.

"Najbrojnije artiljerijsko orudje u VS je samohodna haubica 2S1 Gvozdika. Ima ih 67 a srpska vojska koristi granate povećanog dometa od 22 kilometra. Snagu povećava šest samohodnih top haubica Nora B-52 sa dometom većim od 40 kilometra i velikim brojem savremenih uredjaja. Moć srpske artiljerije čini i 60 samohodnih višecevnih lansera M-77 Oganj (od kojih je šest modernizovano) dometa 22 i 40 kilometra, kao i 18 samohodnih M-94 Plamen-S dometa 12 kilometra", navodi se.

Artiljeriju koju vuku kamioni u Srbiji čini 78 haubica D-30J, zatim 36 haubica Nora M-84 dometa 24 km, kao i 18 sovjetskih topova M-46 dometa 27 kilometra, oba orudja u sastavu su Mešovite artiljerijske brigade. Najveći domet u srpskoj artiljeriji ima raketni lanser M-87 Orkan, sa dometom od 50 kilometra, a VS trenutno ih ima tri u operativnoj upotrebi. Nisu poslednja reč tehnike i prilično su spori, ali NATO avijacija 1999. godine nije uspela da ih pogodi iako su korišćeni u sukobima na Kosovu i Metohiji.

U tekstu se dodaje da su na trećem mestu po brojnosti artiljerije sa 124 komada Bosna i Hercegovina, zatim Bugarska sa 96 artiljerijskih orudja i Severna Makedonija sa 86 cevi, koja ima i 17 višecevnih raketnih lansere Grad i Plamen.

Jedna od zemalja koja ima relativno modernu artiljeriju je Hrvatska, ali je ona sa 67 orudja pri dnu tabele.

"Okosnicu hrvatske artiljerije čini 12 samohodnih haubica PzH-2000, koje iako su nabavljene kao polovne od nemačke vojske imaju trenutno najbolje taktičko-tehničke karatkeristike u svojoj kategoriji u regionu. Iako nemaju veliku brzinu kretanja, jer imaju gusenice, kvalitet orudja je vrhunski, a maksimalni domet sa standardnim granatama je 40 kilometra. Postoje i granate većeg dometa i preciznosti, ali ih Hrvatske ne poseduje", dodaje se.

Madjarska ima svega 31 haubicu D-20 kalibra 152 milimetra, na pretposlednjem mestu je crnogorska vojska sa 30 artiljerijskih orudja, od čega 12 haubica D-30J i 18 višecevnih lansera raketa Plamen, dok je na poslednjem mestu Slovenija sa 18 top haubica TN-90 izraelske proizvodnje.

Albanija je jedina zemlja regiona koja nema artiljeriju.

Zemlje regiona imaju različite planove modernizacije artiljerije ili ih, pak, uopšte nemaju, ali osim Rumunije i Madjarske, sve ostale zemlje se uglavnom modernizuju u medijima dok je realizacija u stvarnosti veoma slaba, piše taj portal.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.