AAA

DRUšTVO | 16.07.2020 12:00 > 16.07 12:00

Unapredjenje upravljanja ljudskim resursima u 50 lokalnih samouprava u Srbiji

U 50 lokalnih samouprava u Srbiji u toku su aktivnosti na unapredjenju efikasnosti sistema upravljanja ljudskim resursima i stručnog usavršavanja u skladu sa reformom javne uprave, s ciljem da se podignu kapaciteti lokalnih administracija da gradjanima i privredi pruže efikasnije, kvalitetnije i brže usluge, izjavio je danas Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu, organizacije koja zajedno sa Evopskom unijom (EU) sufinansira i sprovodi projekat "Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi".

Prema njegovim rečima, efekti aktivnosti ovog projekta će se osetiti u svih 170 gradova i opština u Srbiji.
"Moramo da izgradimo kompetencije osoblja koje radi u gradovima i opštinama, kao i da izgradimo njihovo poverenje u sopstvene profesionalne stavove i mogućnosti planiranja karijere i stvorimo atmosferu funkcionalne javne službe koja u pitanjima kao što su zapošljavanje ili napredovanje zaista vodi računa o zaslugama, i da to takodje vide i gradjani", kazao je Flesenkemper agenciji Beta.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, Savet Evrope osmislio 12 principa za dobro upravljanje koje treba da primenjuju oni koji imaju odgovornost u gradovima i opštinama.

Kako je istakao, projekat se sprovodi u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština i prilagodjen je potrebama svake pojedinačne lokalne samouprave, a takozvani paketi podrške, razvijaju se u partnerstvu sa stručnjacima za ljudske resurse u gradovima i opštinama na terenu.

"Verujem da će, nakon što mnoge opštine obnove sastav svojih opštinskih veća i na jesen novi opštinski odbornici zauzmu svoja mesta nakon održanih lokalnih izbora, biti dobar trenutak za nove gradonačelnike i nove opštinske odbornike da kažu idemo sada usprovodjenje preporuka koje su na stolu", rekao je Flesenkemper.

On je ukazao i da je kriza izazvana pandemijom korona virusa pokazala koliko je važno opremiti lokalne samouprave, ojačati autonomiju odlučivanja, autonomiju imenovanja kompetentnog osoblja i zadržati te ingerencije što je više moguće na lokalnom nivou.

"Jedan od efekata za koje se nadamo da će da uslede, nakon što se primene ovi opštinski paketi podrške, za koje se nadamo da će da se realizuju posle letnje pauze, je taj da ljudi osete da su odgovori i reakcije uprave više prilagodjeni datoj lokalnoj sredini, da osete da opštinske vlasti više slušaju šta su potrebe gradjana na terenu, ali i da se osete da opštinski službenici polako preuzimaju odgovornost, da se osećaju dovoljno osnaženim za samostalnije donošenje odluka i da ih donose brzo i pravovremeno", istakao je predstavnik Saveta Evrope.

Projekat je u dva navrata finansiran iz sredstava EU i Saveta Evrope – sa dva miliona evra tokom 2016. i 2017. godine, a potom duplo više tokom trogodišnjeg projekta koji je počeo 2018. godine  četiri miliona evra.

Podseća i se i da je EU dala veliki doprinos i na centralnom nivou kako kroz davanje podrške procesu i promovisanju sistema zasnovanog na kompetencijama, tako i kroz stručnu podršku preko programa SIGMA.

"Okvir kompetencija državnih službenika, koji je usvojen 2018. godine, bio je pokušaj da se da odgovor na pitanje kakav nam državni službenik treba, šta on treba da zna i kako treba da obavlja poslove na radnom mestu, rekla je agenciji Beta pomoćnica direktora Službe za upravljanje kadrovina i rukovodilac Sektora za odabir i razvoj kadrova Dragana Janković.

Kako je objasnila, tim okvirom je postignuto da je u sistemu za svako pojedinačno radno mesto odredjen set potrebnih kompetencija koje treba da poseduje zaposleni na tom radnom mestu da bi delotvorno obavljao poslove tog radnog mesta.

Dodala je da to omogućava uskladjivanje onoga što rukovodilac prepozna kao potrebu radnog mesta i onoga što državni službenik poseduje kao kompetencije da bi se na taj način postiglo efikasnije obavljanje poslova i da bi se posredno uticalo na motivaciju državnog službenika.

"Službenik unapred zna šta se od njega očekuje i može da planira razvoj svojih kompetencija kako bi ostvario zadate ciljeve i na taj način omogući sebi da u državnoj upravi realizuje karijerne planove", navela je Janković.

Precizirala je da su u propise ugradjene dve vrste kompetencija i to ponašajne kompetencije i funkcionalne kompetencije koje se dele na opšte i posebne.

"Okvir je koncipiran tako da su ponašajne kompetencije zajedničke za sve državne službenike, i to pet osnovnih kompetencija koje moraju da poseduju svi državni službenici, šesta kompetencija koju poseduju rukovodioci i sedma koja se odnosi na najviši nivo rukovodjenja", rekla je ona.

Prema njenim rečima, to su recimo upravljanje informacijama, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja medjusobnih odnosa.

"Za rukovodioce je kompetencija vodjenje ljudi, i za najviši nivo rukovodioca je strateško upravljanje. Kompetencije su zajedničke za sve i napravljena je razlika za rukovodeća i nerukovodeća mesta", kazala je Janković.

Naglasila je da sve što se radi po pitanju usavršavanja službenika u javnoj upravi znači znači i poboljšanje usluga za gradjane.

"Ako imamo efikasnog i motivisanog državnog službenika onda one poslove koji su u nadležnosti tog organa isporučuje brže, efikasnije i u perspektivi omogućava bolji kvalitet života svakog gradjanina", rekla je Janković.

Cilj u narednom periodu, kako je navele, jeste razvoj novog informacionog sistema za upravljanje ljudskim resursima koji se razvija uz podršku EU, kao bitne alatke koja će pomoći da se na najefikasniji način sprovode sve funkcije iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije rekli su agenciji Beta da je u poslednjih nekoliko godina izmenjen niz propisa kako bi se unapredilo zapošljavanja državnih službenika i onih u lokalnim samoupravama.

Tako je krajem 2018. godine usvojena izmene Zakona o državnim službenicima i kada je uveden sistem kompetencija u državnoslužbenički sistem, a 2019. i Uredba o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima, kojom se zapošljavanje u potpunosti odvija prema kompetencijama.

Kako je objašnjeno, izborni postupak se sprovodi iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju kompetencije i to najpre provera opštih funkcionalnih kompetencija, potom provera posebnih funkcionalnih kompetencija i na posletku provera ponašajnih kompetencija.

Istaknuto je i da su Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama iz 2016. uspostavljena osnovna načela karijernog službeničkog sistema za zaposlene u tim organima, čime su ispunjene osnovne pretpostavke za profesionalizaciju, depolitizaciju, karijerni razvoj, napredovanje u službi i stručno usavršavanje službenika na lokalnom nivou vlasti.

Dodatno, iste godine je usvojena i Uredba o sprovodjenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi, čime je zaokružen pravni okvir i stvoreni su svi preduslovi da se zapošljavanje odvija prema jasnim, objektivnim kriterijumima kojima se proveravaju stručne osposobljenosti, znanja i veštine.

S obzirom da je u prethodnom periodu zaokružen pravni okvir, u narednom periodu je planirano da se u praksi obezbedi puna primena propisa prilikom zapošljavanja javnih službenika, kako na centralnom takoi na lokalnom nivou, rečeno je u Mnistarstvu državne uprave i lokalne samouprave.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.