AAA

DRUšTVO | 11.08.2020 10:55 > 11.08 10:55

Kodeks ponašanja državnih službenika prepolovio broj primedaba

Kodeks ponašanja državnih službenika u Srbiji, nakon unapredjenja 2015. godine, omogućio je da broj primedaba gradjana na ponašanje i postupanje državne administracije bude upola manji, izjavila je danas predsednica Visokog službeničkog saveta (VSS) Ranka Vujović.

"Kodeks obuhvata rad kompletne republičke administracije i u ovom trenutku to je nekih 109 organizacionih oblika, odnosno nešto više od 23.000 državnih službenika koji su pod monitoringom VSS", rekla je agenciji Beta Vujović, koja je i pomoćnica direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Kako je objasnila, to su sva ministarstva, odnosno organi u sastavu ministarstava, inspektorati, uprave, sve službe Vlade i stručne službe upravnih organa, ali i posebne organizacije kao što su Republički geodetski zavod, Republički zavod za statistiku, Centar za razminiranje, Komesarijat za izbeglice i migracije.

Kodeks ponašanja državnih službenika ne se odnosi na policijske službenike, jer oni imaju sopstveni kodeks.

Sam Kodeks ponašanja državnih službenika formalni pravni akt kojim se propisuju pravila i razradjuju osnovna načela ili principi koji su zacrtani u Zakonu o državnim službenicima, koji uredjuje čitav državno službenički sistem.

Donošenje Kodeksa jedan je od rezultata reforme javne uprave u Srbiji koja se sprovodi uz podršku EU.

Vujović je naglasila da državni službenici moraju da poznaju pravila ponašanja, način rada, ophodjenje sa strankama, odnos prema kolegama, prema podredjenima, nadredjenima, kao i imovini koja im je poverena, pravila u postupcima koje vode.

"Kodeks državnim službenicima olakšava rad jer im ukazuje koja su poželjna pravila ponašanja, odnosno šta je to šta se od njih očekuje na njihovom radnom mestu, dok gradjanima ukazuje na to na šta imaju pravo, odnosno kakvo to ponašanje državnog službenika imaju pravo da očekuju kad se obrate odgovarajućem organu državne uprave radi ostvarivanja ili zaštite svojih prava", kazala je ona.

Navela je da Kodeks nije pretrpeo puno promena od svog donošenja 2008. godine, a da su najznačajnije dopune i izmene bile 2015. godine kada je uvedeno praćenje njegove primene, tako da su od 1. januara 2016. godine svi organi državne uprave u obavezi da VSS dostavljaju izveštaje o poštovanju Kodeksa.

"Do tada je on bio mrtvo slovo na papiru, niko se nije posebno obazirao na njega i imam utisak da ni sami državni službenici nisu znali za njegovo postojanje. Danas je situacija mnogo drugačija, jasnija, i mnogo je manji broj pritužbi na rad državnih službenika u odnosu na 2015. godinu kada smo beležili okvirno oko sto prijava samo na ponašanje zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, koja je jedna od organizacija pod monitoringom VSS", kazala je Vujović.

Ukazala je da se poslednje izmene odnose na prilagodjavanje načina rada državnih službenika u situaciji pandemije, pa su pravila rada nešto drugačija, kako ona koja se odnose na neposredni kontakt medju samim državnim službenicima, tako i na komunikaciju sa strankama.

VSS izveštaje o poštovanju Kodeksa za prethodnu godinu sublimira i daju na uvid javnosti preko sajta Službe za upravljanje kadrovima, a izveštaj se dostavlja i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave sa preporukama za unapredjenje.

"Ove godine preporuka je bila, izmedju ostalog, da se u program državnog stručnog ispita uvrsti materija etičkog Kodeksa. Imamo povratnu informaciju da se već radi na tome i da će taj pravni akt biti dopunjen tim sadržajima", rekla je Vujović.

Prema njenim rečima, VSS podatke koje dobija iz godišnjih izveštaja o ponašanju državnih službenika takodje obradjuje analitički i dostavlja u okviru agende koja se tiče Poglavlja 23 u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU).

"Prema poslednjem izveštaju, imamo skoro identičan broj postupaka koji su organi pokrenuli po službenoj dužnosti kada je u pitanju ponašanje državnih službenika. Okvirno mogu da kažem da je broj primedaba gradjana na postupanje državnih službenika jako mali, on je ispod 0,5 procenata, kada gledate broj ljudi na koji se odnosi", precizirala je Vujović i dodala da je prošle godine registrovano 55 pritužbi gradjana.

Najveći broj pritužbi, prema njenim rečima, odnosi se na one organe koji imaju najveći broj zaposlenih i najveći broj unutrašnjih organizacionih jedinica i isturenih odeljenja, kao što je Poreska uprava.

"Ali, imamo i najveći broj postupaka koji su pokrenuti po službenoj dužnosti protiv državnih službenika, što znači da nije neophodno da gradjanin podnese prijavu", kazala je Vujović i navela da je dovoljno je da u samom organu oni koji su za to nadležni budu svesni da postoji problem u ponašanju, pa je tako u Upravi carina najveći broj pokrenutih disciplinskih postupaka.

Povrede Kodeksa, kako je dodala, načelno predstavljaju lakšu povredu dužnosti iz radnog odnosa, za šta se kao disciplinska sankcija može izreći opomena, a najčešće je u pitanju novčana kazna izmeću 10 i 20 odsto od plate državnog službenika u jednom mesecu, dok težu povreda dužnosti predstavlja ukoliko se takvo ponašanje ponavlja.

"Recimo, nasilničko ponašanje prema strankama je teža povreda dužnosti iz radnog odnosa, iako predstavlja i povredu samog Kodeksa. Onda su to sankcije od 20 do 30 procenata umanjenja plate, koje mogu ići i do šest meseci. To može biti i gubljenje zvanja, spuštanje na niže zvanje ili na niži platni razred, to može biti zabrana napredovanja u trajanju do četiri godine i konačno može biti kao posledica izrečena mera prestanka radnog odnosa", precizirala je Vujović.

Istakla je i da težih povrede Kodeksa nema puno, svega sedam do osam na godišnjem nivou medju svim organima državne uprave.

Disciplinske postupke, kada su u pitanju državni službenici na izvršilačkim radnim mestima u okviru organa vode rukovodioci, pa su tako u ministarstvima to ministri, najčešće formiranjem komisije za vodjenje disciplinskog postupka i predlaganjem mera, a kada su u pitanju državni službenici na položaju disciplinske postupke vodi VSS.

Vujović je kazala i da su u VSS, prateći primenu Kodeksa, zapazili da je mali broj pritužbi na rad državnih službenika možda i posledica neznanja gradjana da imaju mogućnost da podnesu prijavu na ponašanje državnih službenika koje smatraju neprimerenim.

"Zbog toga je VSS preporučio svim organima državne uprave da rade na unapredjenju edukacije stranaka i načina prijema pritužaba gradjana na postupanje svojih službenika, a onda je i Kodeksom propisano kao obavezu da se na vidnom mestu istakne, kako sam Kodeks da bi gradjani znali šta mogu da očekuju, koja su to ponašanja koja mogu da očekuju od državnih službenika, tako i načine na koje mogu primati pritužbe", kazala je ona.

Vujović je objasnila da gradjani pritužbe mogu da na primer ubacuju u za to odredredjene sandučiće, ali i da anonimno prijavljuju nepravilnosti, a sve to kako bi mogli da utiču na poboljšanje rada državne uprave koja treba da bude servis gradjana.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.